Да ли је паралелни интернет уопште могућ

CC0 / pixabay / Интернет
Интернет - Sputnik Србија
Пратите нас
Најаве руских власти да ће у случају потребе створити „алтернативни“ интернет, скренуле су велику пажњу јавности и изазвале дискусију у стручним круговима.
Сто лингвисте Харингтона, на ком се налазе његове белешке и индијанске реликвије - Sputnik Србија
Руски Јандекс спасава језике који изумиру

Идеја стварања „паралелног“ интернета у Русији се није појавила без разлога. Пре неколико година руско Министарство комуникација је спровело вежбу у случају да неко споља „искључи“ земљу од глобалног интернета. Те вежбе су показале не само зависност од америчких ДНС сервера (Root name server), него и опасност од сертификата за шифровање који су у рукама Американаца.

Експерти кажу да је на тим сертификатима изграђено много тога, укључујући транспорт и другу кључну инфраструктуру, а да Американци буквално једним кликом миша могу да пониште тај сертификат.

Руски стручњаци подсећају на недавни догађај са сајтом Јавне коморе Русије — Американцима се није свидела њена позиција по питању Крима и Донбаса и они су просто повукли сертификат сајта који је одмах пао.

Због тога експерти сматрају да свака држава мора да има своју опцију „аутономности“, с обзиром да се „прекидач за интернет“ налази у рукама Американаца који су у свим својим доктринама прогласили Русију за главног непријатеља.

Међутим, није Русија једина земља која прави „алтернативни“ интернет. Треба се сетити скандала са америчко-британском глобалном електронском шпијунажом из 2013. године коју је раскринкао Едвард Сноуден, а који је подстакао неке велике државе да почну да стварају свој независни сајбер-простор, који неће бити под контролом Вашингтона и његових савезника.

Говорило се о томе да земље БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) раде на заједничком — новом „алтернативном“ интернету, а поједини експерти су указивали да ни то не гарантује потпуну заштиту од америчке и британске електронске шпијунаже и да ће зато бити потребна и тесна сарадња водећих ИТ компанија и војних структура земаља-чланица.

Савет безбедности Русије је још прошле године наложио Министарству комуникација и Министарству спољних послова да се са земљама БРИКС-а позабаве стварањем сопственог система сервера ДНС и корпорације за управљање доменима и ИП адресама — ИЦАНН, који генерално одређују рад интернета, а већина њих се сада налази у САД, што би могло да представља проблем за друге земље.

Компјутер - Sputnik Србија
Москва: Русија може да створи алтернативни интернет

Руски стручњаци су обратили пажњу на концепцију главног кинеског експерта Фанга Бинсинга, аутора компјутерског програма за контролу приступа садржајима на интернету „Златни штит“. Према тој концепцији, међу неколико земаља БРИКС-а, на пример између Русије и Кине, може се створити систем директне размене података, заобилазећи ДНС у САД.

Идеју алтернативног интернета многи су критиковали, али се од ње није одустало.

„Кинези су били први који су започели са ’изоловањем‘ свог интернета и дублирали главне механизме, пре свега ДНС сервера највишег нивоа, зато што се историјски све тако наместило, с обзиром да се од 13 ДНС сервера чак осам налази на територији САД. То значи да ако нешто не крене како треба, сви ’прекидачи‘ светског интернета се могу наћи на једном месту — у САД. Кинези са тим нису хтели да се помире, а томе су се придружиле и друге чланице БРИКС-а. То не значи стварање независног интернета, већ смањење ризика од глобалних претњи или неочекиваних потеза других земаља“, објашњава за Спутњик Андреј Масалович, председник конзорцијума „Инфорус“.

Као још један од разлога зашто би требало створити властити интернет, руски експерти наводе сајбер-рат који су иницирали Американци.

Међутим, руководилац руског аналитичког центра компаније „Зецурион“ Владимир Уљанов указује и на негативне ствари „алтернативног“ интернета.

„Тешко ми је и да замислим ’паралелни‘ интернет, а мислим да ће се то одвајање интернета, ако до тога уопште дође, односити на одређене сегменте мреже. Тешко је рећи са каквим циљем се то ради и у каквим ситуацијама ће то функционисати. Могуће да је такав интернет потребан у случају глобалног нуклеарног рата, али ако би до тога дошло, постојали би други приоритетнији задаци, него што је стварање алтернативног интернета. Смисао интернета је да добијеш информацију и да се повежеш са сваким чвором мреже, а прављење ’паралелног‘ интернета би значило губитак већине тих веза“, сматра Уљанов.

Према његовом мишљењу, не може се говорити да САД контролишу глобални интернет, пошто се на њиховој територији не налазе сви ДНС сервери.

„Тешко је замислити да би САД могле да постигну договоре са свим другим земљама и да на неки начин монополизују све ДНС сервере. Међутим, далеко актуелнија питања су питања сајбер-безбедности и борбе са међународним криминалним групама“, каже Уљанов.

Силуета човека испред лога Гугла - Sputnik Србија
Никада не говорите „Океј, Гугл“!

У марту ове године је Герман Клименко, тадашњи Путинов саветник, говорио да Русија спрема властити интернет ако санкције Запада доведу до искључења Русије са веба, али Уљанов сматра да до таквог сценарија неће доћи.

„Чисто теоретски се може замислити да IXP (Internet exchange point) буду уништени и да ће то довести до ограничења интернета, али у пракси то нема никаквог смисла и не верујем да ће неко те мере предузимати“, закључује Уљанов.

Подсетимо, директор Сектора за нове изазове и претње руског Министарства спољних послова Иља Рогачов изјавио је да Русија поседује све капацитете потребне да створи „алтернативни“ интернет, али ће их искористити само у најгорем случају.

Према његовим речима, политички курс Москве није усмерен на одвајање интернета, али да би до тога могла да доведе политика Запада који намеће двојне стандарде.

„Ако они наставе да намећу те двоструке стандарде, тада, у најгорем случају, можемо говорити о стварању неке врсте „паралелног интернета“, рекао је Рогачов. 

Он је нагласио да Русија има техничке, финансијске, интелектуалне и друге ресурсе за то, али, како је рекао, не верује да би то неко желео. 

Рогачов је навео да је сајбер-цензура на Западу много развијенија него у Русији.

„Они примењују своје механизме, али то не значи да и Русија не треба да користи исте такве механизме у случајевима када је неопходно спречити терористички напад или у борби против екстремизма“, појаснио је Рогачов.

По мишљењу Рогачева, у овој области је неопходно радити на начин који максимално задовољава интересе свих партнера.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала