Слушајте Sputnik
    ЕУ, Италија - илустрација

    Ново правило моћника ЕУ: Ако ти се не свиђа победник — убиј демократију!

    CC0 / Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    5050

    Бриселске елите бране се и рукама и ногама да би сачувале тековине свог рада у претходним деценијама, за које сматрају да су позитивне за Европу, а видимо да данас већина у Италији, Аустрији и неким другим чланицама ЕУ сматра да су те тековине превазиђене и траже нека нова решења.

    Одбијање италијанског председника Серђа Матареле да за министра финансија буде именован евроскептични економиста Паоло Савоно, није само изазвао, како је то рекао председник најјаче италијанске партије Покрет пет звездица (М5С) Луиђи ди Мајо, институционалну кризу у Италији.

    Овај потез социјалдемократског председника Италије изнова је покренуо полемике које се у ЕУ воде још од када су ојачале партије које не припадају главном току политике ЕУ — „популистичке“ и антисистемске партије. Овога пута, намеће се дилема и да ли је дозвољено поништити вољу грађана ако се формира власт која није по вољи неких центара моћи.

    Може ли Матарела својим одлукама да блокира изборну вољу грађана Италије, земље у којој влада не може да буде састављена, иако је од мартовских избора прошло скоро три пуна месеца? Да ли оно што важи за „мејнстрим“ партије, попут Матарелиних демократа у Италији, француских социјалиста, немачких социјалдемократа и демохришћана, важи и за Лигу и М5С, или за аустријске слободаре? Укида ли ЕУ демократију кад им се не свиђа — победник?

    Жељко Малешевић, аустријски политиколог српског порекла, напомиње да се странке које нису по вољи Брисела обично означавају као популистичке и антисистемске. Међутим, каже он, странке које су у Италији добиле највећи број гласова на регуларним изборима такође су део система, с том разликом, што су критички настројене према Бриселу.

    „И сада се појавио Савона, као кандидат за министра финансија и председник Италије, који је социјалдемократа и који га је одбио. Имамо линију поделе у Италији, која је ионако подељена, регионално и историјски. Бриселске елите, које се огледају и у социјалдемократском покрету, бране се и рукама и ногама да би сачувале тековине свог рада у претходним деценијама, за које сматрају да су позитивне за Европу, а видимо да данас већина у Италији, Аустрији и неким другим чланицама ЕУ сматра да су те тековине превазиђене и траже нека нова решења“, објашњава Малешевић.

    Наш саговорник предвиђа нове изборе у Италији, уколико се у наредних десетак дана, како каже, не нађе компромис. А нови избори би могли да се, како каже, обију о главу и Матарели и Бриселу, јер би Покрет пет звездица и Лига још више могли да ојачају.

    „Уколико се избори понове и уколико из њих Лига и М5С изађу ојачани, добиће још већи легитимитет и биће им омогућен шири простор за политичку игру, да за министарске позиције предложе још евроскептика. Председник ће се, са друге стране, наћи у проблему да више неће моћи да их одбије, јер ће постати свестан да је првим одбијањем већ ојачао те странке и да би их евентуално друго одбијање још више ојачало“, сматра Малешевић.

    Италија спада међу шест чланица-оснивача ЕУ и због тога се у читавој Западној Европи будно прати ситуација у Риму, додаје он.

    „За бриселске властодршце било би најбоље да дође до компромиса, а да се ниједна од ових странака (Лига и М5С) не нађе у влади, што је, наравно, немогуће. Тако да треба сачекати још неколико дана на одговоре на нека питања, која су веома занимљива, не само за Италију, већ и за Европу, генерално“, закључује Малешевић.

    Италијанска ситуација је, према речима аналитичара Ђорђа Вукадиновића, најсликовитији пример судбине демократије у свету, нарочито у оном делу света који, како каже, највише воли да се позива на демократију.

    Он подсећа на ситуацију у Италији за време Хладног рата, када је постојало неписано правило да италијански комунисти не могу да постану део владе, иако су освајали највише гласова на изборима. Због тога је седамдесетих година убијен италијански премијер Алдо Моро, који је покушао да направи коалицију са комунистима.

    „Ово сада што се дешава је да две странке, које легално и легитимно учествују на изборима, које нико није забранио, освоје већину. И уместо да им се само рутински дозволи да пробају да афирмишу политику са којом су изашле на изборе, ускраћује им се то право због тога што, можете мислити, председник Републике има неку примедбу на једног од предложених министара“, каже Вукадиновић.

    Савона је евроскептик, али и странке које су га предложиле су евроскептичне, додаје он, а у Европи не постоји никаква забрана да се евроскептицизам заступа.

    „Међутим, изгледа да је то допуштено само када су те странке безопасне. Када запрете да узму власт, односно да формирају владу, као што је то сада у Италији, онда се показује право лице те, наизглед толерантне либералне демократије“, каже Вукадиновић.

    Матарелин потез је право лице и суштина данашње либералне демократије, закључује Вукадиновић. 

     

    Слично:

    Италија пред „референдумом“ о Европи 9. септембра?
    „Турски ток“ на прагу Европе, Италија жели свој део
    Италија: Сукоб политичара одложио формирање нове владе
    Италија — Интензивни преговори о формирању владе
    Пушков: Италија ушла у раздобље евроскептицизма
    Тагови:
    Европа, либерализам, евроскептицизам, формирање, демократија, Италија, влада, формирање владе у Италији, Паоло Савона, Луиђи ди Мајо, Жељко Малешевић, Ђорђе Вукадиновић, Серђо Матарела, Италија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога