Слушајте Sputnik
    Јанс Столтенберг

    Судар европских и Трампових олигарха: Прети ли кошмарни сценарио за самит НАТО

    © REUTERS / SIMON DAWSON
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    2432

    Након прошломјесечног састанка групе Г7 у Канади који је показао да су пукотине у трансатланским односима све веће, западни аналитичари страхују да би током предстојећег НАТО самита који се 11. и 12. јула одржава у Бриселу, криза међу савезницима могла додатно ескалирати.

    Осим „непредвидљивог“ америчког предсједника који по схватању Европљана први пут у последњих 70 година има другачији поглед на међународну улогу САД у свијету, односе између Америке и њених европских савезника додатно оптерећује чињеница да је на помолу потенцијални трговински рат на релацији САД — ЕУ.

    Ако томе додамо да је у току и агресивна кампања Вашингтона да Европљани повећају своје издатке за НАТО на два одсто БДП-а, као и детаљ да је амерички предсједник након самита у Бриселу заказао први билатерални сусрет са руским колегом Владимиром Путином 16. јула у Хелсинкију, онда не чуди што би зебња Европљана због већег разумијевања између Москве и Вашингтона могла да прерасте у хистерију.

    Страх да би након потенцијално „доброг договора“ између Трампа и Путина европски савезници Америке на крају могли „извисити“, за Европу која је деценијама своју безбједност и све важне одлуке подређивала стратешким интересима САД-а, такав сценарио дословце представља оваплоћење најгорих кошмара.

    И док је раздор међу западним савезницима одвећ евидентан, поставља се питање колико је процес који се запатио заиста озбиљан и у којој мјери може угрозити јединство политичког Запада.

    Предавач на катедри за обавјештајне студије на Универзитету Сан Франциска др Филип Ковачевић за Спутњик каже да он није превише изненађен оваквим развојем ситуације. Он објашњава да посриједи ипак није никаква криза „трансатланских вриједности“, већ прије свега сукоб између европских олигарха и оног крила америчких олигарха које представља актуелни предсједник Доналд Трамп.

    „Једноставно, амерички предсједник Доналд Трамп, као представник војно-индустријско-енергетске фракције америчких капиталиста, испуњава постављене задатке. Ова фракција је дошла до закључка да неолиберални модел капитализма, заснован на примату финансијско-спекулативног капитала, не одговора њеним економским интересима и сада, кроз Трампа, користећи полуге америчке власти и утицаја, покушава да успостави другачији модел“, каже Ковачевић

    Трамп, сматра наш саговорник, свјесно и жестоко појачава амерички национализам да би Републиканска партија задржала контролу америчког Конгреса послије новембарских избора, а сви његови садашњи политички потези су усмјерени на то, било да се ради о економској или војно-обавјештајној сфери.

    „Трамп води државу као што је водио свој бизнис и изградио свој бренд. Све је дозвољено да би се достигао циљ, а главни циљ је профит његовог крила америчких олигарха. Европској олигархији се то наравно не свиђа, јер њихов колач постаје све мањи. То и јесте суштина сукоба, а не наводне „трансатлантске“ вриједности", објашњава Ковачевић. 

    Међутим, кључно питање које се по оцјени нашег саговорника намеће гласи — „може ли се постојећи систем постепено реформисати или ће се све срушити као кула од карата у неком предстојећем великом рату“?

    „За сада је јасно да се борба на највишем нивоу распламсава и то је управо оно чега смо били свједоци на самиту Г-7 и оно што ћемо видјети на предстојећем самиту НАТО-а. Такође, постаје јасно да покушај Трампових политичких опонената, да га муњевито сруше кроз скандал о наводном руском утицају на америчке изборе, није успио. Сада ће се вјероватно тражити друге опције, али не вјерујем ни да ће Трамп другој страни остати дужан, с обзиром да изгледа да је успоставио чврсту контролу над ЦИА. Очекујем јачање поларизације у оквиру самог америчког друштва, али могу проћи године док ови унутрашњи процеси не почну значајније да утичу на америчку спољну политику“, предвиђа Ковачевић.

    Са друге стране, он сматра и да постојеће подјеле у оквиру Европске уније такође иду на руку Трампу, тако да је врло могуће, како процјењује, „да европски политички лидери тајно прихвате велику већину Трампових директива, а да наставе јавно да се противе само ради своје политичке репутације код грађана“. 

    Што се пак тиче Трамповог односа са Русијом, он се, по Ковачевићу, „мора сагледати кроз призму убрзаног политичког и економског савезништва између Русије и Кине, као и врло могућег војног сукоба са Ираном“.

    „Чини се да Трамп сматра да су сукоб са Ираном, као и велико заоштравање са Кином, неминовни у наредном периоду и због тога му је пријеко потребна (барем) неутралност Русије. На руском предсједнику Владимиру Путину је да ту Трампову геополитичку потребу искористи на најбољи начин, како би извукао Русију из наметнуте изолације и увећао њен утицај у Европи“, закључује наш саговорник.

    Тагови:
    Трамп, самит, НАТО
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога