Слушајте Sputnik
    Сиријски војник дели становништву помоћ из Руисје

    Нове тензије: Како су Руси и Кинези спречили Запад да пакао претворе у — „људска права“

    © REUTERS / Omar Sanadiki
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Тимур Блохин, Сандра Черин
    Шта се крчка на Блиском истоку (107)
    0 1020

    Русија и Кина успротивиле су се захтеву Велике Британије, САД и Француске да у Савету безбедности УН буде одржана седница на тему људских права у Сирији. Током процедуралног гласања које је захтевала Русија, земље иницијатори тог предлога нису успеле да добију довољну већину од девет чланова СБ.

    Идеју западних земаља да у СБ УН покрену питање стања људских права у Сирији, у тренутку када сиријске владине снаге тријумфују над терористима у Источној Гути, Слободан Јанковић са Института за европске студије види као наставак кампање усмерене против Русије.

    „Намера је да се Руска Федерација представи као тоталитарна држава која наводно подржава режиме и системе у којима се масовно крше људска права. То има за циљ да се на неки начин дође до тога, ако већ Русија која је наводно на страни неправде и зла не може да се склони из СБ УН, да се онда бар створи привид како нека акција у Сирији, која би била спроведена без одобрења СБ, ипак има легитимитет. Притом, лицемерно је да расправу о људским правима у Сирији предлажу баш ове земље, када је чак и у њиховој јавности мање-више познато да је управо Запад већ годинама тај који подржава, ако не директно, а онда индиректно, разноразне терористичке и парамилитарне организације у Сирији које продужавају рат и страдање цивила у тој земљи“, оцењује Јанковић.

    Како каже, оног тренутка када је цивилима омогућено да напусте поприште бојних дејстава на подручју Источне Гуте, Западу опет не ваљају Русија и власти у Дамаску.

    „Овде је такође реч и о својеврсној хистерији јер се смањењем територије коју држе терористи заправо губи територија коју су западне земље посредно контролисале, што наравно изазива велико незадовољство и разноразне реакције. Велика Британија, један од иницијатора мењања седнице СБ УН, нервозна је због успеха Сирије помогнуте од стране Русије и Ирана, па између осталог и због тога прави ову кампању да је Русија крива за све, а Путин се представља као неки ’Супермен‘ који се меша у све на свету, од избора у другим земљама, преко тровања шпијуна широм континената, до одређивања ко ће бити председник или премијер у другим земљама“, напомиње Јанковић.

    Сличног става је и Станислав Тарасов, московски стручњак за Блиски исток. Према његовим речима, јасно је да Американци и њихови савезници измишљају различите изговоре како би створили негативни политички и медијски бекграунд у вези са дешавањима у Сирији.

    „То се посебно дешава када је реч о ономе што предузимају Русија и њени савезници зарад имплементације споразума из Астане. Пре извесног времена САД су без икаквих доказа оптужиле легитимно сиријско руководство да наводно припрема хемијски напад. Дакле, кад год Русија или Сирија остварују победу над терористима, Американци купују време и предлажу неке своје резолуције и теме на нивоу СБ УН, али Русија и Кина увек блокирају такве документе“, оцењује Тарасов. 

    Политички аналитичар из Москве Александар Асафов оцењује да је ситуација у Источној Гути јако компликована, а да уједињени Запад оваквим потезима само доприноси јачању тензија.

    „Запад као ’страшан злочин‘ приказује противтерористичку операцију коју спроводе Дамаск и ’крволок‘ Башар ел Асада, уз подршку Русије. Ствара се утисак да западна коалиција користи примирје и све могуће околности како би спасила милитанте, који заправо имају задатак да сруше Асадову владу. Иницијативу која се тиче седнице СБ УН о ситуацији са људским правима у Сирији треба посматрати управо у контексту још једне врсте притиска на Асада и, индиректно, на Русију“, примећује Асафов.

    Слободан Јанковић сматра да смо сведоци стварања нове хладноратовске атмосфере где Русија треба да се прикаже као некакво апсолутно зло и непријатељ, што само по себи треба да служи за додатну консолидацију унутар Запада и повратак нарушеног јединства на западном фронту.

    „На Западу све више јачају дисонантни тонови и оне политичке снаге које доводе у питање како сам НАТО и начин његовог функционисања, тако и постојање ЕУ као дефакто економског крила западног савеза. Дакле, има пуно разлога због којих елите и земље које су главне на Западу желе да створе слику једног великог непријатеља против којег морају да се уједине“, закључује Јанковић за Спутњик.

     

    Тема:
    Шта се крчка на Блиском истоку (107)
    Тагови:
    СБ УН, Сирија, људска права, САД, Француска, Велика Британија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога