Слушајте Sputnik
    Народ аплаудира док посматра пренос уживо руковања председника Северне и Јужне Кореје, Ким Џонг Уна и Мун Џае Ина

    Мир у Кореји: Не пита се више само Америка

    © AFP 2018 / Greg Baker
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Врзић
    2430

    Када је у петак ујутру према унапред утврђеном протоколу Ким Џонг Ун прешао демаркациону линију, постао је први председник Северне Кореје који је ступио на тло Јужне Кореје. А онда је Ким, мимо протокола, узео за руку свог колегу из Сеула Мун Џае Ина и превео га назад преко линије раздвајања, да он симболички стане на територију Северне Кореје.

    „Нова историја почиње сада, раздобље мира“, записаће потом севернокорејски лидер у Кући мира на јужнокорејској страни у селу Панмунџом, где је одржан трећи корејски Самит, први после више од десет година.

    А пре само неколико месеци, након што је Северна Кореја успешно тестирала своје нуклеарно оружје и интерконтиненталну балистичку ракету, чинило се да је свет доспео на ивицу нуклеарног рата. У међувремену је, међутим, уследило олимпијско примирје током зимске Олимпијаде у Јужној Кореји, па се потом, крајем марта, Ким састао у Пекингу са кинеским лидером Си Ђинпингом, затим је уследио и Кимов тајни састанак са Мајком Помпеом, новим шефом америчког Стејт департмента, да би крајем прошле недеље Пјонгјанг саопштио да обуставља даље нуклеарне и ракетне тестове и да затвара полигон за тестирање својих атомских бомби.

    Да ли ће заиста на Корејском полуострву уместо нуклеарног рата избити мир? Да ли је Ким Џонг Ун попустио под претњама и санкцијама Доналда Трампа, или он сад наступа у договору с Пекингом и Москвом? Да ли ће доћи до денуклеаризације Северне Кореје, или је пак она себе прогласила за нуклеарну силу, па зато више нема потребе за даљим тестовима свог оружја?

    У „Новом Спутњик поретку“ о овим су питањима разговарали Милорад Денда и Бранко Жујовић, новинари и дугогодишњи извештачи из Пекинга.

    „Састанак двојице председника несумњиво је оставио позитиван утисак, нарочито ако се има у виду каква је ситуација на Корејском полуострву била протеклих годину дана“, коментарише Милорад Денда самит који је резултирао заједничком декларацијом којом се заговара постизање мировног споразума и „комплетна денуклеаризација“ Корејског полуострва. „Све је протекло у знаку манифестовања добре воље и жеље да се стварно крене ка мирном расплету тамошње ситуације. Наравно, уз бројна питања која остају нерешена… Кључни проблем, међутим, и није однос Северне и Јужне Кореје, већ Северне Кореје и Сједињених Америчких Држава, а најважније је да ли код свих актера кризе постоји искрена жеља да се она реши, што се нарочито односи на Вашингтон.“

    „Свака најава краја рата представља добру вест, иако је ово тек почетак једног дугачког путовања ка миру“, додаје Бранко Жујовић. А „важан први корак“ у том смеру, наводи овај Спутњиков саговорник, представљало је прошлонедељно саопштење Пјонгјанга да обуставља даља тестирања свог нуклеарног оружја и балистичких ракета. Ипак, напомиње, „с друге стране, чињеница јесте да је Северна Кореја постала регионална нуклеарна сила“, и да се, после демонстрираног успеха севернокорејског нуклеарног и балистичког програма, „променио тон и америчких медија и америчке дипломатије, поставши много мекши него што је био у претходном периоду“.

    С тим у вези, указује Милорад Денда, „поједини аналитичари сматрају да се севернокорејска стратегија састојала од два корака, да је најпре желела да достигне довољан ниво своје нуклеарне моћи, а да онда међународна заједница примора да прихвати ту реалност“.

    Спутњикови саговорници истичу да је мирољубиво саопштење Пјонгјанга о обустављању даљих тестова уследило после консултација с Пекингом и Москвом.

    „Уопште не треба сумњати, с обзиром на дубоке везе Пјонгјанга с Пекингом и са Москвом, да се Северна Кореја консултовала с та два важна центра. Кина је најважнији партнер Северне Кореје, и није случајно што је Ким Џонг Ун путовао у Пекинг и састао се с кинеским председником Си Ђинпингом пре него што ће се састати с Мајком Помпеом“, каже Бранко Жујовић, подсећајући да су досадашњи севернокорејски нуклеарни тестови представљали „повод који су САД искористиле да у Јужној Кореји разместе антиракетни штит, то је представљало сјајан изговор за Вашингтон да повећа своје војно присуство у том делу света. А Кини и Русији, као и обема Корејама, потребан је период стабилности како би могле даље да се развијају“.

    „Циљ Москве и Пекинга је“, објашњава Милорад Денда, „успостављање мира на Корејском полуострву, јер успостављање мира даје све мање разлога Сједињеним Државама да ту буду војно активне и присутне. И мислим да је управо то основни циљ договора које је Ким Џонг Ун имао с Москвом и са Пекингом, јер америчко војно присуство у том региону представља притисак и на Северну Кореју, али и на Кину и на Русију. Основна идеја овог приближавања Севера и Југа је, дакле, да се Кореја остави Корејцима.“

    „А правац и брзина овог процеса постаће много јаснији после најављеног састанка Ким Џонг Уна и Доналда Трампа, крајем маја или почетком јуна“, указује Бранко Жујовић.

    Ипак, уверен је Милорад Денда, „питање Корејског полуострва неће моћи да реше само Ким Џонг Ун и Трамп, у тај ће процес морати да буду укључене и Кина и Русија, наравно и Јужна Кореја… САД ће на овом састанку сигурно покушати да демонстрирају своју моћ у Азијскопацифичком региону, но постаје потпуно јасно да они више нису искључиви арбитар у том делу света… Они више неће моћи да намећу решења, већ да учествују у тражењу решења, и мислим да и сами то почињу да схватају.“

    Слично закључује и Бранко Жујовић: „Оно што је сигурно после корејског самита јесте да је Америка прешла у својеврсну геополитичку дефанзиву на том подручју, јер ће, с даљим одмицањем мировног процеса, она имати све мање разлога да правда своје присуство… У том делу света она више неће моћи да се понаша онако сигурно као до сада, и да уцењује друге земље. У то не треба сумњати.“

    Тагови:
    Северна Кореја, Јужна Кореја, Свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога