Слушајте Sputnik
    Динари

    И јак динар има своју цену

    © Sputnik / Александар Милачић
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    4415

    Високо позиционирање динара резултат је његовог реалног јачања у последње две године, али на дуги рок то неће допринети извозу који је јако битан за малу економију Србије. Верујем да ће даљим мерама бити избегнуто или макар ублажено даље јачање динара, каже директор у Економском институту Иван Николић.

    Српски динар је у протеклих годину дана, у конкуренцији 178 земаља, био друга валута у свету са најбољим перформансама, пренела је америчка агенција „Блумберг“.

    Како је за само шест година наша валута успела да са дна узлети на врх, с обзиром на то да је пре шест година, према речима гувернерке Народне банке Србије (НБС) Јоргованке Табаковић, када је она дошла на ту функцију, динар био четврта најгора валута?

    „Блумберг“ напомиње да је динар у фебруару достигао највећу вредност према евру у више од три године, а одлуку НБС да трећи пут у последњих седам месеци, снизи референтну каматну стопу назива изненађујућом. За разлику од америчког Феда и Европске централне банке које повећавају основне каматне стопе Србија иде у контра смеру, будући да је инфлација у фебруару успорила на 1,5 одсто и пала на доњу границу коју је дефинисала НБС.

    То ће, према оцени америчке агенције, улити додатни оптимизам инвеститорима у погледу обвезница деноминованих у динарима, које су већ у овој години надмашиле све хартије од вредности у региону.

    Шта надаље можемо да очекујемо по питању јачања динара, да ли је то разлог за бригу извозника којима јак динар не иде на руку у односу на увознике и може ли повољнији увоз негативно да се одрази на домаћу производњу?

    Одговарајући на та питања Спутњика, директор у Економском институту, аналитичар Иван Николић каже да је високо позиционирање динара резултат његовог реалног јачања у последње две године, иза чега стоје одлични резултати по питању макроекономске стабилности. А до тога су довеле мере фискалне консолидације, подржане добром монетарном политиком која је резултовала ниском инфлацијом, објашњава Николић.

    „Наравно, када говоримо о некој перспективи није добро у дугом року подржавати јачање динара, јер се на тај начин слаби ценовна конкурентност нашег извоза“, упозорио је овај економиста.

    Он је, ипак, уверен да ће то бити избегнуто и да тај процес и тенденција јачања динара вероватно неће бити настављени, иако, како примећује, за то постоје добри изгледи. Пре свега због страних инвеститора који су спремни да улажу и у наше хартије од вредности и генерално у реални сектор.

    На питање да ли је јачање динара утицало на спољнотрговински дефицит који је прошле године порастао 21,3 одсто, на 4,76 милијарди евра, Николић каже да не дели мишљење економиста који заступају такав став.

    Када реално погледате шта стоји иза увоза и извоза, тешко да можете наћи у подацима да су они резултат, између осталог, и снажног јачања динара, каже он, илуструјући тврдњу најсвежијим податком.

    „У јануару ове године извоз је растао више од 20 одсто, а имали смо јачање динара. Према томе нема то везе. С друге стране, потпуно је јасно шта стоји иза увоза. Увоз, између осталог, расте и како нам се повећава инвестициона активност. Желимо већу стопу раста, а она имплицира и већи увоз“, објашњава Николић.

    Он подсећа и на висок раст цена енергената, што се, с обзиром на нашу зависност од нафте и гаса, директно одразило на увоз.

    „Тврдња да је ширење спољнотрговинског дефицита искључиво последица јачег динара мени делује неозбиљно“, оценио је директор у Економском институту.

    Он, међутим, додаје да то не значи да ту тенденцију на дужи рок треба одржавати или допустити даље јачање динара. То је, каже, препознато и од саме НБС, која је интервенисала на међубанкарском девизном тржишту, појављујући се као купац. Да тога није било динар би био и јачи и спустио би се на 117, 116 динара за евро, напомиње Николић.

    Тренутна ситуација је, према његовој оцени, била неизбежна због тога што страни инвеститори средњорочно виде повољне изгледе у нашој економији. Постоји, како истиче, њихова спремност и воља да улажу, уносе девизе, а ми смо битно редуковали тражњу за девизама, јер се више не задужујемо, већ се раздужујемо. И држава и привреда.

    „Као резултат тешких мера које смо прошли, све је то променило околности и резултовало овом садашњом ситуацијом“, констатује саговорник Спутњика, који сматра да је захваљујући томе потпуно измењена финансијска слика која представља крвну слику наше економије.

    „Прошли смо кроз ту тешку консолидацију и уравнотежили унутрашње билансе, делом поправили и тај спољни који се сада финансира не из задуживања, него приливом страних директних инвестиција, које су сада много квалитетније, гринфилд инвестиције“, истиче Николић.

    Све то води ка већем приливу девиза у односу на наше потребе, каже он.

    „Знајући да у дугом року реално ефективно јачање динара не даје ценовни допринос извозу који је јако битан за малу економију као што је Србија, ја верујем да ће свим мерама покушати да се избегне или макар ублажити озбиљније даље јачање динара“, каже он.

    На питање да ли то значи да би курс динара мировао у овом односу какав је сада према евру, он истиче да НБС не циља неки ниво вредности динара, него да је у њеном фокусу инфлација.

    Он, међутим, верује да садашњи ниво повољно делује и на оне који извозе, да обезбеђује олакшано раздуживање и доприноси нижој инфлацији. Пуно је тих позитивних ефеката које се постижу, закључује Николић.

     

    Слично:

    А од дијаспоре само девизе
    Грађани Србије годишње плате око 13 милијарди динара камате банкама
    Тренд стабилности динара се наставља
    Приоритет НБС ниска инфлација и стабилан курс
    Тагови:
    спољнотрговински дефицит, директне стране инвестиције, Блумберг, јачање, извоз, увоз, референтна каматна стопа, курс, динар, Иван Николић, Јоргованка Табаковић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога