Слушајте Sputnik
    Дунав

    Србија покреће на Дунаву два огромна пројекта који је лансирају у врх Европе

    © Tanjug / JAROSLAV PAP/
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    17911
    Пратите нас

    У јуну би требало да почне реализација пројекта развоја пловних путева, крајем идуће године изградња новог терминала у Луци Смедерево, а средином 2020. и изградња нове луке код Пупиновог моста. Реч је о пројектима који би Србију до 2021. требало да врате међу три водеће европске земље по питању речног транспорта.

    За амбициозан план враћања у живот нашег водног саобраћаја потребан је моћан инвеститор. У нашем случају, компанија из Уједињених Арапских Емирата. План је да би у Србији већ крајем наредне године могла да почне градња новог терминала за претовар робе у Луци Смедерево, а средином 2020. године и изградња нове Луке Београд код Пупиновог моста, потврдио је за Спутњик помоћник министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Вељко Ковачевић.

    Меморандуму о разумевању и сарадњи на пројектима развоја речних лука између Владе Србије и компаније „Дубаи порт ворлд“ из Уједињених Арапских Емирата, који је потписан пре неколико дана, најавио је неке нове ветрове на Дунаву.

    Чињеница да водни транспорт чини око 10 одсто укупног у Србији у односу на 15 одсто колико је то у ЕУ, јасно показује да нисмо искористили предуслове које имамо захваљујући одличном географском положају, а пре свега 558 километара дугом току Дунава кроз Србију.

    Република Србија је до краја осамдесетих година прошлог века била један од лидера у речном транспорту у Европи. Годишње се превозило око 20 милиона тона робе Дунавом и близу пет милиона тона Савом, док су српске луке годишње бележиле близу 12 милиона тона претовара. Након тога су уследиле ’90. године, које су обележиле санкције и међународна изолација, да би период након 2000. године приватизација произвела катастрофалне последице по укупан развој водног саобраћаја, кажу у Министарству.

    Отуда и оцена да би речни транспорт до 2025. године требало да чини 18 одсто укупног у Србији није нереалан, наравно уз неопходна значајна улагања, каже Ковачевић.

    „Крајњи циљ је да Србија постане једна од три водеће земље у Европи када је у питању водни транспорт, што је она некада давно и била“, истиче саговорник Спутњика.

    Речне луке, као главна чворишта у транспортној мрежи земље, у којима се повезују водни и копнени путеви, требало би да буду један од најважнијих фактора развоја привреде у њиховом залеђу, а тиме и целог региона. Већина лука у Србији, а девет их је на Дунаву које су отворене за међународни саобраћај и две на Сави за домаћи, тренутно, међутим, не испуњава ту функцију. Због недостатка новца за одржавање инфраструктуре и опреме, односно претовара и складиштења терета, овакве какве су сада по оцени стручњака са Саобраћајног факултета у Београду недовољно су ефикасне.

    Да су влада и ресорно министарство променили приступ овој грани саобраћаја јасно је било када је 2015. усвојена Стратегија развоја водног саобраћаја за период до 2025. године, којом је предвиђено да укупна вредност пројеката који су започети или чија је реализација планирана у том периоду износи 202,5 милиона евра. А то је чак 11 пута више него у периоду од 2.000. до 2015.

    „Нама су два апсолутно најзначајнија пројекта изградња новог терминала у Луци Смедерево и потпуно нова лука у Београду“, истиче Ковачевић, указујући да Република Србија планира да у наредне четири године инвестира преко 120 милиона евра у њих.

    Када је у питању лука у Смедереву, основни циљ је да већ крајем следеће године започну радови на терминалу како би се омогућио претовар пет милиона тона разних врста такозваног расутог и генералног терета који генерише привреда која се налази у залеђу те луке, како у Браничевском, тако и у Јужнобанатском и Подунавском округу, који су већ данас у великој мери везани за луку Смедерево, објашњава помоћник министра. Садашња структура те луке, како напомиње, не може да одговори на све захтеве које индустрија намеће. Радови би, каже Ковачевић, требало да буду завршени до средине 2021. године.

    Процењена вредност радова на изградњи терминала у смедеревској луци је 93 милиона евра, а вредност лучке инфраструктуре, чија је изградња обавеза Републике Србије износи 43 милиона евра. У току су преговори са Европском инвестиционом банком о финансирању педесет одсто вредности радова, док ће се друга половина финансирати из буџета. Извођач радова и надзора био би изабран по спроведеном међународном тендеру.

    Други изузетно важан пројекат је, каже саговорник Спутњика, изградња нове луке у Београду, два километра узводно од Пупиновог моста.

    „Имамо ситуацију да је постојећа лука у Београду услед развоја града постала окружена урбаном средином и не може даље да се развија. Њен власник, који је у процесу приватизације купио ту луку и заинтересован је за њен развој и све је то наметнуло решавање проблема јер би Београд, у супротном, био једини подунавски главни град без луке, што би било и супротно прописима ЕУ“, истиче помоћник министра за грађевинарство, саобраћај и инфраструктуру. Он напомиње да би према ЕУ уредби о трансевропској транспортној мрежи Лука Београд требало да буде једна од главних на Дунаву.

    />„Сама градња требало би да почне након спроведеног тендера. Очекивања су да изградња крене у другој половини 2020, која би трајала око две године“, прецизирао је Ковачевић.

    Србија ће у тај подухват уложити 90 милиона евра, а изградњом те луке би се створило чвориште које би омогућило повезивање друмског, железничког (пруга Будимпешта—Београд—Солун), ваздушног и водног транспорта. 

    У њеном залеђу је планирана изградња индустријског парка. Поред ова два велика пројекта, Министарство у сарадњи са Агенцијом за управљање лукама, планира да реализује и развој инфраструктуре у лукама Богојево, Прахово и Нови Сад.

    Уз реализацију пројекта развоја пловних путева који подразумева да већ идућег месеца почну радови на отклањању шест критичних сектора на Дунаву, од Београда до Бачке Паланке, као и да до краја ове године уведемо електронски систем обележавања пловних путева, Србија би у догледно време, а најкасније до 2021. поново могла да се врати међу лидере у речном транспорту у Европи, каже Ковачевић за Спутњик.

    Слично:

    Тендер за Луку Бар — ко га кроји, а ко мешетари
    Мистериозни облаци над Венером — лука за ванземаљце
    Највећа немачка лука трпи велике губитке због антируских санкција
    Кинески план Б за Европу: Ако неће Брисел, хоће Борча
    Борча као кинески Суџоу
    Тагови:
    министарство грађевинарства саобраћаја и инфратсруктуре, претовар робе, речни саобраћај, Пупинов мост, лука, Дунав, смедерево, Вељко Ковачевић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога