Слушајте Sputnik
    Споменик Гоца Делчева у Скопљу, Македонија

    Док се Грци и Македонци свађају око имена, побеђује трећи сусед

    CC0 / Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    5338

    Грчка страна неће прихватити ниједан предлог новог имена за Македонију, које садржи ту именицу или придев „македонски“. Термин „Илинданска Македонија“ наизглед је прихватљив македонским грађанима, али иза њега се крије план Софије за бугаризацију Македонаца.

    Илиндански устанак из 1903. највећи је и најважнији догађај који је дефинисао национални идентитет Македонаца. Данас, 115 година од тог догађаја, у преговорима Македоније и Грчке о имену некадашње најјужније југословенске републике, као једно од решења појавило се и име „Република Илиндаанска Македонија“.

    Међутим, историчар Чедомир Антић каже да грчка страна неће прихватити ниједно решење које садржи именицу „Македонија“ или придев „македонски“.

    „Мислим да је то понижавање народа у Македонији. Свако има право да се зове како жели и то што ЕУ не дâ да добију то име, говори колико је то лоша организација, колико је културофобична, империјална у суштини. Са једне стране, македонски национализам је један неиспуњен и нездрави национализам, формиран од стране комуниста. На другој страни имамо Грке, са такође екстремним национализмом, који у модерно време нема упоришта на који се позивају. Они се позивају на народ са којим немају више никакве везе, толико је давно живео. И сада је читава ЕУ талац тога, шиканирају те људе и помажу најмрачније политичаре међу њима. Зашто?“, пита се Антић.

    Према његовом мишљењу, за решење македонско-грчког спора постоје две могућности. Прва је да Грчка потпуно економски пропадне, па да дозволи да се Македонија зове тако како се зове, а друга је да Македонци прихвате неко сасвим ново име.

    Нови предлог имена за Македонију у складу је са такозваном „Софијском платформом“, односно са пробугарском политиком садашњег македонског премијера Зорана Заева, сматра аналитичар београдског Института за европске студије Стеван Гајић. Годишњица Илинданског устанка слави се и у Македонији и у Бугарској као национални празник, а сам устанак био је део пробугарских устанака на Балкану, оцењује он.

    „Оно што се дешава је да је то име које би одговарало Бугарској јер би то био корак ближе ка ономе шта они желе, а то је усисавање Македоније, барем словенског дела, у бугарску нацију, дакле ребугаризација. Притом, то се не коси са интересима НАТО-а, који такође жели да по сваку цену усиса Македонију, а  да ли ће се после десити федерализација, то је већ друго питање. Ово видим као наставак агресивне бугарске политике бугаризације словенског становништва у Македонији“, каже Гајић.

    Име „Илинданска Македонија“ може се лако продати грађанима Македоније, додаје Гајић, а Зоран Заев уз помоћ тога лако може да испадне „велики Македонац“.

    Суштина је, међутим, да се ради о бугаризацији и истовременој натоизацији Македоније.

    Овакав предлог имена није прихватљив за Грчку, а највећи проблем за грчког премијера Алексиса Ципраса је црква, која је била организатор протеста у Атини и Солуну, иако грчки премијер, каже Гајић, иде у корак са плановима НАТО-а за северног суседа. 

    Слично:

    Нова рунда преговора о имену Македоније
    Нова рунда преговора о имену Македоније у Бечу
    Македонија не сме у НАТО, али не због Руса
    Македонија формирала Охридску групу за бржи пут у ЕУ и НАТО
    Грчки министар одбране: Без иједног облика речи „Македонија“ у имену суседа
    Македонија протерује једног руског дипломату
    Заев Москви: Македонија одлучно иде у НАТО
    Тагови:
    Илинденски устанак, софијска платформа, ребугаризација, бугаризација, преговори о имену Македоније, спор, Македонија, име, Грчка, Република Илинденска Македонија, нови предлог имена за Македонију, НАТО, Стеван Гајић, Чедомир Антић, Бугарска, Македонија, Грчка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога