Слушајте Sputnik
    Реконструкција битке између совјетских војника и Немаца у Другом светском рату

    Немачка научила лекцију из рата са Русијом и целим светом, а САД, Британија и Француска...

    © AP Photo / Dmitri Lovetsky
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош, Јована Вукотић
    10733

    Немци су на време извукли важне закључке из претходног искуства и одлично разумеју да се реторика Вашингтона сада не разликује много од Хитлерове реторике својевремно, и то посебно што се тиче навођења доказа. Зато Немци не журе сада да подрже оне који воде ову кампању против оних који „нису подобни“.

    После ракетних напада САД, Француске и Велике Британије на циљеве у Сирији, због наводног напада бојним отровом граду Думи, немачки председник Франк Валтер Штајмајер указао је на „галопирајуће отуђивање Запада и Русије“ и позивао обе стране на дијалог. Он је апеловао на Немачку Владу да истраје у својим дипломатским напорима. 

    „Сасвим независно од руског председника Путина, не смемо целу земљу и њене грађане прогласити непријатељима“, изјавио је Штајнмајер за лист „Билд“ и додао да је то „против наше историје и да је у игри пуно тога“.

    Штајнмајер сматра да немачка влада сноси велику одговорност за јединство и способност деловања ЕУ управо када се ради о политици према Русији. Да ли је историјска опомена председника Немачке у суштини подсећање на примере како су се многе војске провеле у директном сукобу са Русијом? Да ли би Француска, која је ових дана више него ратоборна, могла да се преслиша лекција из историје?

    У осврту на поруку коју је Штајнмајер упутио, помињући историју, руски политиколог Александар Асафов за Спутњик каже да је председник Немачке највероватније желео да подсети да су се Немци често супротстављали целом свету и знају како би се ова криза могла завршити.

    „Немци схватају да би иза речи требало да стоје дела, односно очигледни докази, подаци. Иначе, ако тога нема, онда се та реторика не разликује од онога како је говорио Хитлер, који је сматрао да су сви Словени мање вредни, што је између осталог био разлог за инвазију. Немци су на време извукли важне закључке из претходног искуства и одлично разумеју да се реторика Вашингтона сада не разликује много од својевремно реторике Хитлера и то посебно што се тиче навођења доказа. Зато Немци не журе сада да подрже оне који воде ову кампању против оних који ’нису подобни‘“, каже Асафов.

    С друге стране, српски историчар Чедомир Антић Штајнмајерову забринутост због отуђивања Запада и Москве и његово подсећање на историјске поуке – највероватније у сукобу с Русима – назива „сувом дреновином“. То је политика еквидистанце, Немци су мало део велике европске коалиције, мало су део НАТО коалиције, а мало су и критични, каже Антић.

    „Видели смо да је Ангела Меркел подржала напад на Сирију, али нису послали своје трупе. Такође видимо да у региону који сматрају за свој могу да пошаљу трупе, па су тако први пут после Другог светског рата немачки војници пуцали на друге у Србији, на Косову и Метохији“, подсећа Антић. 

    Он додаје да не верује да је Штајнмајерово позивање на одговорност, јединство и способност деловања ЕУ када се ради о политици према Русији и неодустајање од дијалога у овој кризи упућено најважнијем партнеру у ЕУ, Француској, чији председник Макрон екстремним порукама ових дана долива уље на ватру. Његове тврдња су покушај редефинисања улоге Немачке, подстакнуте искључиво интересима те земље, каже он.

    „С једне стране, имате чињеницу да Немачка јесте део НАТО-а и да она није независна у односу на Сједињене Америчке Државе, као неке друге европске земље, као што је рецимо Француска. С друге стране, постоји потреба да снажна економија Немачке, која је у великој мери и упућена на Руску Федерацију, ипак има и свој став. Чини ми се да се то обичном посматрачу може најбоље објаснити преко приче о гасним токовима. ’Северни ток‘ може да има два крака, то је у реду, а ‘Јужни‘ Европска унија заустави. А ЕУ и САД праве проблеме око ’Турског тока‘“, каже Антић.

    Шеф Центра за немачка истраживања Института Европе Руске академије наука Владислав Белов ипак сматра да Немачка види себе у улози посредника, што је, каже, донекле и њена традиционална улога јер прецизни Немци готово никада не препуштају било шта случају. Схватају озбиљност укупне ситуације, зато се нису одважили да учествује у ударима на Сирију, каже Белов.

    „Желим да подвучем оно што је истакао немачки председник Штајнмајер, а то је ’галопирајуће отуђивање Русије‘, на шта је он већ много пута до сада упозоравао. Европски комесар Етингер позива Меркелову и Путина да размотре читав низ питања, много шире од проблема у Сирији. Министар спољних послова Немачке Хајко Мас такође заузима прилично умерен став. Свирајући прилично сложене партитуре у овом светском оркестру, Немачка ипак жели да остане одмерена. Крајност би била пуна подршка англосаксонском моделу понашања, којем тежи Макрон. Немачка сада игра попут посредника, имајући у виду интересе Русије. Москва, са друге стране, одлично схвата сву опасност и комплексност ситуације“, оцењује Белов.

    Он за разлику од београдског колеге Антића сматра да је Немачка независна, односно да није марионета Вашингтона, те да не би требало мешати трансатлантске партнерске односе и оне који се испољавају кроз НАТО или систем европске безбедности, која је под патронатом Вашингтона.

    „Многи руски новинари покушавају да ме убеде да Вашингтон има компромитујуће материјале против Меркелове, којих се она плаши и зато наводно игра како Америка свира. Макар у последњих годину и по дана, понашање Фрау Меркел говори супротно“, закључује Белов на крају разговора за Спутњик.  

    Слично:

    И шта сад? Америчка представа завршена, време је да силе седну за сто
    Русија: Имамо необориве доказе да није било хемијског напада у Сирији
    Макрон: Имамо основа да верујемо да Русија стоји иза тровања Скрипаља
    Тагови:
    ракетни напад, докази, хемијско оружје, опомена, криза, дијалог, историја, НАТО, Владислав Белов, Александар Асафов, Чедомир Антић, Франк-Валтер Штајнмајер, Сирија, Немачка, Велика Британија, САД, Француска, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога