Београд+ 27°C
Ниш+ 25°C
Слушајте Sputnik
    Седиште НАТО-а у Бриселу.

    Македонија не сме у НАТО, али не због Руса

    © REUTERS / Yves Herman
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    2466

    Македонија је спремна да уђе у НАТО да није једног проблема — имена, око којег се најјужнија бивша југословенска република спори са Грчком. Иако македонски политичари на власти најављују решење питања имена у јуну, како би ова држава могла да добије позив за чланство на самиту НАТО-а у јулу, саговорници Спутњика, не деле њихов оптимизам.

    Македонија је спремна да уђе у НАТО и успешно се супротставља „малигном руском утицају у региону“, закључци су посете македонске министарке одбране Радмиле Шекеринске Вашингтону, где јој је домаћин био амерички секретар за одбрану Џејмс „Бесни пас“ Матис.

    „Нова македонска влада убрзано је прекинула продужену политичку кризу у земљи, доказујући да је земља која се ослања на НАТО вредности појачала трансформацију својих одбрамбених снага уз помоћ САД, повећала војни буџет, као и финансијски удео према захтевима за НАТО чланице, на обећаних два одсто бруто друштвеног производа земље. Једини услов који није испуњен је ново име Македоније“, рекла је Шекеринска у интервјуу за Глас Америке.

    Она је изразила наду да ће и питање имена Македоније бити решено до јула месеца.

    Јул је као месец уласка Македоније у НАТО поменуо македонски премијер Зоран Заев још почетком године, када је оптимистично изјавио да ће спор око имена Македоније бити решен до јуна.

    Он је тада, у изјави за бугарску телевизију „Нова“, изразио наду да ће до јуна бити решен спор око имена, како би на НАТО самиту 11. и 12. јула био активиран позив Македонији да се прикључи Алијанси.

    Саговорници Спутњика, београдски аналитичар Стеван Гајић са Института за европске студије, као и универзитетски професор из Скопља Александар Даштевски, слажу се да је Македонија спремна да се придружи Северноатлантској алијанси.

    Припрема за македонски улазак у НАТО био је, напомиње Гајић, пуч из маја прошле године, када је за председника македонског парламента, у најмању руку, на сумњив начин изабран Таљат Џафери. Пучем је, каже Гајић, руководила америчка амбасада у Скопљу.

    „Оно што се у самој Македонији дешава, то је цепање друштва изнутра. Македонија је можда формално једна земља, али она је практично већ потпуно етнички подељена и недавним законом којим је албански језик изједначен са македонским, то више није македонска национална држава, што је био, вероватно, сан већине Македонаца у тренутку одвајања Македоније од Југославије“, објашњава Гајић.

    Осим „тиранске платформе“, чија је тековина изједначавање македонског и албанског језика, Гајић напомиње да постоји и „софијска платформа“, односно мешање Бугарске у македонску унутрашњу политику. Суштина је, према Гајићевим речима, ребугаризација словенског становништва Македоније и уништавање њеног, како каже, крхког националног идентитета.

    Вашингтонску посету министарке Шекеринске Гајић упоређује са разговором вазала са метрополом.

    „Мислим да гледамо репризу једне досадне серије. Недавно смо то видели и са Црном Гором. Мислим да ће, уколико грчко друштво не успе да се одупре договору око имена, Македонија врло брзо ући у НАТО“, сматра Гајић.

    Александар Даштевски не дели оптимизам министарке Шекеринске када је у питању решавање спора око имена које бивша најјужнија југословенска република има са Грчком, која, према речима Даштевског, не одустаје од нових захтева и поред уступака које је македонска страна учинила, као ни поред нових предлога око имена Македоније.

    „Оно што видимо са грчке стране јесте да проблем не може да се реши. Грчки министар спољних послова Коцијас рекао је да би за то требало барем шест месеци, када би се Македонија одлучила да промени Устав и да остави име за домаћу употребу, а политичари у Македонији нису споменули такву могућност — да су сагласни да промене Устав. То не зависи само од владајуће коалиције, то зависи од свих странака. За промену Устава је потребна двотрећинска већина, која засад не постоји. Опозициона партија ВМРО рекла је да није за промену Устава, тако да то остаје отворено питање“, каже Даштевски. 

    Чак и да Македонија и Грчка постигну сагласност око имена Македоније у мају, није могуће о томе одржати референдум у јуну, како би Македонија била примљена у НАТО у јулу, како то прижељкује македонска влада.

    „По позитивним прописима Македоније, за то (организацију референдума) треба најмање два месеца, а сада смо већ негде у средини маја, а још нема никаквих индиција да ће референдум бити организован. Тако да за то нема шансе. Једино ако се политичке странке не договоре између себе, да имају консензус. Али тога засад још увек нема“, каже Даштевски.

    У преговорима са Грчком постоји известан напредак, додаје он, међутим, спор се води око главних питања. Грчка жели да се име Горња Македонија користи и у домаћој употреби (од термина Горњамакедонија, који је једно време фигурирао као предлог, одустало се као уступак грчке стране), што није прихватљиво за македонску страну, која ново име прихвата само за међународну употребу.

    Македонски пут у НАТО утабан је, каже Даштевски. Међутим, у Македонији су формиране две, како Даштевски каже, проруске партије. Званични став Русије је да за Македонију није добро да се придружи НАТО-у, јер тиме, према речима руског амбасадора у Скопљу, она постаје легитимна мета, уколико на њеној територији буду стациониране НАТО трупе или наоружање.

    Друго је антируска пропаганда, додаје он. Док је Русија оптужена за мешање у унутрашње ствари Македоније, ситуација је, према његовим речима, заправо обрнута. Западне земље су те које се мешају у македонске послове.

    Запад би требало да се пажљивије меша у односе у Македонији, јер мешањем у корист Грчке или Албаније, изазива гнев Македонаца.

    „Сматра се да је то један од разлога због чега Македонци желе да Руси буду укључени у ово питање (македонског имена) и да помогну око решавања проблема“, каже Даштевски.

    Договор око имена Македоније неће ићи лако, сматра и Гајић, и рано је, према његовим речима, без обзира на то што се ради о кратким роковима, да се говори хоће ли Македонија испунити агенду и ући у НАТО у јулу.

    „Оно што је јасно је да НАТО гура ту агенду и да је њему најбитније да Македонија уђе у НАТО, не због чувене македонске фаланге и армаде која би покорила евроазијски континент, већ да се и та рупица у залеђини НАТО-а попуни. Тако да мислим да ће учинити све да то прође“, каже Гајић. 

    Интерес Русије је, према његовим речима, да се придруживање Македоније НАТО не догоди, и нада се да она неће бити, како каже, пасивна као што је била у случају Црне Горе. Без обзира шта уради, Русија ће за нешто бити оптужена у македонском случају, као што је била оптуживана и досад, закључује он.

    Тагови:
    Македонија, НАТО, Регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога