Слушајте Sputnik
    Америка Кина - илустрација трговински ратЦарински магацин у Шангају

    Трговински рат може следеће године да доведе до рецесије у САД

    © Фото : Jason Lee/File Photo © REUTERS / Aly Song/File Photo
    1 / 2
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    1480

    Директна штета за САД и Кину услед трговинског рата била би једнака. За економију ове две земље то ипак не би било критично, очигледне штете за ове стране износиле би 0,2–0,3 одсто од укупног БДП-а. Међутим, проблем је што би далеко више страдали секундарни партнери обе велесиле.

    Експерти су дали прогнозе у вези са изјавом председника САД Доналда Трампа о увођењу увозних царина у износу од 25 одсто на увоз робе из Кине, а Министарство економије НР Кине је изјавило да има намеру да уведе реципрочне царине за америчку робу.

    „Ситуација је крајње напета, тржишта су нервозна, без обзира на то што нема места очекивањима да ће доћи до правог трговинског рата САД и Кине“, каже за Спутњик Никита Маслеников, експерт са Института за савремени развој.

    Постоје шансе да ће обе стране поново наћи политичку вољу и суздржати се од царинског рата. Али постоји и шанса да ће Трампов тим, одушевљен краткорочним успесима америчке економије (којима се у овом тренутку не може ништа замерити), једноставно зажмурити на средњерочне последице и ризике. Трговински рат могао би  да доведе до рецесије у САД 2019. године. На крају се може десити баш оно што нико не би желео, да се понови криза из 2008–2009. године. Симболично је да се таква очекивања појављују равно након једне деценије од избијања претходне глобалне финансијске кризе.

    „Кинези се, са друге стране, суочавају са великим ризицима. За њих би нова криза могла бити фатална, јер би ударила по средњој класи. Директне штете за САД и Кину биле би углавном подједнаке. Међутим, САД имају далеко развијенији финансијски систем, њихова економија је више оријентисана на светска финансијска тржишта“, додаје Маслеников.

    Секундарни ефекти од царинског рата могли би, међутим, озбиљно да ударе на економске партнере САД и Кине. Конкретно, на земље чланице бројних регионалних организација. А то је већ корак ка новом глобалном паду економија, на основу домино-ефекта.

    Последице америчко-кинеског трговинског рата у краткорочној и средњорочној перспективи могла би бити промена читавог система светске економије, сматра Екатерина Арапова, професорка са Московског државног факултета за међународне односе. У дугорочној перспективи посредно би овај трговински рат могао да доведе до убрзавања трансформације кинеске економије, истиче она.

    „Овај трговински рат у неком смислу ће довести до убрзавања свих постојећих процеса у кинеској економији, и то би чак могао бити додатни стимуланс. Кина сада не може да одговори увозним квотама на америчке високотехнолошке производе, јер зависи од технологија из САД. Међутим, Кина има и друге  канале путем којих би могла да набави одређену робу. На пример, преко Русије. Ограничавање увоза сировина такође би могло да доведе до развоја алтернативних облика енергетике у Кини. Реципрочне мере Кине су заиста тек ограниченог домета“, каже за Спутњик Арапова.

    Аналитичари констатују да су реципрочне мере Кине оријентисане на производњу која се одвија у државама које су гласале за Трампа током председничких избора. То се тиче чак и намирница попут соје, кукуруза, пшенице, пиринча, говедине, свињетине, рибе, млечних производа, поврћа и коштуњавог воћа. Кина је 2017. године увозила америчку робу у износу од 24,1 милијарду долара, што је 19 одсто од општег обима кинеског увоза пољопривредних производа, односно 125,86 милијарди долара.

    Према подацима „Блумберг интелиџенса“, укупна вредност америчког угља који је био извезен у Кину износи око 395 милиона долара. Око 90 одсто угља се иначе користи за добијање челика. Данас је Кина и главни купац америчке нафте, што са друге стране, стимулише раст америчког извоза. Са извезених 18,4 барела нафте и нафтних деривата у марту, Америка чини значајан удео у кинеском увозу. После Мексика и Канаде, Кина је по обиму трећи купац америчке нафте. Међутим, заправо, највише нафте у Кину извозе Саудијска Арабија и Русија. Због тога одређен број аналитичара сматра да кинеске контрамере могу болно да ударе на америчке извознике сировина.

    Тагови:
    трговински рат, САД, Кина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога