Београд+ 25°C
Ниш+ 24°C
Слушајте Sputnik
    Србија, Косово, ЕУ - илустрација

    Лекција из Мадрида: Може ли Шпанија да буде „адвокат“ Србије у бици која долази

    CC0 / marijanana
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    3550

    Као што се формира блок пријатеља Косова, Србија треба да покуша да формира блок оних држава које подржавају наш територијални интегритет. Јасно је да унутар ЕУ тај блок може једино Шпанија да предводи.

    Шпански премијер Маријано Рахој се, по свему судећи, врло успешно бори са проблемом сепаратизма, како на унутрашњем тако и на међународном плану.

    Не само да је председник шпанске владе категорички одбио да присуствује централном скупу на самиту ЕУ — Западни Балкан у Софији 17. и 18. маја, јер не жели да седи за истим столом са Хашимом Тачијем или било којим представником самопроглашене државе Косово, већ ће и Каталонија вероватно на нове изборе, с обзиром на то да каталонски сепаратисти у суботу нису успели да изаберу новог председника овог региона.

    Како се наводи, Квим Тора, кандидат којег је предложио Карлес Пуџдемон, бивши каталонски лидер оптужен за сепаратизам, није успео да добије неопходну већину у првом кругу гласања, а за то је, како се спекулише, заслужан званични Мадрид.

    Може ли Србија да примени „шпански рецепт“ на примеру Косова и шта Београд може да научи од Мадрида када је реч о борби против сепаратизма?

    Политички аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да је Шпанија та која је доста тога могла да научи од онога што се дешавало Србији, односно да мора енергично и на време да делује против сепаратизма.

    „Ми пак од Шпанаца можемо да научимо како треба бити доследан у неким стварима и треба да добијемо инспирацију да будемо истрајни у ономе што предузимамо. Међутим, морамо увек бити свесни различитих околности. Шпанија је велика земља, једна од кључних чланица НАТО-а и Европске уније, међународно добро позиционирана и економски релативно снажна. Србија је, с друге стране, мала земља, сатанизована и у прошлости изложена агресији НАТО-а, у великој мери разорена и на постмодеран начин релативно окупирана“, објашњава Анђелковић.

    Ми смо се сепаратизму енергично супротстављали, напомиње Анђелковић, и предузимали смо мере које су можда биле још драстичније од шпанских, али је контекст био такав да смо били изложени удару оних снага које се према Шпанији другачије понашају јер им је традиционални савезник још од Другог светског рата. Како каже, оно што је Шпанцима допуштено, можда чак и уз негодовање неких центара моћи на Западу, када је наш случај био у питању било је коришћено за сатанизацију, а коначно и за агресију.

    „Дакле, оно што Шпанија може, Србија не може, али оно што данас можемо да научимо од Шпанаца је да не будемо спремни на капитулацију и да не попуштамо. Међутим, када се ради о методологији, ту Србија мора да ради то што ради јер другу могућност нема. Економски смо зависни од оних који су пропагатори косовске лажне независности, налазимо се у сфери њихових интереса и доминације, и зато треба да нам буде циљ да не дођемо у директан сукоб са западним силама, али ипак и да не капитулирамо и да наставимо да купујемо време до неких бољих геополитичких околности“, сматра Анђелковић.

    Сличну оцену за Спутњик даје и Стефан Сурлић са Факултета политичких наука у Београду, који каже да је питање колико Србија може да има позицију као Мадрид, будући да је Шпанија једна од водећих земаља ЕУ, са правом и могућношћу да блокира процесе унутар тог блока.

    Иза Шпаније, објашњава наш саговорник, стоје јаки савезници и то не само унутар ЕУ, већ подршка долази и од Сједињених Америчких Држава. Мадрид на својој страни има и веома чврст аргумент да Каталонија од 1978. године ужива пуну демократију и широку аутономију, па порив за сепаратизмом не наилази на јачу међународну подршку.

    „Србија се пак око Косова увек суочава са темом ратова и отвореним сукобом са Албанцима, нема могућност да утиче на политику Европске уније и суочена је са подршком водећих европских земаља и САД Приштини и њеним тежњама да оствари потпуну независност Косова. За разлику од Шпаније, сваки акт одбране суверенитета Србије праћен је великим политичким притисцима, а условљавања долазе и у контексту европских интеграција, али и директних страних инвестиција“, истиче Сурлић.

    Са становишта међународног права можемо говорити о сличности случаја Шпаније и Србије, указује Сурлић, али додаје да када је реч о реалним, политичких односима, Шпанија има много јачу европску и међународну позицију.

    „Србији преостаје да својом скромном дипломатском борбом омогући пре свега мању заступљеност Приштине на међународним форумима, да убеди још неке земље-чланице Уједињених нација да повуку признање независности Косова, али суштински је Србија увек на мети када жели да успори самопроглашену независност Косова“, примећује Сурлић.

    Став Мадрида када је реч о сепаратизму Србији у сваком случају иде наруку, уверен је Драгомир Анђелковић, јер у борби против међународног признања косовске независности Шпанија може да буде озбиљан савезник.

    „Мислим да Београд треба под хитно да тражи од Мадрида да постане једна врста адвоката Србије и српских интереса о питању Косова и Метохије унутар Европске уније, јер као што се формира блок пријатеља Косова, Србија треба да покуша да формира блок оних држава које подржавају наш територијални интегритет. Јасно је да унутар ЕУ тај блок може једино Шпанија да предводи“, категоричан је Анђелковић.

    И Стефан Сурлић сматра да наша земља може у Шпанији да нађе савезника, јер је након проблема Каталоније Шпанија радикализовала свој однос према сепаратистима.

    „На пољу међународног права, Србија може да има јачи глас уколико се удружи са другим земљама. Наравно, ту мора да буде врло тактична и обазрива јер многи не желе да се пореде са случајем Косова. Међутим, они свакако могу да се пореде са основним принципима међународног права да су територијални суверенитет и интегритет неоспорни, па Србија може да тражи савезнике унутар Европске уније и на међународном, ширем плану, како би се та независност оспорила“, закључује Сурлић за Спутњик.

     

    Тагови:
    рахој, сецесија, сепаратизам, Каталонија, Шпанија, Приштина, Косово
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога