Слушајте Sputnik
    Бити ил не бити

    Бити ил‘ не бити: Хоће ли енглеско и америчко „оружје моћи“ протерати из ЕУ

    Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    0 466

    Само је питање времена када ће се као службени језик у Бриселу појавити немачки, јер је Немачка доминантна земља ЕУ, посебно изласком Велике Британије. Прву иницијативу за потискивање енглеског језика покренуо је званични Париз.

    Француски председник Емануел Макрон изјавио је да је енглески језик сувише доминантан у Бриселу, посебно имајући у виду да Велика Британија ускоро излази из Европске уније. Он је рекао да та доминација није неизбежна и обећао да ће се борити за већу употребу француског у институцијама ЕУ и шире, уз напомену да није реч о потезу против коришћења енглеског језика, већ о промовисању вишејезичности.

    У међувремену, председник Европске комисије Жан-Клод Јункер написао је на Твитеру да „са ентузијазмом подржава вишејезичност“. „Зашто би Шекспиров језик био супериоран над језиком Волтера? Грешимо што смо постали толико англофони“, рекао је Јункер, али и нагласио да „брегзит“ ништа неће променити, јер су они који не потичу из западних делова Европе навикли да говоре енглески у Бриселу.

    Професор Филолошког факултета Мило Ломпар каже да је напуштањем ЕУ Велика Британија привилегована, јер је истовремено унутар европске политике и ван ње. Он објашњава да је то један од разлога што се унутар европске конфигурације сада појављује настојање других значајних чинилаца да на неки начин то онемогуће.

    „Ове изјаве треба гледати у контексту чињенице да се одвија једна врста културног прераспоређивања сила, јер се сам идеолошки простор натопљен идејама демократије или плурализма на неки начин истањио. Сада проговарају стари културолошки архетипови који су се налазили испод тога. Један од њих је свакако француски“, каже Ломпар.

    Он додаје да је Француска у великој дефанзиви, јер ни њен утицај у ЕУ није велики, заправо није онолики колики би желела да буде. Посебно је њен културни утицај у паду последњих деценија, због наглашене глобализације, односно американизације, па је разумљиво да Француска жели да поврати свој утицај.

    С друге стране, Макронов поступак може се посматрати и у контексту европско-америчких несугласица око различитих економских и других питања, па на неки начин представља известан покушај да се европска идеја ослободи зависности од британског, а пре свега америчког утицаја.

    „Али то није могуће уколико Европа не промени однос према Русији, јер без промене тог односа, а за сад то не видимо на хоризонту, тешко да се може претпоставити суштинска еманципација европске идеје, па самим тим и њено измицање из доминантног културолошког модела који је превасходно одређен америчким утицајем“, објашњава Ломпар.

    Иако Европска унија има 24 службена језика, нису сви и такозвани радни језици. Професор Ломпар каже да је француски, поред енглеског, једини језик који се користи у администрацији Европске уније. Не треба заборавити, каже он, да још једна земља много цени свој језик.

    „Само је питање времена када ће се као службени језик у Бриселу појавити немачки, јер је Немачка доминантна земља ЕУ, посебно изласком Велике Британије, она је у неком смислу готово остављена да буде доминантна. Познајући немачку осетљивост на употребу сопственог језика, мислим да ће они у догледно време тражити да један од службених језика можда буде управо немачки уместо енглеског“, тврди Мило Ломпар.

    Он додаје да је та осетљивост у природи немачке културе, као и питање значаја немачке државе, јер чак и у неформалном контакту, Немци радије слушају странце који говоре рђави немачки него добар енглески.

    Када је реч о планетарној употреби енглеског, он не очекује велику промену, јер су, подсећа, носилац доминације енглеског језика Сједињене Америчке Државе.

    И европски лингвисти сматрају да је, упркос резултатима британског референдума, мала вероватноћа да ће енглески бити потпуно избачен из употребе у Бриселу, будући да је то и званични језик Ирске и Малте.

    Две године пре „брегзита“ ЕУ је објавила да је енглески потиснуо све друге језике у конкуренцији за заједнички европски, као и да је енглески најпопуларнији страни језик у свим европским државама, изузев пет. Извештај „Еуростата“, огранка ЕУ за статистику, указао је и на то да ће енглески у будућности још више преовладати над осталим језицима.

    Па и сам француски председник Емануел Макрон, што није била пракса његових претходника, често говори енглески у јавности када је изван земље.

    Француски језик, којим говори око 274 милиона људи широм света, дуго је био доминантан у седишту ЕУ у Бриселу, али је енглески постао свеприсутан у европским институцијама, посебно од кад су се источноевропске земље придружиле том блоку 2004.

    Слично:

    „Шјекиром“ на Његоша: Брутално фалсификовање „Горског вијенца“
    Српски народ и његов језик на руском
    Колико су слични српски и руски језик?
    Тагови:
    вишејезичност, дефанзива, званични језик, Брегзит, језик, конкуренција, култура, утицај, статистика, Еуростат, EU, Мило Ломпар, Волтер, Вилијам Шекспир, Немачка, Велика Британија, САД, Француска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога