Слушајте Sputnik
    Албанци са заставама на Косову и Метохији.

    Албански лидери подижу улог: У Црној Гори СПЦ мора да тражи дозволу и за — литургију

    © AP Photo /
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    2474

    Покушај групе Албанаца да спријече митрополита Амфилохија да одржи литургију на остацима Храма Светог Јована Крститеља на Свачу код Улциња, окидач је за нове тензије у Црној Гори.

    Забрињава агресивност порука људи који су испланирали овај инцидент, али и тврдња да је полиција забранила литургију, јер скуп није благовремено пријављен.

    Осим праве лавине коментара мржње и нетрпељивости на друштвеним мрежама, који јасно показују да је Црна Гора суштински свјетлосним годинама далеко од било каквог унутардруштвеног склада, сам догађај јасно показује да је прича о Црној Гори, као земљи која је примјер међуетничке и међуконфесионалне толеранције, само смоквин лист за унутрашњу друштвену имплозију која је у току.

    Аналитичар Бошко Вукићевић за Спутњик истиче да су немиле сцене и јучерашњи инцидент интересантни и то са више аспеката.

    „Иако је сама Митрополија црногорско-приморска издала саопштење у којем истиче да је управо ’група Албанаца‘ покушала да спријечи одржавање литургије, државна информативна агенција ’Мина‘, режимски и про-НАТО медији су у првом плану истакли да је ’полиција забранила литургију, јер скуп није благовремено пријављен‘. Овакво извјештавање режимских медија се не може другачије протумачити, осим као покушај заташкавања суштине овог догађаја, то јест да су политички лидери Албанаца испланирали изазивање инцидента и подизање тензија. Да ли је такво скривање истине код наведених медија обављено под пресудним утицајем црногорског режима или иностраних центара под чијим су утицајем, вријеме ће показати“, примјећује Вукићевић.

    Друга ствар која, по његовом мишљењу, „боде очи“ у овом случају, јесте само саопштење Управе полиције, у којем она без икаквог објективног повода наглашава како је „забранила скуп“ Митрополије црногорско-приморске на остацима Храма на Свачу, те да је литургија одржана „двадесетак метара од те локације“.

    „Ово полицијско инсистирање на ’забрани скупа‘ Митрополије, може се једино разумјети као режимско подилажење интересима, али и хировима и безобразлуку политичких лидера Албанаца у Црној Гори. Што се тиче полицијског образложења да ’скуп није благовремено пријављен‘, оно је не само комично, већ и апсурдно, јер је општепознато да се богослужења и литургија никада нијесу морали посебно пријављивати полицији“, истиче Вукићевић.

    Такође, „осим простачког понашања локалних албанских лидера, који не знају на који начин се разговара са црквеним великодостојником“, како примјећује наш саговорник, „забрињавају и екстремизам и агресивност који су садржани у порукама људи који су испланирали овај инцидент“.

    „Упорно понављање локалног албанског политичара да се ради о ’њиховој земљи‘ на којој они ’неће дозволити литургију‘, иако се ради о људима друге вјере, довољно говори о шокантном одјеку таквих порука. Опасност, али и парадоксалност таквих порука могу се огледати у сљедећем примјеру: шта би се десило ако би неки политичар исламске вјероисповијести покушао забранити римском Папи богослужење у неком италијанском граду и на који начин би у том случају реаговала италијанска полиција? Заиста је апсурдно великодостојницима већинске религије у некој земљи забрањивати да служе у сопственим храмовима, али је у нашој држави са актуелном влашћу све могуће.“

    „Најзад, треба констатовати да је ово први пут да се у поменутом мјесту верификује инцидент ове врсте, иако је познато да је и раније митрополит Амфилохије долазио на Свач и да никада никаквих проблема није било. То је показатељ да је албански фактор у Црној Гори одлучио да ’подигне улог‘ и покрене агресивније политике, потпомогнут политичарима из Албаније и са Косова, који су већ најављивали територијалне претензије према црногорској територији“, каже Вукићевић.

    Овај аналитичар сматра и да ће црногорски режим у насталим околностима наставити да буде пасиван према албанском фактору, а све у ишчекивању инструкција неких западних адреса и НАТО-а, којима је, како каже, „већ предао сувереност и управљање државном територијом“. Међутим, режим, како додаје, пасивност неће исказати и у односу према Православној цркви у Црној Гори.

    „Управо јучерашње непријатељско понашање полиције представља ’опипавање терена‘ које власт врши у освит могућег насртаја на црквену имовину. Уколико режим заиста покрене агресију на Цркву, сматрам да ће то бити почетак његовог краја“, закључује Вукићевић.

    Тагови:
    Улцињ, литургија, Албанци
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога