Слушајте Sputnik
    Председник Русије Владимир Путин и председник Турске Реџеп Тајип Ердоган

    Тројни састанак у Анкари: Шта је Ердоган обећао Путину и Роханију

    © AP Photo / Tolga Bozoglu
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош, Јована Вукотић
    1762

    Циљеви које су председници Русије, Турске и Ирана поставили у заједничкој изјави усвојеној на састанку у Анкари су тек основа за даље акције, јер је сиријски мировни процес игра на дуге стазе, оцена је аналитичара из Москве и Београда.

    Русија, Турска и Иран су потврдили приврженост територијалној целовитости Сирије. После састанка у Анкари председници Ирана, Русије и Турске изјавили су да је заједнички стратешки циљ уништење терориста у тој земљи, који не престају са покушајима да дестабилизују ситуацију, али и да треба стати на пут свима који покушавају да осујете мировни процес.

    Владимир Путин, Реџеп Тајип Ердоган и Хасан Рохани потписали су заједничку изјаву о Сирији у којој су се сложили да ће наставити сарадњу ради постизања мира у тој земљи.

    Међутим, саговорници Спутњика из Москве и Београда не верују у скори долазак мира у Сиријску Арапску Републику.

    Семјон Багдасаров, директор Центра за проучавање Блиског истока и Централне Азије, верује да је крај рата у Сирији још јако далеко.

    „Не треба заборавити да је Турска окупирала значајан део територије на североистоку и северозападу Сирије, тако да остаје прилично значајно противречје између Русије, Ирана и Турске и зато не мислим да је заправо усвојен некакав план или постигнут конкретан договор“, каже Багдасаров за Спутњик.

    „Заправо се зна ко шта контролише у Сирији, она је подељена на сфере, односно зону коју контролише Русија, зону коју контролише Иран и поменути део који је под контролом Анкаре. Не мислим да је током трилатералног састанка постигнут договор о потискивању САД. Сиријски рат, то је игра на дуге стазе и не би требало ускоро очекивати крај сукоба“, сматра Багдасаров.

    Научни секретар Академије геополитичких проблема из Москве Арајик Степањан подсећа на још једну важну чињеницу коју треба узети у обзир када је реч о кризи у Сирији. Анкара има проблем који се најпре састоји у томе што су њене трупе на територији Сирије без дозволе власти у Дамаску, каже он.

    „Зато је можда Анкара на трилатералном самиту Иран-Турска-Русија дала реч, обавезала се да ће у случају окончања овог сукоба они своју војску повући из Сирије, иначе овај потписани документ нема смисла. Американци се налазе у Сирији, посебно источно од Еуфрата, и наоружавају Курде, а има их и на другим местима и немају намеру да оду. Штавише, допремили су и нову технику и још људства“, истиче Степањан.

    Он се слаже са својим руским колегом да се, без обзира на договоре три стране које имају важне улоге у овом сукобу, рату у Сирији не види крај. Још ће времена проћи док се не стане у крај терористима, каже Степањан.

    „Дакле, Турска, Америка и Француска, чији је председник обећао да ће послати снаге као помоћ Курдима, говоре да је још рано говорити о миру у Сирији. Русија је веома успешно решила велики проблем у Источној Гути, то питање је решено, терористи напуштају тај регион, али вероватно прелазе у Идлиб. Међутим, без обзира на руске успехе, ипак је рано говорити о миру у Сирији“, категоричан је Степањан.

    Слободан Јанковић из Института за међународну политику и привреду каже да је састанак у Анкари заправо био прилика да се три стране договоре око несугласица на самом терену, посебно између Турске и Русије око решавања проблема на северу Сирије. Највероватније је било речи о даљој координацији и деловању с обзиром на недавна обећања Турске, каже Јанковић.

    „Ердоган је најављивао да њихова офанзива неће стати у Африну, да иду даље ка Еуфрату, што подразумева да заузму следећи град Тал Рифад, а знамо да су у тај град у договору са Курдима ушле руска војна полиција и регуларне снаге сиријске војске. Ту је дошло до потенцијалне кризе за изазивање даљег сукоба. Турска је најавила да би могла да крене и ка Манбиџу, још источније, очигледно су одустали од Тал Рифада. Овај састанак је био прилика да се договоре шта даље“, наглашава Јанковић.

    Он додаје да је Ердоган у тој ситуацији вероватно тражио нешто за себе и хтео да се усагласи са Иранцима и Русима. Ту је и проблем провинције Идлиб коју и даље држе терористи, кроз коју су пролазиле турске војне снаге како би снабдевале своје јединице које су са истока нападале Африн.

    Председници Русије, Турске и Ирана после састанка су изјавили да су спремни да помогну у покретању рада уставне комисије Сирије у Женеви у што краћем року. Јанковић истиче да је то од изузетне важности зато што је од прошле године јасно да ће се Турска залагати да се Сирија федерализује и да та Анкара има свој део на сиријској територији.

    Тагови:
    територијална целовитост, јединство, контрола, самит, договор, рат, Хасан Рохани, Реџеп Тајип Ердоган, Владимир Путин, Анкара, Сирија, Иран, Русија, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога