Слушајте Sputnik
    Бомбардовање Београда 1999.

    Ако Берлин сруши „Милосрдног анђела“, руши се кула злочина НАТО-а

    © AFP 2018 / ANDREJ ISAKOVIC
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    41683

    Да ли ће овога пута правда, иако спора, ипак бити достижна, или ћемо се још једном уверити да право и правда нису исто. Шта може један немачки адвокат против читавог НАТО-а, ако „светом суштински управља сила. Не закон, нити сентименталност“, како је то рекао Ноам Чомски.

    „Учешће у капиталном злочину и припрема нападачког рата“ — кривична је пријава коју је немачки адвокат Вилфрид Шмиц поднео против свих посланика Бундестага, укључујући и чланове Владе, који су 16. октобра 1998. гласали за учешће Бундесвера у „косовском конфликту“. Пријава се односи и на све запослене у Бундесверу — оружаним снагама Немачке и другим немачким институцијама који су били укључени у спровођење одлуке о слању немачких јединица у Србију. О томе је јавност у Немачкој на својој интернет страници обавестио 16. марта.

    То, како је пренео „Дојче веле“, није први правни подухват због учешћа Немачке у бомбардовању СР Југославије без мандата УН, али је свакако најамбициознији.

    Учешће Немачке у ратној мисији — први пут од пораза у Другом светском рату и мимо одлуке која њеној војсци забрањује учешће у војним акцијама изван државних граница, спровела је влада канцелара Герхарда Шредера. Он је пре четири године сâм признао да је тада прекршио међународно право.

    Какви могу бити домети тужбе немачког адвоката?

    Шеф Катедре за међународно право и међународне односе на Правном факултету београдског универзитета, проф. др Бојан Милисављевић, лично је скептичан по питању исхода који бисмо ми у Србији волели да видимо.

    „Волео бих када би немачки суд прихватио и узео у разматрање ту тужбу и донео одлуку коју ми очекујемо, али просто не могу да верујем да ће до тога доћи. То би значило да Немачка прихвата одговорност и значило би да је цела та НАТО интервенција осуђена од стране Немачке као илегална“, каже професор међународног права за Спутњик.

    Он сумња да ће тако нешто допустити савезници у НАТО-у и државе које су извеле ту операцију јер би, како каже, то политизовало читав подухват као агресију, као илегалан подухват и отворило могућност за друге поступке према другим државама учесницама.

    „Проблем НАТО интервенције је тај што се државе скривају иза субјективитета међународне организације и сад ви тешко можете да докажете шта се може приписати одређеној држави као активност. Имате учешће Немачке које је неспорно, али је преко 90 одсто акција спровела америчка војска. У том контексту, међународно право захтева приписивост одређених аката одређеној држави. У овом случају, то би ужасно било тешко извести и приписати“, објашњава саговорник Спутњика.

    На питање колико би у том случају могло да значи признање Шредера да је кршећи међународно право дао „зелено светло“ за учешће Бундсвера, професор међународног права подсећа да је већ било сличних ситуација да бившим командантима проради савест када оду у пензију.

    „Мислим да такво учешће и ангажовање може да донесе јако мало резултата. Акти које је Шредер предузео када је био на одређеној функцији — предузео је, и време не може да врати. Тако да те изјаве чак и у смислу неког сведочења пред судом неће донети неку пресудну одлуку. Верујем да ће се ствар завршити на процесном нивоу, да таква тужба неће бити прихваћена, јер ће се наћи начин да се ни не води поступак. То је неко моје лично очекивање. Нажалост“, констатовао је Милисављевић.

    Адвокат Срђан Алексић, који је иницијатор идеје о тужбама пред националним судовима у 19 држава НАТО-а, које су извеле агресију на Србију, којима ће тражити надокнаду штете за људе који су умрли од канцера због бомбардовања муницијом са осиромашеним уранијумом, сматра да тужба немачког адвоката може само да буде од помоћи његовој намери.

    „Покушаћу да ступим у контакт са тим адвокатом и да га позовем да дође на нашу научну конференцију коју ћемо одржати од 17. до 19. јуна у Нишу. Његова тужба поткрепљује нашу тужбу да је то супротно чак и немачком уставу и законима када су нас бомбардовали 1999. године“, каже Алексић за Спутњик.

    Иако ће се наше тужбе бавити накнадом штете, добродошао је, како каже, човек који осећа потребу да каже да је то што је учињено било противно закону.

    Он је напоменуо да ће сведок наше тужбе пред немачким судом бити и часни немачки мајор Паф, који је избачен из војске 1999. зато што није хтео да иде на Косово. Сматрао је да је повређен немачки устав, да је прекршена одлука донета после Нирнбершког процеса, којом је Немачкој забрањено да учествује у било каквим ратним операцијама, истиче саговорник Спутњика.

    Подсећајући да се суд у Немачкој прогласио ненадлежним поводом тужбе за надокнаду штете у случају погибије људи у бомбардовању код Варварина, Алексић истиче да ће, са правне тачке гледишта, то питање надлежности бити највећи проблем.

    „Имамо све доказе, али проблем је надлежност њихових националних судова, пред којима желимо да поднесемо тужбе, јер ће покушати то да избегну констатацијом да су ненадлежни. То је разлог што хоћемо да одржимо ту научну конференцију и да на ту тему говоре истакнути стручњаци из Европе и пре свега тих земаља чланица НАТО-а“, каже Алексић. Закључак са те конференције, на којој ће учествовати стручњаци за међународно право управо из земаља НАТО-а које су нас бомбардовале, али и Русије, Кине, Индије, Бразила, Аргентине… биће, каже, основ за писање тужбе.

    Он истиче да не можемо да тужимо НАТО као организацију пред међународним судом, али можемо пред националним судовима сваку од држава, јер све имају устав и законе који говоре о грађанско-правној одговорности државе према трећим лицима. Морају, каже, бити надлежни, јер су њихови грађани то учинили, њихови војници, официри, генерали…

    Алексић напомиње да нам у прилог иде и шест правоснажних пресуда италијанских судова за надокнаду штете њиховим војницима који су боравећи на Косову и Метохији канцера, леукемије, јер су били изложени дејству муниције са осиромашеним уранијумом.

    И Милисављевић сматра да кривична одговорност тешко може бити реализована на међународном плану и да је нешто извеснији успех ако се буде ишло на надокнаду штете у парничном поступку. Он такође сматра да нам у том случају италијанске пресуде могу ићи у прилог и да треба ићи на те индивидуалне или групне тужбе.

    А ако ти унутрашњи судови не задовоље одређене процедуре, као последња инстанца остаје Европски суд за људска права у Стразбуру, каже он. Сматра да би сада тужба за накнаду штете имала више шансе за успех него она која је 2001. била покренута пред тим судом против НАТО-а.

    Он подсећа да је тада пред судом у Стразбуру одбачена тужба протв НАТО-а коју су поднеле породице 16 настрадалих радника РТС-а.

    Један од заступника породица погинулих радника РТС-а, наш познати професор међународног права Војин Димитријевић, тада је у паузи заседања Суда, био прилично скептичан у могућности да буде прихваћена тужба породица погинулих иако су, како је оценио, изнети аргументи били добри и уверљиви.

    „Искрено речено, имајући у виду опште политичке околности, не надам се успеху да ће наш захтев за покретање процеса бити прихваћен“, рекао је тада Димитријевић.

    Да ли ће овога пута правда иако спора, ипак бити достижна, или ћемо се још једном уверити да право и правда нису исто? Шта може један немачки адвокат против читавог НАТО-а, ако „светом суштински управља сила. Не закон, нити сентименталност“, како је то рекао Ноам Чомски. Знаћемо ускоро.

    Слично:

    Имамо доказе: Српска тужба против НАТО-а је управо постала још снажнија
    У инат: Његошевој деци забранили да осуде НАТО злочин, а онда су узвратили полицији...
    Злочин који се не заборавља: НАТО Нишлије завио у црно (видео)
    Чепурин: НАТО извршио стравичан и бахат злочин
    НАТО: И клевета је агресија на нас
    Бомбардовање Југославије показало: НАТО само измишља кризе
    Генерал НАТО-a: Бомбардовање СРЈ експериментални рат Алијансе
    Тагови:
    осиромашени уранијум, Бундесвер, накнада штете, НАТО агресија, Бундестаг, суд, жртве, одговорност, тужба, Војин Димитријевић, Вилфрид Шмиц, Бојан Милисављевић, Срђан Алексић, Герхард Шредер, Немачка, Италија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога