Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Турске лире, еври о амерички долари

    Одбрана од „завере“: Ердоганов контранапад на евро и долар

    © AP Photo / Emrah Gurel
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 200

    Пад вредности турске лире неће бити преовлађујући мотиватор за изборно опредељивање грађана на изборима у Турској, 24. јуна, али се не може очекивати ни да се већина бирача одазове Ердогановом позиву да подрже националну валуту конвертујући девизну штедњу у лире.

    Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган ништа не би да препусти случају, па је бирачима уочи председничких и парламентарних избора, заказаних за 24. јун, поручио да су пад националне валуте изазвале спекулације подстакнуте из иностранства. Зато је упутио позив Турцима да подрже лиру, која је у последње време изгубила знатно на вредности, тако што ће своју девизну штедњу, пре свега ону у доларима и еврима, променити у турску валуту.

    Да ли су политика и економија заиста баш толико укрстиле мачеве да Ердоган има разлога за страх пред изборе, прве који се одржавају од како се Турска прошле године на референдуму изјаснила за увођење председничког система? И да ли је економска ситуација била један од битних разлога да се избори, претходно планирани за новембар 2019. године, раније одрже док још нема већих последица по стандард грађана?

    Стручњак за Блиски исток, аналитичар Немања Старовић, сматра да ће се један број Турака одазвати Ердогановом позиву, али да је тешко очекивати да би могло доћи до значајнијег повећања штедње у лирама, односно конвертовања девизних штедних улога у оне у домаћој валути.

    Упркос чињеници да је турска лира од почетка године изгубила више од двадесет одсто своје вредности, што је изазвало бригу економиста, људи из пословног света и у одређеној мери обичних грађана, процене турских економиста су да је тиме погођено свега око два одсто бирача у Турској, напомиње Старовић. Реч је о онима који имају потешкоћа због задужености у еврима и доларима.

    Према оцени аналитичара консултантске куће „Форсајт“ у Истанбулу Мерта Јилдиза, коју је објавио Блумберг, да би опозиција победила Ердогана потребно јој је најмање осам одсто бирача који би били погођени економским тешкоћама који би се окренули другој страни. А за то је, како напомиње, потребно да постоји озбиљан утицај финансијских тржишта на реалну економију.

    У случају Турске, стопе раста привреде су, међутим, и даље прилично високе, напомиње Старовић.

    „Турска је у последњих 15 година, што коинцидира са периодом власти Реџепа Тајипа Ердогана и његове Партије правде и развоја (АК партија), фактички утростручила своју  привреду и има изузетно високе стопе раста. То се наставило и прошле године, растом БДП од 7,4 одсто“, каже тај аналитичар из Новога Сада.

    Привредни раст Турске ће ове године бити нешто успорен на близу четири одсто, али према пројекцијама ОЦД, Светске банке и саме ЕУ релативно високе стопе раста привреде од најмање четири одсто би требало да се наставе и у наредних 10 година, напомиње Старовић, оценивши да турска економија нема великих структуралних проблема.

    Он, додуше, упозорава да високе стопе привредног раста прати и висока инфлација која се претходних годину дана није спуштала испод 10 одсто. Гледајући из позиције грађана и њиховог животног стандарда, толика инфлација је, како додаје, практично анулирала те стопе високог раста.

    Оно што представља проблем за Турску, упркос релативно ниском нивоу државног дуга који не прелази 30 одсто БДП-а, јесте веома висок ниво задужености приватног сектора, сматра Старовић. Дуг приватних компанија достиже близу 300 милијарди долара и са падом вредности лире они имају све више проблема да отплаћују своје дугове у страној валути, пре свега у доларима и еврима.

    Зато је Централна банка Турске недавно одобрила да се неки дугови приватног сектора враћају у лирама по фиксном курсу.

    Саговорник Спутњика указује да је последњих дана све више изјава званичне Анкаре, па и самог Ердогана, да је Турска предмет завере из иностранства и шпекулативних напада на монетарну политику који имају стриктно политичку мотивацију.

    „Постоје тумачења да су предстојећи избори заказани у кратком року управо зато како ти негативни економски трендови не би дошли до изражаја. Постоје страховања да би шпекулативни напади, уколико би били настављени у дужем периоду, дакле до јесени 2019, када је било планирано да буду одржани парламентарни и председнички избори, ипак могли више да утичу на нерасположење бирача“, објашњава Старовић.

    У овом случају, на изборе који ће бити одржани 24. јуна економске потешкоће свакако не могу доминантно да утичу на њихов исход, сматра он.

    „Преовлађујући мотиватор за изборно опредељивање грађана су други фактори, попут снажног националног набоја у вези са интервенцијом на северу Сирије и заоштравањем односа са западним савезницима, на првом месту са САД. То ће, пре свега, да мотивише бираче Ердогана и његове АК партије“, закључује Старовић за Спутњик.

    На то указују и досадашња истраживања јавног мњења. Ердоган је по рејтингу далеко испред својих ривала, а једино је дилема хоће ли већ у првом кругу освојити више од 50 одсто гласова и прогласити победу.

    Слично:

    Ердоган: Русија одобрила Турској попуст за гас
    Помпео прети Турској санкцијама, Чавушоглу: Код нас то не пролази
    До када ће се продужавати ванредно стање у Турској
    Ердоган: Турској највећа опасност прети од стратешког партнера - Америке
    Стартује „Акују“: Путин и Ердоган отворили атомску епоху у Турској
    Амерички сенатор запретио Турској: Биће последица ако купите С-400
    Ердоган информисао Путина о турској војној операцији у Сирији
    Тагови:
    избори у Турској, девизна штедња, турска лира, национална валута, евро, долар, економија, дуг, рејтинг, Немања Старовић, Реџеп Тајип Ердоган, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога