Београд+ 24°C
Ниш+ 20°C
Слушајте Sputnik
    Усташе марширају центром Загреба

    Ово је врхунац: Једина држава која слави нацисте, „европски“ кажњава Србију

    © AP Photo /
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    7673

    Хрватској се може да њен Парламент, у славу усташа и НДХ, организује највећи скуп у Европи огрезао у нацистичку симболику под којом су затирани Срби. У исто време, истој тој Хрватској смета што у Парламенту Србије седи посланик који је у Хагу одлежао казну од 10 година због тога што је хушкао на злочин против Хрвата.

    Било би гротескно да није тужно. Једина држава у Европи, званични организатор „највећег фашистичког скупа у Европи“, како су аустријски европарламентарци оценили комеморацију у Блајбургу, забринута је за поштовање европских стандарда у Србији. Толико је забринута што у посланичким клупама Скупштини Србије седи „осуђени злочинац“ да би у јуну могла да блокира отварање нових поглавља у преговорима Србије са ЕУ.

    „Шешељ је осуђени ратни злочинац и не сме бити у Скупштини. Очекујемо да Србија која жели чланство у ЕУ, поштује законе и владавину права“, изјавила је хрватска министарка спољних и европских послова Марија Пејчиновић Бурић. До хрватског вета на приближавање Србије ЕУ, како се спекулише, могло би да дође уколико лидер радикала до јуна остане у посланичким клупама.

    Званични Загреб је тако себи дао за право да држи моралне лекције и то баш у време када би најпре требало да заћути, пошто су о његовом лику и делу проговорили у Аустрији, жешће него икад до сада.

    Уочи комеморације палим усташама Независне државе Хрватске у Блајбургу, огласили су се аустријски посланици у Европском парламенту који припадају различитим партијама — и центру и левом и десном крилу, сматрајући да се више не сме толерисати одржавање „највећег фашистичког скупа у Европи“ чији је организатор Сабор Хрватске.

    Они су на конференцији за штампу апеловали да се обуставе фашистичке и десничарско-екстремистичке провокације у оквиру хрватске комеморације у Блајбургу која се сваке године у том аустријском месту одржава 12. маја.

    Последњих година у Блајбургу се могу видети фашистички и нацистички симболи, нацистички поздрави, чути фашистичке пароле и песме, објаснили су они и поручили да за то у Аустрији и Европи нема места.

    О томе су већ разговарали са представницима Министарства унутрашњих послова и правосуђа Аустрије и закључили да су неопходне измене одређених закона.

    Дакле, Хрватској се може да њен Парламент на територији друге државе организује скуп у знак сећања на страдале усташе Независне државе Хрватске, најближе сараднике нациста. У исто време, истој тој Хрватској сметња што у Парламенту Србије седи посланик који је одлежао своју казну од 10 година у притворској јединици Хашког суда због тога што је „својом хушкачком политиком починио злочин против Хрвата“, како је то приметила министарка Пејчиновић Бурић.

    Како је могуће у исто време величање усташких жртава који су иза себе оставиле Јасеновац и остале логоре на територији НДХ у којима је почињен геноцид над Србима, Јеврејима, Ромима, што никог у ЕУ не дотиче, али и сасвим изводљиво блокирање европског пута Србије због говора мржње према Хрватима и хушкања на рат посланика који је своју казну издржао, ко год био?

    Историчар Предраг Марковић на то одговара констатацијом да је Европска унија заправо потпуно немоћна када су у питању екстремисти унутар ње саме.

    „Само се подсетимо дизања неонациста у Естонији које је прошло потпуно незапажено. Дакле, са Хрватском и тим кокетирањем са нацистичким временима од чланица ЕУ једино може да се мери Естонија. Ту се просто види немоћ ЕУ која нема механизам да казни своје чланице“, каже Марковић за Спутњик.

    Он, међутим, примећује, да за разлику од кажњавања чланица, ЕУ има могућност да уцењује кандидате.

    „Не заборавимо да су уступци које је хрватска држава дала српској мањини начињени управо у време приступања Хрватске Унији, када је ЕУ на неки начин могла да дисциплинује Хрвате. Чим су ушли у Унију они су изгубили сваку иницијативу да буду фини“, објашњава Марковић.

    Он напомиње да када је Блајбург у питању није ствар само у величини тог скупа, него и његовог нивоа.

    „То је једина нацистичка комеморација која је државног типа. Чак ни у Естонији држава не спонзорише ту врсту неонацистичког лудовања. Дакле, у Хрватској највиши орган државе слави људе који су, формално гледано, највернији савезници нациста“, указује овај историчар.

    На питање да ли је могуће да ЕУ не може да дисциплинује своју чланицу ни по питању Блајбурга, ни зато што би трећи пут да блокира отварање поглавља на путу Србије ка ЕУ, саговорник Спутњика је мишљења да ту није реч о некој посебној политици Уније према Хрватској.

    „Они не могу ни Мађарску ни Пољску да дисциплинују. Дакле, они никог не могу да дисциплинују. ЕУ нема ту врсту механизма, а ни ауторитета да се меша у унутрашње послове својих чланица“, јасан је Марковић.

    Можда ЕУ нема механизам, али пошто се Немачка доживљава као највећи покровитељ Хрватске, а Меркелова је најјачи лидер ЕУ, негде се подразумева и та врста дисциплиновања. На ту констатацију Марковић каже да је и то велико питање.

    „Немачка је почетком деведесетих година прошлог века веома подржавала Хрватску, али она је сада сувише велика сила да би се бавила тим неким комшијским свађама. Они се не мешају ни у свађе Хрватске и Словеније због Пиранског залива, тако да је то сада мање-више препуштено локалним чланицама ЕУ. У нашем случају је веома неповољно да је Хрватска, једна од тих малих чланица, на нашим границама“, закључује саговорник Спутњика.

    У целој причи о хрватској блокади српских поглавља само је требало наћи повод, а „случај Шешељ“ се ту баш лепо уклопио. Јер све је већ виђено. Прошли пут до тога је дошло децембра 2016. године са Поглављем 26 о образовању и култури, када је Загреб инсистирао да у преговоре буду убачена и питања у вези са хрватском мањином у Србији и повратком културних добара.

    Оценивши да му је „доста хрватског иживљавања“, тадашњи премијер Србије, а садашњи председник Александар Вучић одлучио је да напусти Брисел и да не присуствује Међувладиној конференцији ЕУ и Србије. То је био његов одговор на чињеницу да ЕУ није отклонила препреке за отварање Поглавља 26 у преговорима Србије и ЕУ, односно што није постигла договор са Хрватском да повуче своју блокаду на то отварање.

    Нешто раније, априла 2016. године исто се догодило са поглављима 23 и 24, иако су европски званичници, Европска комисија, а изричито и немачка канцеларка Ангела Меркел указали да се билатерална питања решавају билатерално, а не у оквиру преговарачког процеса о приступању. Вучић је тада рекао да је Влада Србије запрепашћена одлуком Хрватске да не подржи европски пут Србије

    По том питању, дакле, изненађења више нема.

    Слично:

    Сада и званично: Хрватска блокирала Србију на путу ка ЕУ
    Хрватска поново блокирала отварање Поглавља 23
    Хрватска блокирала отварање поглављa 26
    Вучић: Србији да не држе лекције они који трче у Блајбург
    У Блајбург иду они који жале Павелића
    Инцидент у Блајбургу: „Стоп“ за пушке хрватских војника
    Китаровићева положила цвеће у Блајбургу
    Тагови:
    механизми, нацистички симболи, Блајбург, немоћ, усташе, блокада, ЕУ, отварање поглавља, Марија Пејчиновић Бурић, Предраг Марковић, Војислав Шешељ, Ангела Меркел, Александар Вучић, регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога