Слушајте Sputnik
    Вес Мичел и Хашим Тачи

    Снажан притисак: САД тражи да Србија пусти Косово у две важне светске организације

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    53103

    У овом тренутку снажан притисак за пријем Косова у Унеско и друге међународне организације долази готово искључиво од САД и појединих држава ЕУ. То су оне које су 1999. године у највећој мери биле укључене у насилно стварање такозване државе Косово и које једноставно не могу да дозволе пораз на том плану.

    Приштина, по свему судећи, мења приступ питању њених кандидатура за чланство у Унеску и Интерполу, у нади да ће прекинути низ неуспешних покушаја пријема у те међународне организације.

    Саветник косовског премијера Халил Матоши најавио је да ће Приштина ове године сигурно поднети захтев за пријем у Интерпол, а спремна је и за кандидатуру за пријем у Унеско.

    За Интерпол су, како је оценио, већ спремни што се тиче испуњења неопходних техничких критеријума. Када је у питању Унеско, два закона, о културном наслеђу и о вероисповестима, која су услов за то, упућена су косовској скупштини на разматрање.

    Припреме за подношење захтева за чланство су, као никад пре, почели знатно раније, с обзиром на то да ће наредно заседање Генералне скупштине Унеска, која о томе одлучује, бити одржано тек крајем 2019. године.

    На шта упућује најава тих раних радова Приштине, у односу на досадашњу праксу која није дала резултате?

    Коментаришући те најаве амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић за Спутњик каже да се могао очекивати тај сигнал да се у Приштини креће систематичније и плански у припреме за подношење захтева за чланство у Унеску идуће године.

    „Један неуспешан покушај и потом одустајање од подношења захтева, у ситуацији у којој су државе Унеска заморене политизацијом организације, свакако је добар разлог да Приштина више ради на дипломатском плану“, каже наш амбасадор.

    Он је напоменуо да само подношење захтева треба очекивати тек у наредној години, с обзиром на то како Унеско функционише и да ће тек крајем 2019. заседати Генерална конференција Унеска која одлучује о захтеву за чланство.

    Оценио је, међутим, да ове припреме за подношење захтева, које најављује Приштина, с обзиром на то како сада стоје шансе Косова за пријем у Унеско, нису преурањене. Крајем прошле године, када захтев за чланство није ни поднет, схваћено је да ситуација и атмосфера у Унеску, а и шире у међународној заједници, није таква да Косово има велике шансе да буде примљено у ту организацију.

    „Мислим да су те шансе сада мање него што су биле 2015. године када је захтев Приштине одбијен уз тесан резултат. То потврђују и неки косовски политичари, нарочито из претходне власти, који указују да сигнали који стижу из међународне заједнице нису добри и не обећавају много“, указао је Танасковић.

    На питање да ли се клима нових дешавања, попут оних у Шпанији у односу на Каталонију и све чешћи гласови политичара из неких земаља о преурањеном признању Косова, осећа међу дипломатама у седишту Унеска у Паризу, саговорник Спутњика одговара:

    „Наравно. Не само да се осећа, него је настављен тренд који је 2015. резултирао неизгласавањем пријема Косова у Унеско, а прошле године неподношењем нове приштинске апликације за чланство. То се нарочито види у чињеници да се готово све државе декларативно изјашњавају против политизације Унеска, која умногоме отежава његово посвећивање основном мандату који је у домену образовања, науке и културе“, објашњава Танасковић.

    „У овом тренутку снажан притисак за пријем Косова у Унеско и у друге међународне организације долази готово искључиво од САД и појединих држава ЕУ. То су оне које су 1999. године у највећој мери биле укључене у насилно стварање такозване државе Косово и које једноставно не могу да дозволе пораз на том плану. Они желе да се тај посао, како они кажу, заврши, упркос свим другим реалностима у међународним односима“, оценио је амбасадор Србије у Унеску.

    Он напомиње да никако не треба поједностављено закључивати како је ситуација изузетно повољна по Србију, али и сматра да тренутно ствари не стоје нарочито повољно по питању захтева за пријем Косова, поготово у Унеску.

    Косовска дипломатија, како напомиње Танасковић, не може бити задовољна јер они теже том броју од 130 држава које признају независност Косова што би им отворило пут ка међународним организацијама, пре свега УН, а од тога су веома далеко.

    После низа неуспеха у кандидовању за чланство у Интерполу, Косово ће, према оцени Марка Ницовића, члана Светске асоцијације шефова полиције, покушати да искористи деловање америчке лобистичке групе која је још јака у тој међународној полицијској организацији.

    Према његовој оцени, Албанци немају нарочиту подршку естаблишмента те међународне полицијске организације.

    „Али не треба потценити амерички утицај у свим тим полицијским структурама многих земаља света. Американци често тргују и уцењују техничком помоћи полицијама појединих земљама ако буду гласали за пријем Косова у Интерпол“, каже он за Спутњик.

    Објашњавајући како ради амерички лоби, он указује да је за одлучивање о чланству у Интерполу потребна већина од броја присутних на Генералној скупштини која заседа сваке године у септембру. Они ће противнике пријема Косова анимирати, звати их на разне састанке, ручкове, вечере, излете, да не буду присутни када се буде одлучивало. То је њихова тактика коју ће и у овом случају покушати, сматра Ницовић.

    Према његовом мишљењу, у разговору српских званичника са функционером Стејт департмента Весом Мичелом, који је посетио и Београд у оквиру балканске турнеје, сигурно је било речи и о томе да Србија не блокира пријем Косова у било коју међународну организацију, од УН па надаље, укључујући и Интерпол.

    А лобирање за пријем Косова у Интерпол је, каже, почело одмах након прошлог скупа у септембру у Пекингу. Он сматра да српска дипломатија у контакту са представницима јаких држава, али и са полицијским организацијама широм света, треба да излобира против пријема Косова у Интерпол.

    За чланство у Интерполу Приштина је први пут аплицирала у августу 2010. године, дакле само непун месец дана уочи заседања Генералне скупштине, вероватно мислећи да је то готова ствар, с обзиром на подршку Америке, њиховог главног покровитеља.

    И ништа од тога није било, као ни од наредне апликације која је уследила тек априла 2015. године. Идуће, 2016. године њихов захтев није стављени ни на дневни ред, а 2017. године премијер Рамуш Харадинај је уочи заседања Генералне скупштине Интерпола повукао кандидатуру, јер је оцењено да она нема довољну подршку.

    Ни са Унеском нису били боље среће. Пошто су, захваљујући великој и дуготрајној дипломатској активности Србије, у новембру 2015. године остали без довољно гласова на заседању Генералне скупштине те организације УН, која заседа сваке друге године, прошле године нису ни аплицирали. То су им, с обзиром на однос снага на међународној сцени, сугерисали њихови политички пријатељи из света.

     

    Слично:

    Дачић: Косово неће бити примљено у Унеско
    Пацоли тврди: Имамо гласове за Унеско
    Дачић: Косово у Унеско? Изгубиће ту битку
    Унеско после две године: Велика победа за Србију
    Изасланици Србије у 27 држава лобирају против пријема Косова у Унеско
    Хоџај: Косово има гласове за учлањење у Унеско и Интерпол
    Приштина без подршке за Унеско
    Танасковић: Улазак Косова у Унеско имао би несагледиве последице
    Министарство правде: Интерпол не може да укине потерницу; МУП: Жалићемо се!
    Интерпол уклонио Харадинаја са потернице
    Медији: Пут Косова за пријем у Интерпол може бити отежан
    Могуће одлагање гласања за пријем Косова у Интерпол
    Тагови:
    Интерпол, лобирање, апликација, припреме, шансе, чланство, УН, Унеско, пријем, признање, Халил Матоши, Марко Ницовић, Дарко Танасковић, Рамуш Харадинај, Приштина, САД, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога