Слушајте Sputnik
    Лого Бесмртни пук

    Ово је симбол Бесмртног пука Србије

    © Фото :
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    2432

    Знак „Бесмртног пута Србије“, манифестације која се ове године одржава у нашој земљи трећи пут, обједињује више елемената из српске и руске историје и симболизује преплитање судбине наша два народа.

    Историјске околности определиле су деликатност симболике коју треба да садржи тај амблем, тако да су укрштени симболи из разних епоха и тиме помирени родољубиви покрети чије традиције наслеђују данашње генерације, каже идејни творац лога „Бесмртног пука Србије“ Бранко Вукомановић.

    Он прецизира да главни мотиви на амблеми представљају црвени штит са крстом и оцилима у средини, што је основни фрагмент српског грба који је присутан и на војничким одликовањима попут Карађорђеве звезде. Тиме се баштини историјско српско наслеђе и наслеђе православног хришћанства. 

    Укрштени спуштени мачеви на знаку симболизују завршене битке за слободу наших предака, док Георгијевска лента у позадини има вишеслојно значење пошто је приказана на Наталијиној рамонди, симболу победе, односно Дана примирја у Првом светском рату, а истовремено и на звезди петокраки која је симбол победе над фашизмом у Другом светском рату.

    „Георгијевска лента у Србији симболизује и јединство са руским народом, чија је подршка у два светска рата у огромној мери допринела ослобођењу Србије и Југославије“, истиче Вукомановић.

    Гостујући у „Спутњик интервјуу“, Вукомановић скреће пажњу да је Георгијевска лента своје име добила по Светом Георгију, који се налази и на грбу Руске Федерације као и града Москве, али и на мало познат детаљ: да је 9. мај 1945. пао на Ђурђевдан зато што је 6. маја био Васкрс.

    Вукомановић се осврнуо и на специфичност „Бесмртног пука Србије“ у којем шетају људи чији су се преци борили и у партизанима, и у четницима, и у Првом светском рату као и у овом последњем рату против НАТО-а 1999. године.

    „Тако треба и да остане. За разлику од Првог светског рата и овог последњег рата против НАТО-а, где нема никаквих контроверзи, јер су то били ослободилачки ратови у оба случаја, у Другом светском рату имамо ту контроверзу због неколико различитих ослободилачких покрета. Међутим, свако је добродошао да подржи ’Бесмртни пук‘, да донесе фотографију свога претка, прошета се београдским и осталим улицама, пошто се ове године та акција не одржава само у Београду“, каже наш саговорник.

    Једини услов је, истиче, да се предак борио против окупатора и то је све. 

    „С тим у вези јесмо имали мало сложенији задатак како направити један симбол који ће то све да обједини. Почели смо од тога шта нам је такозвани најмањи заједнички садржалац, где нема никаквих контроверзи, то је Први светски рат и симбол Првог светског рата су Албанска споменица и Наталијина рамонда, симбол цвет који се носи на реверу приликом обележавања дана примирја. Симбол препорода као цвет који увек ниче“, подсећа Вукомановић.

    Према његовим речима, слично је и са симболима у вези са Другим светским ратом.

    „Заједнички садржалац је српски симбол — српски штит са крстом и четири оцила и иза тога смо онда убацивали оно што би требало да има вишеслојно значење, да обједини звезду петокраку и Наталијину рамонду и то смо све увили у обланду Георгијевске ленте“, описује Вукомановић рад на амблему манифестације.

    Он истиче да је знак који је направљен за „Бесмртни пук Србије“ инспирисао и организаторе сличне акције у Грчкој. 

    „Оно што нама може да импонује је то да су у Грчкој преузели практично овај наш симбол, само су заменили српски штит са грчком заставом. На челу је плави штит са белим крстом, симболом Грчке. Инспирисали смо Грке, а на крају крајева, историја нам је у том смислу слична“, наводи Вукомановић.

    На питање како сада гледа на „Бесмртни пук“ кад је и сам лично допринео промовисању те акције, Вукомановић каже да му је та идеја од почетка била блиска јер је и сам потомак ратника из Првог и Другог светског рата.

    Истовремено, посебну тежину Вукомановићевом учешћу у креирању симбола „Бесмртног пука Србије“ даје чињеница да је он потомак Саве Владиславића, човека који је у време руског цара Петра I дао велики допринос јачању Руске империје: поставио је границу са Кином и установио руску обавештајну службу.

    Али, додаје он, мимо породичне везаности, Руси и Срби су у последњих сто година заједно ратовали.

    „Немојмо никад заборавити да је Георгијевска лента на симболу ’Бесмртног пука‘ и симбол споја са Русијом и руским народом. Овде је мало позната чињеница да су руски војници дошли пред сам почетак Првог светског рата против Аустроугарске. Они су већ били постављени и постројени ту по налогу руског императора Николаја II, који је и српски светитељ. Он је послао своју војску, а о томе ми практично скоро да не знамо ништа. Тек пре четири године постављен је споменик на Калемегдану руским и српским херојима из Првог светског рата“, подсећа наш саговорник додајући да су у оба светска рата руски војници уткали своје животе и своју огромну жртву у српску слободу.

    „Ми то, нажалост, нисмо учили у нашим историјским читанкама“, констатује Вукомановић, изражавајући наду да ће та неправда бити исправљена.

    Тагови:
    Бесмртни пук, Србија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога