Слушајте Sputnik
    Центар бање ВрујциКуршумлијска бања

    Србија би продала бање кад би знала чије су

    © Wikipedia/ DungodungCC0 / Public Domain
    1 / 2
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    3240

    Власништво над бањама још није заведено у катастар непокретности, што је предуслов да се добије зелено светло за израду модела по коме ће оне бити приватизоване. Каква је будућност приватизације специјалних болница можда укаже пример Куршумлијске бање, за чију приватизацију је јавни позив истекао 25. маја.

    Позивом привредницима Азербејџана да инвестирају у бање у Србији, који им је протеклих дана у Бакуу упутила делегација Србије са председником Александром Вучићем на челу, опет је актуелизовано питање приватизације српских бања. Поготово што су почетком маја Републичка дирекција за имовину и Републички фонд пензијског и инвалидског осигурања (ПИО) објавили јавни позив за продају Куршумлијске бање.

    Да ли је тиме са мртве тачке коначно мрднула још 2015. започета приватизација српских бања, које без свежег капитала не могу много чему да се надају. Комплекс „Жубор“ у Куршумлијској бањи је један од од оних ван функције још од 2006. године и налази се у јако лошем стању.

    Управо Куршумлијска бања је била једна од тема састанка нове радне групе за приватизацију и решавање проблема бања, како је то почетком године изјавио министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић.

    Чињеница да је формирана нова радна група била је очигледно знак да она претходна није успела да приведе посао крају. Крајем 2016. године Влада Србије надлежним институцијама је дала рок од 60 дана да то учине.

    Тако десет специјалних болница, односно бања, и даље чека приватизацију —  Бујановац, Бања Ковиљача, Нишка Бања, Златибор, Сокобања, Рибарска Бања у Крушевцу, „Меркур“ у Врњачкој Бањи, „Гејзир“ у Сијаринској Бањи, као и Институт за лечење и рехабилитацију у Нишкој Бањи и „Термал“ у Врднику.

    Домаћа консултантска кућа „Беоконекс“, која је добила посао да сачини модел по коме ће бање бити приватизоване још када се први пут кренуло у тај процес, својевремено је урадила тизере, кратке профиле за девет бања и доставила их министарству привреде. Још, међутим, није добила зелено светло да сачини те приватизационе моделе, за шта је неопходна сагласност радне групе, каже за Спутњик руководилац пројекта за приватизацију бања у „Беоконексу“ Миодраг Татаревић.

    У међувремену је крајем прошле године формирана нова радна група и стручни савет у коме су, како напомиње, представници министарстава привреде, здравља, рада, Дирекције за имовину, друштвени правобранилац.

    На питање докле се стигло и да ли је окончано све по питању спорова и парница Фонда ПИО везаних за њихов удео у власништву над објектима специјалних болница, Татаревић каже да то није потпуно завршено.

    „Власништво би требало да буде заведено у земљишне књиге, у катастар непокретности, а то није спроведено до краја“, истиче саговорник Спутњика.

    Тек на основу тог извештаја Дирекције за имовину може да се крене у израду процене капитала, којим бање располажу и приватизационог модела, који треба да прецизира шта је то што се инвеститорима нуди и цена испод које бању на тржишту не би требало нудити.

    Татаревић каже да су по налогу три министарства они пре две године направили пилот-пројекат приватизације Врањске, Сијаринске и бање у Бујановцу, које су у том тренутку биле губиташи и оцењено је да би тај модел био могућ јер, уз нека ограничења, ипак постоје законске могућности и основ за њихову приватизацију.

    „Не знам да ли ће се тим путем ићи. Уз то, сада бисмо морали да подвучемо црту са новим билансима. Бање су финансијски скочиле у претходне две године. Од када Министарство туризма даје ваучере, види се напредак. Није то неки значајан пораст укупног прихода, али помак постоји“, наводи Татаревић.

    Чак су и они који су били губиташи остварили позитивне резултате, па је, како објашњава, потребно да се уради нова процена капитала бања које треба да буду приватизоване.

    Можда ће пример Куршумлијске бање, за коју јавни позив за приватизацију истиче 25. маја, указати на то шта је реалност и каква је могућа будућност. Почетна цена тог бањског комплекса је скоро 2,36 милиона евра, а на продају је хотел „Жубор“, базен, угоститељски објекат „Преполац“, вила „Милица“, 14 зграда у оквиру комплекса и још три зграде и земљиште укупне површине 95.902 квадрата.

    Термални извори као природни ресурс од општег интереса су по закону неотуђиво добро у државној својини и, наравно, не би требало да буду на продају.

    Слично:

    Енергија Спутњика: Ко купује српске бање
    Тесла, планине, бање и манастири на сајму у Москви
    „Нишка бања“ из уста бечких малишана
    Тагови:
    биланс, Куршумлијска бања, ПИО фонд, бање, капитал, Азербејџан, власништво, приватизација, Миодраг Татаревић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога