Београд+ 15°C
Ниш+ 12°C
Слушајте Sputnik
    ЕУ САД - илустрација

    Америка објавила челични рат Европи — шанса за Русију и Кину

    CC0 / Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 680

    Настала управо на заједници за челик 1951. због истих протекционистичких мера САД којима је сада прибегао Трамп, ЕУ је пред новим изазовом. Најављених контрамера, с обзиром на стање њене привреде, тешко да ће бити. Осим ако нису у домену политичког заокрета и лабављења санкција Русији.

    Неки су већ оценили да је новим протекционистички мерама америчког председника Доналда Трампа почео трговински рат. У сваком случају, увођење царине од 25 одсто на увоз челика и 10 одсто на алуминијум, које је данас обнародовао Трамп, одмах је изазвало пад берзанских индекса, али и реаговање најзначајнијих трговинских партнера, пре свега Канаде и ЕУ.

    У прошлој години САД су скоро половину количине челика увезле из Канаде, Бразила, Јужне Кореје и Мексика, док је кинески челик чинио мање од два одсто укупног увоза. Уз образложење да су „индустрија челика и алуминијума десетковане због нефер трговине и лоше политике која је вођена деценијама и да друге земље не смеју више искоришћавати Америку, њене раднике и компаније“, Трамп се приклонио новој мери која треба да заштити америчку индустрију.

    Инвеститори су зог страха од глобалног трговинског рата реаговали, па су највећи губитници на Азијској берзи били јужнокорејски индекс „Коспи“, који је пао 2,3 одсто, и „Никеи“, чак 3,6 одсто. На мети распродаје биле су акције челичана чија је вредност пала између три и четири одсто, колико су смањене оне јапанског „Нипон стила“. Акције „Тојоте“ пале су 2,4 одсто, након што је компанија саопштила да ће им нова Трампова мера повећати трошкове производње, а тиме и цену возила на америчком тржишту на коме је иначе најпродаванији страни аутомобил.

    Уздрман је и Вол стрит, где цене акција падају трећи дан заредом откако је било првих најава о увођењу царина на увоз челика и алуминијума. „Дау Џонс“ је потонуо 1,7 одсто, S&P 1,33 одсто, а „Насдак“ 1,27 одсто.

    Увођење царина подстакло је раст цена акција америчких произвођача челика и алуминија, па је тако деоница „Ју-Ес стила“ поскупела готово шест одсто, а пале су акције компанија које су велики потрошачи тих сировина, попут аутомобилске индустрије. Акције „Форда“ и „Џенерал моторса“ појефтиниле су између три и четири одсто, а више од два одсто и акције индустријских дивова, као што су „Боинг“ и „Катерпилар“. Слично су реaговале и европске берзе у Лондону, Франкфурту и Паризу, падом индекса између један и два одсто.

    Одмах се огласио и председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, запретивши контрамерама, јер ће, како је проценио, због увођења „непоштених мера САД страдати хиљаде Европљана“.

    Мада, овакве мере Америке и нису новина са којом су се суочавали Европљани због какве је, уосталом, у крајњој линији и дошло до формирања Европске уније. Економиста Махмуд Бушатлија подсећа да је ЕУ настала на заједници за челик и угаљ, која је ујединила шест највећих произвођача челика 1951. године, како би заштитили своје интересе у извозу према Америци која је затворила своје тржишта за европски челик.

    То је игра која се понавља с времена на време и некако је увек везана за проблеме америчког тржишта, истиче он, али и указује да је то двосекли мач.

    Затварањем у своје тржиште морате да будете сигурни да ће оно успети да произведе довољно материјала, јер челик и алуминијум су стратешки материјали од којих зависи развој индустрије. А Америка, напомиње Бушатлија за Спутњик, више није некадашња индустријска земља. Центри за производњу челика у Амeрици су готово испражњени, почев од Детроита који ни као град више не може да функционише зато што су челичане настрадале, пре свега зато што је цена челика на светском тржишту била нижа од домаћег. Стога би, напомиње овај економиста, затварање тржишта за инострани челик и алуминијум морало да буде праћено неким решењем како код куће доћи до челика.

    Шта та Трампова мера, коју су неки већ окарактерисали као почетак трговинског рата, дугорочно може да значи? Бушатлија на то одговара да би она на дуги рок могла да буде добра вест за читав свет.

    „Америка више нема ни политичку, ни војну, ни технолошку моћ да влада читавим светом. Тај њен поступак, који је потпуно супротан принципима слободног тржишта — који су они управо и наметнули свету, а кога сад не поштују — против њих ће окренути добар део света, а на дужи рок може довести до даљег затварања Америке у њене стварне оквире. Говорим пре свега са политичког становишта и са становишта економије, али челик и алуминијум су врло, врло заступљени у њиховој војној индустрији“, указао је саговорник Спутњика.

    На питање какве би то контрамере, које је најавио Јункер, ЕУ могла да примени, Бушатлија сматра да је такве врло тешко локализовати унутар европске економије, која баш није нарочито јака.

    „Нисам сигуран да је Јункер имао нешто конкретно у виду. Притом се ЕУ више не може похвалити оним на чему је основана, а то је солидарност“, каже овај консултант за страна улагања. Он, међутим, указује на то да ће Европи сада бити много лакше да се одупре америчким притисцима када су у питању трговина и уопште односи са Русијом и Кином и да ће поједине земље у том смислу показати више храбрости.

    Зато сматра да би се, осим евентуалне забране трговине одређеним америчким артиклима — а такви су у малобројни јер су скупи за европско тржиште — могло говорити о политичким потезима.

    „А то је да се мало разлабаве санкције Русији и обезбеди гас за Европу, оно што је Америка обећавала, а није испунила. Сада би ЕУ сасвим суверено могла да каже — ево ми се супротстављамо тако што ћемо наставити и побољшати сарадњу са Русијом у том домену“, објаснио је Бушатлија. Напомиње да је то најближа опција ако би неко у Европи хтео озбиљно да разматра ситуацију, за шта је, каже, потребно неке време да уопште почну да расправљају о томе, а нарочито да се усагласе.

    Он указује да би контрамера Брисела која би доста погодила Америку било заоштравање односа ЕУ и Украјине.

    „Доминација америчког оружја на светском тржишту почиње полако да пада и излаз налази дајући кредите Украјини за велику количину оружјем“, објашњава Бушатлија.

    А да ли би, индиректно, због последица по ЕУ тржиште, америчка мера могла да се одрази на пословање наше железаре у Смедереву?

    Саговорник Спутњика тврди да она неће бити погођена Трамповим мерама. То што су Кинези купили железару било је, по његовом мишљењу, највише мотивисано чињеницом да овде имају челичану која је у кругу од неколико стотина километара од градилишта која ће се отварати, од Колубаре, односно термоелектране, до Коридора 11, пруге Београд—Будимпешта и свега што је уговорено или се уговара.

    „То је, уверен сам, био примарни циљ Кинеза“, каже он, илуструјући то податком да железара нема великих вишкова и да не повећава капацитет производње која је још на око 700.000 тона годишње.

    Узгред, ова ситуација са Америком ће довести европске произвођаче у ситуацију да имају тржишни вишак готовог челика. Пошто више неће бити исплативо да га извозе у Америку, то Кинезима може да одговара јер ће бити смањен притисак на њих. Због веће количине челика који ће остати у Европи, њему ће пасти цена, што ће довести до ценовног баланса са Кином, коју стално оптужују да продаје челик испод цене, оценио је Бушатлија за Спутњик.

    Слично:

    Да ли је Трамп решио да убије глобализам?
    Глобализам из Давоса на кинески начин
    Мухика: Амерички протекционизам ће скупо коштати човечанство
    Путин: Руска привреда стабилизована
    Баварска привреда због руских санкција губи више од 40 одсто
    Руски гас стигао у Америку
    Згажен мит да је Америка главни играч: Кад загусти — купује руски гас
    Тагови:
    берзе, алуминијум, економски протекционизам, царина, контрамере, акције, челик, индустрија, цена, Железара, санкције, гас, Доналд Трамп, Махмуд Бушатлија, Жан-Клод Јункер, ЕУ, САД, Кина, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога