Београд+ 11°C
Ниш+ 11°C
Слушајте Sputnik
    Сбербанка

    Руси се вратили у игру, може ли оживети Агрокор

    © Sputnik / Наталья Селиверстова
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 460

    Збербанка се у случају Агрокор вратила у игру, али то само значи да су јој као повериоцу призната потраживања од 1,1 милијарде евра. Да ли ће и половину наплатити велико је питање. За српска предузећа у власништву хрватског концерна било би најбоље када би нагодба Агрокора и Збербанке значила да она преузима власништво над њима.

    Још није ни озваничено враћање Збербанке за преговарачки сто у случају посрнулог хрватског концерна Агрокор, а страх од Руса је већ исказан у хрватским медијима.

    Како је ових дана најавио нови ванредни управник Агрокора Фабрис Перушко договор Агрокора и његовог највећег повериоца Збербанке значи да ће ванредна управа признати њена потраживања у износу од 1,1 милијарду евра, док ће руска банка повући своје тужбе. Реч је додуше тек о најави договора, после дугих преговора у претеклих десет дана, јер, како се спекулише, Агрокор мора да испуни још неколико захтева Збербанке пре него што Руси стварно повуку тужбу. О каквим захтевима је реч за сада не желе да говоре ни једни ни други.

    Процене су да би, претварањем потраживања у деонице, Збербанка са такође руском ВТБ банком и још једним кредитором могла да има око 45 одсто власништва над Агрокором, што би пре свега Збербанци донело значајну преговарачку полугу за комплетно власничко преузимање Агрокора.

    Отуда је потпредседница Владе Хрватске и министарка привреде Мартина Далић протеклих дана морала да одговара на новинарска питања о томе да ли ће Руси, уз још додатно финансирање, можда преузету главну реч, као и пре доношења „лекс Агрокора“. Одговор је, очекивано, изостао. Само је констатовала да договор ванредне управе и Збербанке треба да их врати преговорима о наплати потраживања на начин и према критеријима у којима учествују и остали повериоци.

    Руској банци могла би на руку да иде недавна одлука Врховног суда Словеније према којој се у тој земљи не признаје „лекс Агрокор“, чиме је практично уважена жалба Збербанке и Владе Словеније. Збербанка рачуна да би тако своја потраживања могла да наплати од имовине Агрокора у Меркатору. Аналитичари сматрају да је то још једна добра „карта“ за преговоре с ванредном управом Агрокора о нагодби.

    Коментаришући те новине, добар познавалац случаја Агрокор, професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић истиче да то враћање Збербанке у игру практично значи да су се вратили за преговарачки сто и да им је као повериоцу признато дуговање Агрокора од 1,1 милијарде евра.

    „Што се тиче Србије, ништа се није променило за наша предузећа чији је власник Агрокор. И даље је остао став нашег суда да је Збербанка, фигуративно речено, ставила шапу на њих и ванредни управник из Хрватске не може да располаже имовином српских предузећа. Они су и даље у власништву хрватске компаније, али не могу бити у овом тренутку залог за узимање кредита, или служити за поткусуривање по питању неких обавеза које Агрокор има“, напомиње Савић за Спутњик.

    Шта ће бити убудуће, прогнозе су, како каже, незахвалне. Ипак, сматра да би најбољи могући сценарио за српска предузећа био када би приликом нагодбе Агрокора и Збербанке потраживања била пребијена уласком руске банке уместо Агрокора у власништво предузећа која су у Србији.

    „То би био најбољи епилог за та предузећа јер се у њиховом пословању не би променило ништа. Ја верујем да би Збербанка, преко управе у тим предузећима, наставила да унапређује њихово пословање. А да ли ће то тако и бити, веома је тешко проценити“, каже саговорник Спутњика.

    Јер, како напомиње, када је случај Агрокор у питању, извесно је да ништа није извесно. Стратегија Владе Хрватске је да спаси Агрокор, због чега је и донела „лекс Агрокор“, али, према Савићевој оцени, већим делом на штету поверилаца, пре свега оних који нису из Хрватске. То, према његовом мишљењу, потврђује чињеница да су они, мање-више, решили нека питања малих добављача, од којих је највећи број из Хрватске. Остали су тамо где су и били, каже он.

    При томе подсећа да су потраживања вишеструко већа него што је вредност капитала којим би се то могло надокнадити, због чега је тешко пронаћи решење. Према писању хрватске штампе, процењена вредност компанија концерна која је расположива за повериоце креће се у распону од 1,8 до 3,8 милијарди, док укупан дуг Агрокора износи 7,6 милијарди евра.

    Хрватска министарка привреде Мартина Далић не спори да је укупан дуг Агрокора далеко већи од његове имовине, али каже да верује у „рационални договор који би осигурао саму нагодбу“.

    А нагодба би, како се процењује, подразумевала да већина Агрокорових поверилаца отпише између 50 и 80 одсто потраживања. Морали би да се задовоље претварањем тих потраживања у деонице новог Агрокора. На питање колико би то задовољило повериоце, Савић одговара: „Не би уопште.“

    Искуства са стечајевима на овим просторима су, како примећује, веома лоша, јер је стално проблем што неко мора да се одрекне већег дела својих потраживања.

    „Замислите да се Збербанка одрекне уложених 800 милиона евра. Тражиће начине да се то не деси“, каже професор Економског факултета који уопште није оптимиста по питању исхода случаја Агрокор.

    Нова управа, као и стара, очекује да се одржи стари Агрокор и да се повериоци стрпе да он заузме позицију коју је имао, па да из тог будућег прихода у наредних пет или десет година намире повериоце, објашњава он.

    „Сада је само ствар да ли ће Збербанка и други повериоци да поверују у тај сценарио. Ја сам скептичан, јер сви други, који су присутни на том тржишту на којем је и Агрокор, већ су заузели позиције. А један болесник тешко да може да конкурише фирми која је здрава. То врло тешко иде“, каже Савић.

    Он мисли да на крају нико неће бити задовољан и да ће изгубити и Агрокор и повериоци. Само је питање да ли ће то бити половина или више од половине потраживања.

    „Како сада ствари стоје мислим да повериоци у најбољем случају могу да очекују да ће добити једну трећину уложеног, или евентуално 40 одсто својих потраживања и то не у овом тренутку него у неком наредном периоду“, објашњава саговорник Спутњика.

    Агрокору се не пише добро, а рекао бих ни његовим повериоцима, закључио је Савић.

     

    Слично:

    Тодорић поново оптужује: Пленковић је уништио „Агрокор“
    А може ли Костић да купи „Агрокор“?
    „Агрокор“ одбио да исплати „Збербанци“ милијарду евра
    Прљави рат за Агрокор: Блогер Ивица против Хрватске — чека се марица
    Прва тужба и у САД: Амерички фонд тужио „Агрокор“
    „Агрокор“ потврдио: Блокирани смо у „Фрикому“
    Амерички лешинари черупају „Агрокор” – у Србији брана Руси
    Агрокор здрав још само у Србији
    Вучић у Мостару: Бојим се да ће Агрокор да нам буде тешка тема
    Тагови:
    отпис дугова, српске компаније, Збербанка, лекс Агрокор, Агрокор, нагодба, потраживања, договор, Фабрис Перушко, Мартина Далић, Љубодраг Савић, Словенија, Хрватска, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога