Слушајте Sputnik
    Палестинац на рушевинама своје куће и Гази

    Још корак: Америка и Француска спремне да на Блиском истоку потпале велики рат

    © AFP 2018 / ROBERTO SCHMIDT
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин, Јована Вукотић
    Шта се крчка на Блиском истоку (106)
    24108

    Претње Сједињених Америчких Држава да ће извести војне нападе на Сирију дубоко су забринуле Москву, саопштило је Министарство спољних послова Русије и поручило да ће предузети неопходне мере у случају напада САД на сиријску престоницу. Прете ли озбиљна ескалација и тотални рат?

    Руска Федерација је забринута због информација да терористи у Сирији планирају да инсценирању употребу хемијског оружја на цивиле од стране сиријских владиних трупа, што може да послужи као оправдавање за једностране нападе Америке на Дамаск и државне објекте у Сирији.

    У понедељак је и француски председник Емануел Макрон поручио да је његова земља спремна да изведе циљани напад против било које стране у Сирији за коју се „необориво“ докаже да је извела напад хемијским оружјем који је резултирао смрћу цивила.

    Да ли се Сједињене Државе и Француска заиста спремају да нападну Дамаск и да ли би то могло да доведе до сукоба неслућених размера?

    Момир Стојановић, генерал у пензији и бивши директор Војно-безбедносне агенције, каже да све те претње указују да су Уједињене нације, а у оквиру њих и Савет безбедности, у озбиљној кризи.

    „Такозвани носиоци новог светског поретка, који се заснива на грубој употреби силе зарад сопствених интереса, на неки начин покушавају да прибегну и таквим средствима, у случају да се у Савету безбедности не нађе адекватно решење за мир у Сирији. Прича у вези са употребом хемијског оружја на Блиском истоку нагледали смо се у Ираку и иако нико никада није доказао да је Садам Хусеин поседовао хемијско оружје, изазвана је криза и Ирак пролази кроз то кроз шта пролази, као и многе земље на Блиском истоку. Овде се заправо ради о једном перфидном, специјалном рату изазивања и управљања кризом, јер верујем да је такозвана опозиција у Сирији, која је врло блиска Вашингтону, спремна да изазове такве активности хемијским оружјем“, упозорава Стојановић.

    Како каже, Сједињене Америчке Државе и земље западног блока су увиделе да је Русија итекако присутна у Сирији, што се не уклапа у њихов концепт потпуне доминације и управљања кризом коју су изазвале.

    „Желим да верујем да до ескалације неће доћи, јер не могу да видим како би се у том случају понашала Русија, а да не одговори и да не брани своје трупе. Сасвим сам сигуран да ће она то учинити. Ако до тога ипак, не дај Боже дође, онда можемо рећи да смо на прагу неких сукоба који попримају много шире димензије него што је сада случај са Блиским истоком. Мој утисак је да се кроз овакве најаве Француске и САД на неки начин дошло до фазе када се више не поштују одлуке Савета безбедности, да су неке земље прешле црту и да су спремне да предузму кораке и мимо одлука СБ. То говори да је озбиљно угрожен мир у свету, да је озбиљно угрожена Повеља Уједињених нација. Ми у том случају не можемо рећи да постоји кровна организација која брине о светском миру“, категоричан је Стојановић.

    Григориј Лукјанов, предавач Високе школе економије у Москви и стручњак за Блиски исток за Спутњик, каже да би било каква ескалација сукоба у Сирији само продубила јаз између Москве и Вашингтона.

    „Мислим да ово заоштравање ситуације није корак ка почетку следећег великог светског рата, јер се развој ситуације одређује најпре локалним факторима који нису искључиво усмерени против Русије. Другим речима, најаве могућих напада нису сигнал само за Москву, већ и за Анкару. Последњих недеља Ердоган врло често износи своје ставове и планове поводом Сирије и врло јасно ставља до знања да жели да прошири територију својих офанзивних дејстава. У Манбиџи се налазе сиријске снаге, али и амерички саветници који помажу курдским снагама. Зато најаве могућих удара тумачим, између осталог, као сигнал Турској, како би престала са својим акцијама у региону где се налазе и амерички војници“, оцењује Лукјанов.

    Према његовим речима, за примену хемијског оружја од стране војске одане режиму Башара ел Асада још нема доказа.

    „Та се прича сад користи на Западу, јер сиријска војска, уз подршку Русије и Ирана, ниже успехе у Источној Гути. Помињање хемијског оружја је уобичајена пракса америчке дипломатије ради умањивања успеха руских, сиријских, турских и иранских снага у борби против тероризма, али јавност на Западу увек ’прогута‘ ту причу“, примећује Лукјанов.

    Момир Стојановић не сумња да су претње САД и Француске да ће напасти Дамаск због будуће, наводне употребе хемијског оружја, у тесној вези са председничким изборима који се у Русији одржавају 18. марта.

    „САД спроводе истрагу о наводном мешању Руске Федерације у председничке изборе у Америци и ту тврдњу не могу ничим да поткрепе, док се са друге стране оне саме мешају у готово све изборе у бројним земаља у свету. На прагу смо тренутка када ће таква политика потпуно деградирати УН и Савет безбедности и поставља се питање да ли ће сутра на неким другим жариштима нека друга велесила заобићи одлуке Савета безбедности или УН и једнострано предузимати мере ’успостављања мира‘. Какав је то мир имамо прилике да видимо у Авганистану, Ираку, Либији, Сирији, земљама Северне Африке. Све је заправо повезано за интересима, јер су велика налазишта нафте и гаса мотиви који терају САД и многе земље Западне Европе да по сваку цену буду доминантне на Блиском истоку и многим другим тачкама у међународној заједници“, указује Стојановић.

     

    Тема:
    Шта се крчка на Блиском истоку (106)
    Тагови:
    француска, Сирија, САД, Русија, напад, рат
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога