Слушајте Sputnik
    Прослава Дана независности такозване државе Косово

    Нема међународне конференције о Косову, али ни немачког ултиматума

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    2684

    Немачка посебно избегава да поставља ултиматуме Србији, између осталог и због тога што је свесна докле су довели амерички ултиматуми Украјини да бира између ЕУ и Русије, оцењује дописник Радио-телевизије Србије из Берлина Ненад Радичевић.

    Председник Србије Александар Вучић изјавио је у Берлину да је за трајно решење на Косову потребна сагласност Немачке, Француске, ЕУ, САД, Турске и Русије. Он је приликом сусрета са немачком канцеларком Ангелом Меркел истакао да је Србија спремна на компромис, али да су за то су потребне две стране.

    Политички аналитичар Драгомир Анђелковић за Спутњик каже да је Вучић заправо поменуо земље које имају утицаја на кризу на Балкану, а да је ту једини изузетак — Русија.

    „Русија није фактор распиривања кризе, као што су то државе које подстичу албански сецесионизам или му пружају легитимитет, то су ове друге поменуте земље. Русија је подршка Србији, и Вучић ју је свакако поменуо у том контексту како Србија не би била сама, окружена концерном пријатеља Албаније. Да би дошло до трајног мира на Балкану, односно до компромиса са Албанцима, све земље које је поменуо морају да се сложе, а да бисмо у таквим преговорима ми ипак имали некога уз себе, важно је да у свему томе учествује и Москва, јер са друге стране имамо блок земаља које стоје иза албанског сецесионизма и које могу да утичу на Албанце. Ако се оне договоре око неког решења и прихвате га, Приштина ће морати са тим да се сложи, хтела то или не“, сматра Анђелковић.

    Међутим, додаје наш саговорник, у овом моменту је искључена могућност да дође до таквог договора.

    „Са друге стране, то је елегантан начин да Србија проба да купи неко време. Дакле, да покаже спремност на договор кроз форму неке међународне конференције или ширег споразума између Србије и Албанаца у коме би учествовали и други фактори који су геополитички присутни на Балкану. Међутим, пошто то у овом моменту није могуће, та добра воља морала би да сачека будућност, јер је очигледно да смо под великим притиском Запада да решимо косовско питање, а то решење које нам они намећу за нас није прихватљиво. Ми смо спремни на неки компромис, али за то још није сазрео тренутак, а како је опасно да фронтално одбијемо њихове предлоге, боље је наћи иницијативу да се то решава у неком формату који у овом моменту није могућ“, оцењује Анђелковић.

    Упитан како тумачи изјаву председника Србије да „столица у УН“ није била поменута у разговору председника Србије и немачке канцеларке, Анђелковић каже да шта год Немци мислили о томе, Србија о том решењу не сме ни да размишља без претходног договора о евентуалној подели Косова.

    „Ако би прихватила да у овом садашњем облику Косово, макар и као посматрач, уђе у УН, Србија би тиме капитулирала, само би рок капитулације био нешто каснији, значи дошло би до капитулације са одложеним дејством. Србија то не сме да прихвати, и мислим да се то питање није нашло на столу у Берлину јер Немачка схвата да ми то нећемо прихватити. Ако бисмо то прихватили, то би уистину био акт велеиздаје, а верујем да у Београду нико на то није спреман“, категоричан је Анђелковић.

    Према мишљењу дописника РТС из Берлина Ненада Радичевића, на састанку Вучића и Меркелове у Берлину Београду нису упућени никакви ултиматуми који се тичу нормализације односа са Приштином.

    „ЕУ јесте на неки начин покушала да Стратегијом о проширењу Уније усмери неке рокове за Србију. Међутим, то није ни потребно, будући да је јасно да, уколико желите брже европске интеграције, морате брже да решавате питање нормализације односа са Косовом. Дакле, нема потребе за неким специјалним ултиматумом, а мислим и да Немачка посебно избегава да поставља ултиматуме Србији, између осталог и због тога што је свесна докле су довели амерички ултиматуми Украјини да бира између ЕУ и Русије. То је сценарио који Немачка не жели на Балкану, а сматра да је Балкан довољно ровит да би те врсте уцена и ултиматума могле да доведу до нове нестабилности“, каже Радичевић за Спутњик.

     

    Тагови:
    Александар Вучић, Ангела Меркел, Немачка, Косово и Метохија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога