Београд+ 15°C
Ниш+ 12°C
Слушајте Sputnik
    Кинески војници

    Очи упрте у Пекинг: Кога ће забринути наоружавање Кине

    © REUTERS / China Daily
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 812

    Повећање војног буџета Кине од шест одсто је далеко испод кинеских могућности. Уколико би их буџет пратио, био би, на пример, пет пута већи од садашњег и тада би било великог разлога за бригу.

    Кинеско Министарство финансија управо је саопштило да је ове године војни буџет повећан шест одсто и да ће износити 173 милијарде долара, а „Ројтерс“ је пренео да је реч о другом војном буџету у свету.

    Заменик кинеског шефа дипломатије, земље од чије економске моћи неки већ страхују, потрудио се да одмах смири забринуте.

    „Кина је одувек била на путу мирног развоја и неће претити ниједној земљи“, изјавио је Џанг Јесуи. Објаснио је да је последњих година Кина умерено повећавала трошак за војску због исправљања прошлих инвестиција и обнављања опреме, али и како би војници имали боља примања.

    На питање, да ли је вест из Пекинга разлог за забринутост, стручњак за безбедност Милан Липовац сматра да би евентуално неког разлога за бригу могле да имају само оне земље, попут САД, које у одређеној интересној сфери имају сукобљене интересе у односу на НР Кину. Уколико сте земља која се налази у Јужном кинеском мору, свакако да можете имати разлога за забринутост, додаје он за Спутњик.

    Међутим, овај стручњак указује на велику диспропорцију војне моћи, односно улагања у војну моћ САД с једне и Кине с друге стране.

    Најбољи показатељ таквог односа снага су цифре. Амерички председник Доналд Трамп је пре две недеље потписао војни буџет САД и он је у износу од 700 милијарди долара највећи војни буџет који је икада постојао.

    У односу на прошлу буџетску годину Пентагон ће добити 94 милијарде долара више, што је скок од чак 15,5 одсто. То је највеће повећање још од 2003. године, када је војни буџет САД повећан 26,6 одсто, у време рата у Авганистану, инвазије на Ирак и ширења система националне одбране после напада 11. септембра 2001. године.

    Уосталом, како је прошле године објавио „Вашингтон пост“, од првих 15 држава света које троше највише новаца за војску, на САД се односи чак 47,3 одсто средстава. Из тих података најбоље се види сва релативност оцене о кинеском војном буџету као другом на свету, без упоредних података.

    На питање, да ли повећање војног буџета Кине у ствари пратити њену економску снагу, Липовац је сагласан да је он одраз те економске моћи, али да, процентуално гледано, још не прати раст кинеске привреде и да ту још има простора за повећање.

    „Кључно је то што је кинески војни буџет далеко испод кинеских могућности. Уколико би их пратио, био би, на пример, пет пута већи од садашњег. Онда би било великог разлога за бригу“, истиче стручњак за безбедност и добар познавалац ситуације у Кини.

    Он подсећа да Кина има само једну војну базу ван своје територије, а Америка их има чак и у Кинеском мору, а укупно је, каже, свакако у питању двоцифрен број. А Кина, поред економске моћи коју, дефакто има, жели, неспорно је, да увећа и своју политичку и војну моћ. Зато ће се, каже, с пажњом, посматрати како ће се у наредним годинама позиционирати велике силе с обзиром на интересе које имају, а одраз тога свакако представљају и војни буџети.

    На питање шта се може очекивати, с обзиром на то да је на прошлогодишњем партијском конгресу Кина представила циљеве, између осталог и то да 2050. године буде прва светска сила уопште, Липовац истиче да је и овогодишње повећање војног буџета корак у томе правцу.

    Саговорник Спутњика каже да је питање како ће се односи међу најјачима даље развијати. Он подсећа да је индикативно то што су САД, Јапан, Аустралија и Индија управо покренули разговоре о формирању заједничке регионалне инфраструктурне шеме, која би била алтернатива глобалној економској иницијативи Кине „Појас и пут“.

    „И то је један од одговора. Очекујем трку тог типа. У иницијативама, у економији. Свакако да је и војна сфера важна, а да ли ће доћи у ситуацију попут хладноратовског утркивања сила у наоружању, мислим да та претња још није реална у првој половини овог века, али не треба искључивати ни тако нешто“, истиче Липовац.

    Говорећи из перцепције САД и њеног сагледавања кинеског војног буџета, економски интереси САД и Кине су, по његовом мишљењу, такви да ће заоштравање реторике и односа бити избегавано.

    „Превелики економски интереси су у игри, али стратешки дугорочно гледано, свакако да економска моћ САД слаби, а да кинеска јача. До заоштравања односа, до неких врста санкција, до заоштравања реторике, сигурно неће доћи у наредних петнаест година“, тврди Липовац за Спутњик.

     

    Слично:

    Први кинески носач авиона упловио у Хонгконг
    Кина демонстрира моћ: У пратњи бродова, носач авиона упловио у воде Хонгконга
    Кинеска војска вежба по „реалистичном сценарију“
    Кина почиње регрутацију цивилних астронаута
    Кина тестирала систем за пресретање ракета — не циља ни на једну земљу
    И Кина реаговала: САД надувавају претњу, ми никад не нападамо први
    Кина, Индија и Иран нису плашљивци као Европа
    Тагови:
    војна средства, војни буџет, заоштравање, моћ, односи, економија, војска, Милан Липовац, Џанг Јесуи, Доналд Трамп, САД, Кина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога