Слушајте Sputnik
    Панел

    Оклевање ЕУ јача утицај Русије у региону

    © Sputnik /
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    Хало Москва (49)
    2811

    Замислимо ситуацију да није било резолуције Информбироа 1948. и да је Југославија остала под совјетском контролом — да ли би се распала 1991. године?

    Од географије и историје је тешко побећи. Овај простор је увек био нека врста тромеђе Запада, Турске и Русије и то је и остао, али данашњи утицај Русије у региону је секундаран у односу на утицај Запада, пре свега ЕУ и САД, бар у овом тренутку. Ипак, тај утицај је јачи него пре пет-десет година, а уколико постане јасно да од приступања Србије ЕУ нема ништа и са слабљењем Запада могуће је да буде повећан, сматра директор Центра за међународну сарадњу и одрживи развој Вук Јеремић. Истиче да је Русија у региону присутна више политички него економски, те да у отвореним питањима као што је Косово и Метохија чврсто држи српску страну.

    Утицај Русије је значајан у Савету безбедности, али и у безбедносном смислу, посебно након што је у Сирији с релативно малим ангажманом потпуно променила ситуацију, рекао је Јеремић на панелу „Србија између Русије и Запада — 70 година након резолуције Информбироа“, одржаној у организацији ЦИРСД-а.

    Према оцени бившег амбасадора Србије у САД Ивана Вујачића, није могуће правити аналогију између ситуације 1948. и данас, јер је Југославија била комунистичка земља, а „гвоздена завеса“ протезала се од Балтика до Јадрана, док је сада та граница померена.

    Код нас постоји наратив о нашим добрим односима с Русијом, а постоји историја, која показује да је последњих 80 година Југославија, па и Србија у суштини била у релативно напетим односима с Москвом, а то се променило после деведесетих година, а посебно после 2008. године и проглашења независности Косова, навео је Вујачић.

    Професор Факултета политичких наука у Загребу Дејан Јовић сматра да је СССР имао огроман значај за Југославију и после 1948. године, јер је она градила свој идентитет на антисовјетизму. Међутим, национализам уместо да буде антисовјетски показао се као антијугословенски.

    „За разлику од других земаља источног блока, ми нисмо имали кога да оптужимо за своју судбину“, констатовао је Јовић и упитао да ли би се Југославија распала 1991. године да је остала под совјетском контролом.

    Говорећи о данашњем приступу Москве нашем региону, Вујачић је оценио да ниједна земља овде нема толики утицај као Руска Федерација, а „сваки пут кад се саставља влада иде се на консултације у Москву“.

    „Не бих се сложио да су владе прављене у Москви, са других страна било је јачег утицаја“, узвратио је Јеремић, уз оцену да је Русија глобална суперсила која може да утиче на дешавања и да „дигне ручну“ било где.

    Назовимо мачку мачком

    Бивши дипломата и пензионисани професор Филолошког факултета Владета Јанковић оценио је да руски утицај може бити само већи, зависно од расплета косовске ситуације, „а он се ближи“, што мисли и Јовић.

    „Разлог је што ЕУ води политику деведесетих и оклева са брзим пријемом нових чланица“, рекао је Јовић. Приметивши да популарност Путина постоји и у другим земљама, објаснио је да је то зато што га људи виде као неког ко се одупире западној хегемонији, а постоји инстинктивни отпор кад тврдите да нема алтернативе осим Запада.

    Кад је реч о Србији, то је још драстичније, сматра Вујачић, јер су бомбардовање и америчко гурање косовске приче изазвали озлојеђеност према Западу.

    Јеремић разлог види у односу ЕУ према Србији: „Назовимо мачку мачком, ЕУ нас неће, улазак Србије у ЕУ је незамислив. А ни ЕУ више није оно што је могла да буде. За овакво стање ствари одговорна је Америка — спроводила је своје интересе преко Британије, а њен интерес је било отцепљење Косова.“

    Према речима Јеремића, Србија, како ствари стоје, неће ући у ЕУ, а идеја да може ући у НАТО је „противна здравом разуму“, јер то се не може очекивати од земље која је била бомбардована, опљачкана за 15 одсто територије и оцрњена у западној пропаганди, нити се од народа може очекивати да буде за оне који га понижавају.“

    На питање где је Србија између Русије и Запада, Вујачић одговара: „Нигде и у томе и јесте проблем, из разлога што је Европа на дугом штапу, а не постоји озбиљан начин интеграције с Русијом.“

    Јанковић додаје да „то није најгоре што може да нам се деси јер остајање изван ЕУ и НАТО-а не би значило катастрофу за овај народ“.

    Јовић иде корак даље: „Шансе за улазак Србије у НАТО и ЕУ би биле веће кад би руско присуство било веће.“ Јеремић закључује: „Остаћемо предворје ЕУ, али то не мора да значи и предворје Европе.“

    Тема:
    Хало Москва (49)
    Тагови:
    регион, Русија, Србија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога