Слушајте Sputnik
    Амерички амбасадор у Београду Кајл Скот

    Контролор у специјалној мисији: Зашто је Скот надгледао изборе у Београду

    © Tanjug / ZORAN ZESTIC
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    62125

    Међу бројним страним посматрачима изборног тока у Београду био је и амерички амбасадор Кајл Скот. Он се на Твитеру похвалио како је поносан због тога и објавио фотографију акредитације. Скот је обишао бирачка места у Грмовцу и Алтини, у београдској општини Земун. Откуд Његова екселенција на бирачком месту?

    Председник Србије Александар Вучић, обраћајући се јавности у изборној ноћи, рекао је да је задовољан што је Скот присуствовао, како је рекао, фестивалу демократије.

    „За све оне које су тражили мониторинг на локалним изборима у Србији, и Србија ће тражити мониторинг на њиховим локалним изборима. И у Америци, и другим земљама“, рекао је Вучић.

    Некадашњи министар спољних послова СРЈ Живадин Јовановић Скотово присуство на локалним изборима у Београду тумачи као израз неповерења у српска достигнућа на пољу демократије и слободних избора. Истовремено, Америка не допушта страним представницима да надгледају изборе у Америци, каже он.

    „Амерички представници и даље се понашају као неко ко има ексклузивно право и ко једини у свету није у обавези да поштује исте стандарде према другима, какве Америка очекује од осталих земаља“, каже Јовановић.

    Америка има намеру да у Србији контролише и власт и опозицију и да успостави баланс снага у политичком животу, објашњава Јовановић.

    „Они би хтели да у свим другим земљама држе под контролом власт и опозицију и да, управљајући и утичући на те процесе, не допусте да било ко буде превише јак. Мислим да Америци не одговара ни превише снажна власт у Београду. Они би хтели да то некако избалансирају, јер у том балансу виде веће могућности за натурање својих интереса и циљева“, каже Јовановић.

    Амерички званичници прихватили су оцену како ће избори у Београду бити важни за структуру власти у Србији, додаје он, не само зато што је Београд највећи центар државе, већ и због тога што, како каже, нису у стању да прихвате Србију као суверену и независну земљу.

    Изјава председника Вучића да ће Србија тражити мониторинг локалних избора у земљама које су тражиле мониторинг локалних избора у Србији звучи симпатично, каже Јовановић, али додаје да није сигуран да ће на таквим потезима инсистирати у будућности.

    „Звучи као једна партнерска опомена да Американци не би требало да се у Србији понашају другачије него што се понашају према страним представницима и дипломатама других земаља на сопственој територији. Мислим да долази време када ће САД све више морати да воде рачуна о реципроцитету и да се не понашају, како то кажу, уникатно.“

    У периодима транзиције било је уобичајено да представници страних амбасада посматрају изборе, иако је било уобичајеније да изборе посматрају представници парламената или неких других међународних организација, објашњава Јовановић.

    Канцеларија за демократске институције и људска права, на пример, имала је инструкторску улогу да обучи учеснике изборног процеса у земљама у транзицији.

    Присуство амбасадора на изборима није неуобичајено, наводи Јовановић, уз опаску да му није познато да се то до сада догађало на локалним изборима. Углавном се радило о општим, парламентарним или изборима за шефова држава.

    Према речима Емилије Орестијевић из ЦЕСИД-а, све међународне организације и стране амбасаде имају право да посматрају изборни процес. Од самих избора и циља зависи хоће ли посматрати из изборних комисија или са бирачких места.

    „Ове године је, ако смо добро испратили, било чак 11 међународних организација и шест домаћих. То је у складу са правилима и са законом, само је питање шта им је било занимљивије. Да ли да седе у градској изборној комисији уз преводиоца или да иду на сама бирачка места“, каже Орестијевићева.

    Она додаје да се не сећа, каже, да ли се неки страни амбасадор у Србији одлучио да изборе посматра на начин на који је то учинио амбасадор Скот. Међутим, то све зависи од саме амбасаде, кога акредитују.

    „То је ствар личног избора, да ли је он хтео да иде сам или да неко иде уместо њега“, каже Орестијевићева.

    Присуство америчког амбасадора на бирачком месту може да се тумачи на различите начине, додаје она.

    „Неко би могао да тумачи да је то нека врста притиска. Међутим, ако је он био само на једном или на неколико места, та врста притиска је изузетно мала. Може се, са друге стране тумачити да је хтео да види како то функционише, како се одвијају сами избори, да прошета по бирачким местима без икаквог покушаја неког посебног утицаја“, објашњава Орестијевићева.

    Она наглашава да је Скот био посматрач, а не контролор, као што је и ЦЕСИД. Као посматрач, Скот није имао право да на било моји начин утиче на изборе.

    Присуство амбасадора Скота на београдским изборима Орестијевићева тумачи важношћу Београда у политичком систему Србије. 

    „Београдски избори су веома важни, када говоримо о локалним изборима, зато што размишљамо о градоначелнику који је, заправо, трећи човек Србије. Тако да није необично да се даје много већи значај него другим локалним изборима и да се стога, можда, амерички или било који други амбасадор определи да сам буде део неке посматрачке мисије“, закључује Орестијевићева.

    Слично:

    Избори 2018: Антић: Истраживања подбаце, па ми изненадимо
    Избори у Београду 4. марта
    Дачић: Не би ме изненадили парламентарни избори
    Ванредни избори као одговор на „тајкунски савез“
    Тагови:
    дипломатска пракса, бирачка места, Кајл Скот, посматрачи, избори, Кајл Скот као посматрач на изборима у Београду, избори у Београду, ОЕБС, Емилија Орестијевић, Кајл Скот, Живадин Јовановић, Београд, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога