Београд+ 27°C
Ниш+ 19°C
Слушајте Sputnik
    Војници батаљона Донбас у Марјинки

    Да ли Америка рачуна да би Путин дозволио „Олују“ у Украјини

    © Юрий Величко
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    91544

    Саветник руководства Републиканске партије Џим Џатрас, поводом одлуке Стејт департмента да испоручи Украјини противтенковске ракетне комплексе „Џавелин“, забринут је да би ово оружје могло да доведе до ескалације конфликта у замрзнутом грађанском рату на истоку Украјине.

    На питање како то да САД, које су се увек макар декларативно изјашњавале за мир у Украјини, данас тој земљи испоручују оружје, Џатрас за Спутњик каже да не треба заборавити да је из перспективе западних држава основни проблем Украјине заправо „руска агресија“.

    — То је из перспективе Запада једина реалност, и они испоруку оружја Кијеву виде као подршку у „борби против агресије“, као „заштиту мира и територијалне целовитости Украјине“ и тако даље. А то је ипак, сложићете се, прилично поједностављен приступ овој веома сложеној проблематици.

    Испоруке ракета могу довести до још већег распиривања конфликта у региону. Шта ви о томе мислите?

    — Сматрам да је идеја да се испоруче ракете заиста ужасна. Не би требало заборавити да САД, али и већина држава ЕУ, заправо немају никакву конкретну политику поводом Украјине. Са друге стране, постоји политика у вези са Русијом. И све ово што се дешава је у директној вези са Русијом.

    Током своје предизборне кампање, Доналд Трамп је тврдио да жели да побољша своје везе са Русијом. Али, то се не дешава. У његовој администрацији нема ниједног високо постављеног службеника који би делио ове погледе и ставове који су били изнети током кампање. Све би се исто дешавало у односу на Русију ако би у Белој кући седели Хилари Клинтон или Мит Ромни.

    До испорука „џавелина је дошло баш након што је украјински председник Порошенко најавио да се формат такозване антитерористичке операције мења и да она постаје Операција уједињених снага. Имајући у виду ове околности, да ли мислите да се можда Кијев спрема за прави рат у Донбасу?

    — Не мислим да би такву могућност требало у потпуности искључити. Пре неког времена се доста често разматрао такозвани „хрватски сценарио“. Ради се о операцијама „Бљесак“ и „Олуја“, које су се догодиле 1995. године, када су хрватске оружане снаге уз подршку САД, па и у виду помоћи авијације, ликвидирале Републику Српску Крајину у бившој Југославији.

    Наравно, то је било учињено уз саучесништво тадашњег српског председника Милошевића. Не знам да ли они можда рачунају да ће председник Путин одступити и дозволити да се исто догоди у Донбасу или ће све бити учињено тако да испровоцира отворену реакцију Русије, како би се онда могло оправдати увођење додатних санкција.

    Како на све ово могу да утичу споразуми из Минска?

    — Многи признају да су ови споразуми мртво слово на папиру. Чак и да није тако, чак и да су ови споразуми живи и да се на њиховој реализацији активно ради, то неће дуго трајати. Ради се о томе да уз концентрацију постојећих политичких снага у Кијеву, председник Порошенко веома тешко може да обезбеди некакву реалну аутономију за Донбас, онако како се то очекује према одредбама другог Минског споразума. Цела ствар је запала у ћорсокак и ја не видим излаз. Можда постоји начин да се побољша ситуација тако што ће он сада тим оружјем „Џавелин“ да замаскира своју реалну моћ, односно да ућутка националисте и онда можда спреми некакве уступке Донбасу. Али, то је веома тежак задатак.

    Неки експерти изражавају своју бригу да би продаја ракета „Џавелин Украјини могла да смањи жељу председника Порошенка да политичким инструментима реши постојећи конфликт. Како гледате на ове бојазни?

    — Пре свега, када кажете „продаја ракета“, нисам сигуран да ће их Украјинци заиста платити. Имам утисак да ће их Американци пре поклонити, него наплатити.

    Што се тиче Порошенка, видео сам резултате неких анкета. Он се налази на четвртом месту по популарности међу кандидатима који ће вероватно учествовати на изборима следеће године. Све што он жели јесте да дође до другог круга и да онда добије изборе. Мислим да Порошенко води прилично сложену унутрашњу политичку игру, чији је циљ да покаже свима да је довољно „војно расположен“. Али, ако се деси чудо и дође до макар некаквог мировног споразума, то би му ишло наруку.

    Из перспективе Америке, то нажалост само значи да ће доћи до јачања непријатељске политике у односу на Русију.

    Шта мислите о америчком војно-индустријском комплексу, који је претња за цео свет и ствара нестабилност у општем геополитичком односу снага? Хоће ли икада престати да „ради пуном паром или би то био велики ударац за америчку економију?

    — Много пута сам писао на ту тему и мислим да је сам назив „војно-индустријски комплекс“ застарео. То је термин и схватање из епохе Ајзенхауера, нешто као поређење коњске запреге са болидом Формуле 1. Америчка „скривена власт“ укључује и елементе британских, али и специјалних служби неких других држава.

    И не ради се овде само о економији, већ је све то више као америчка верзија старе совјетске номенклатуре, нешто попут постојања привилеговане класе која има своје идеолошке основе. То нема много везе са економијом и благостањем САД. То је веома опасно.

    Ви несумњиво имате велико искуство у раду са руководством републиканске фракције у Сенату САД. Како гледате на геополитичку ситуацију између Америке и Русије у овом тренутку?

    — Постоји слаба нада да у Пентагону још увек постоје људи, међу њима и професионални војници, који не желе директан сукоб између америчких и руских војних снага. Надам се да још увек има оних који се залажу за одређену уздржаност, каква је постојала у време Хладног рата. Тај трачак наде даје основу за оптимизам. Читава америчка политичка класа је уједињена у свом непријатељском расположењу у односу на Русију. На прсте једне руке се могу набројати људи који не деле такве погледе. Не видим никакву могућност да се побољша ситуација у некој ближој будућности. А са друге стране, много тога може поћи наопако, како у Украјини тако и у Сирији.

    Тагови:
    Америка, Украјина, Русија, свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога