Слушајте Sputnik
    Мач

    Између капитулације и рата на Косову постоје решења — ово су примери

    CC0 / Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    Балканске игре без граница (176)
    3479

    „Они су свакако интересантни са геополитичке тачке гледишта, имајући у виду да на неки начин представљају лакмус папир на коме се могу видети односи између велики сила“, каже Миша Стојадиновић, доктор социолошких наука.

    Председник Србије Александар Вучић изјавио је недавно да је против стања замрзнутог конфликта по питању Косова и Метохије јер та, како је рекао, наизглед реалнија опција, Србији оставља све мање простора за заштиту суверенитета у покрајини.

    Спутњик је истраживао — шта стоји у основи замрзнутих конфликата, који су то најпознатији примери широм света и ситуације у којима се они активирају.

    Миша Стојадиновић, доктор социолошких наука, за Спутњик објашњава да је појам замрзнутог конфликта заправо веома противречан, јер то није стање, већ процес који се непрестано одвија.

    „Сваки конфликт има своје специфичности, а када се неки конфликт замрзне, он се заправо не ставља на чекање, с обзиром на то да за време његовог трајања обе стране покушавају да ураде нешто за себе. Замрзнути конфликт је у принципу једно од најгорих могућих решења за било какву ситуацију, а опасност лежи управо у томе да се они могу активирати било када и било где. Они су свакако интересантни са геополитичке тачке гледишта, имајући у виду да на неки начин представљају лакмус папир, на коме се могу видети односи између велики сила“, категоричан је Стојадиновић.

    Према речима професора доктора Стевице Деђанског, председника Центра за развој међународне сарадње, замрзнути конфликти су нужно решење које помаже да не направимо лош избор у моменту када се за то стварају услови.

    „Замрзнути конфликт је у сваком случају боље решење од ратне ситуације, или ако треба да изаберемо између, рецимо, капитулације, односно предаје неког дела територије, свакако је боље имати замрзнути конфликт, него покушавати да се нешто реши када ситуација у том тренутку то не дозвољава“, оцењује Деђански.

    Саговорници Спутњика указују на најпознатије замрзнуте конфликте широм света.

    Северна и Јужна Кореја

    Корејски рат, који је започео као грађански рат, водио се од 1950. до 1953. године на полуострву Кореја, која је након Другог светског рата подељена на совјетску и америчку окупациону зону.

    Грађански рат избио је 25. јуна 1950. године, када је комунистичка Демократска Народна Република Кореја напала капиталистичку Републику Кореју, а проширен је када су Сједињене Државе, а касније и Народна Република Кина, ушле у рат због хладноратовских тензија. Рат се окончао примирјем које је постигнуто 27. јула 1953. године.

    Придњестровље

    Придњестровље је фактички независна, непризната држава која се отцепила од Молдавије и коју молдавске власти сматрају побуњеном покрајином у свом саставу.

    Након што је Врховни совјет Молдавије у јуну 1990. године усвојио декларацију о независности, власти у Придњестровљу прогласиле су Аутономну Републику. Сукоби широких размера започели су 2. марта 1992. године, током којих се показало да су молдавске снаге недовољно снажне да успоставе контролу на целој својој територији, а након неколико пропалих преговора, службени прекид ватре потписали су 21. јула 1992. године руски председник Борис Јељцин и молдавски Мирче Снегуре.

    Нагорно-Карабах

    Фактички независна држава на јужном Кавказу, коју Азербејџан сматра делом своје територије. Рат за Нагорно-Карабах био је оружани сукоб који је трајао од фебруара 1988. до маја 1994. године у овој енклави у југозападном Азербејџану између Републике Азербејџан и већинских Јермена из Нагорно-Карабаха, уз подршку Републике Јерменије.

    Као што је Азербејџан прогласио независност од Совјетског Савеза, јерменска већина у Нагорно-Карабаху гласала је да се отцепе од Азербејџана и прогласила непризнату Републику Нагорно-Карабах.

    Руским посредовањем потписано је примирје у мају 1994. године, али је конфликт одмрзнут две деценије касније, 2016. године, поновним сукобима.

    Абхазија и Јужна Осетија

    Рат у Грузији се водио у августу 2008. године између Грузије са једне и Русије и грузијских отцепљених територија, Јужне Осетије и Абхазије, са друге стране. Након неколико дана жестоких окршаја у овој области између грузијске војске и снага Јужне Осетије грузијски војници су 7. августа покушали да заузму град Цхинвали, главни град Јужне Осетије. Након напада на руске мировне снаге у Јужној Осетији, уследила је руска операција. Абхазија је такође напала грузијске снаге које су се од раније налазиле на делу њене територије, након завршетка претходног рата 1993. године.

    Русија и Грузија су уз посредовање Европске уније потписале примирје 15. августа 2008. године у ком су се Руси обавезали да ће се повући са грузијске територије. Руска дума је званично признала независност Абхазије и Јужне Осетије 26. августа исте године, што је Грузија окарактерисала као чин анексије.

    Исток Украјине

    Оружани сукоб који се у источним подручјима Украјине од пролећа 2014. године води између украјинских војних и паравојних формација на једној страни и побуњеника самопроглашене Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике на другој страни. До сукоба је дошло неколико месеци након што је на такозваним „евромајданским протестима“ свргнут дотадашњи председник Виктор Јанукович и успостављена нова влада, која се у источним деловима Украјине сматрала „пучистичком“ и нелегитимном.

    У Минску је 5. септембра 2014. године склопљен споразум о прекиду ватре који су потписали представници украјинске и руске Владе, ОЕБС-а, као и Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике. Састоји се од 12 тачака, а предвиђа размену заробљеника, повлачење тешког оружја и успостављање хуманитарних коридора.

    Кашмир

    Индија и Пакистан се споре око подручја Кашмира још од 1947. године, односно од стицања независности ових земаља од Велике Британије. Сукоби око Кашмира избијали су у више наврата, а данас Индија контролише око 45 одсто Кашмира, Пакистан око 35, а Кина 20 одсто ове територије.

    Званично, Индија никада није потврдила поделу Кашмира, док пакистанска страна признаје Кашмир за спорну територију.

    Тема:
    Балканске игре без граница (176)
    Тагови:
    замрзнути конфликт, придњестровље, Нагорно-Карабах, Северна Кореја, Косово
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога