Слушајте Sputnik
    Муамер Зукорлић

    Зукорлићев предлог за аутономију Санџака укључује две државе (видео)

    © Sputnik /
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    6175

    Од делова територије Србије и Црне Горе треба формирати прекограничну еврорегију Санџак, сматра посланик у Скупштини Србије и лидер Странке правде и помирења Муамер Зукорлић, који у томе не види ништа спорно.

    Гостујући у емисији „Спутњик интервју“ заједно са историчарем Александром Раковићем, бивши муфтија је у полемичком тону говорио о будућности Рашке области. Према његовом мишљењу, та област треба да има извесни степен аутономне управе, за шта, тврди, не постоје препреке у оквиру уставно-правних система ни Србије, ни Црне Горе. Не крије да је та идеја садржана и у програму његове странке, како додаје, без детаља, јер су они остављени „за договор“.

    Признаје, додуше, да Србија сматра да јој није у интересу да та регија има већи степен аутономије.

    „Остаје нам да се договарамо и да нађемо неко решење. Исто тако ће се јужни део Санџака договарати са Црном Гором. Ја сам у програм ставио оно за шта се залажем, а када ће то бити реализовано, за мог времена, за времена мог сина, мог унучета, никад, ја стварно не знам. Али политичка идеја је нешто што има семе, па семе нарасте кад дође пролеће“, навео је Зукорлић, додајући да брзина реализације „зависи од тога колико буду паметне Србија и Црна Гора“.

    На питање Раковића хоће ли то бити у границама које је Зукорлић замислио, одговара да је „историјска регија Санџак“ заокружена у програм његове странке и да ће се за њу борити „мирним, политичким, легалним, уставним средствима“.

    Хоћете ли бити и против великоалбанске идеје, упитао је на то Раковић.

    „Једнако, ко год ми буде угрожавао мој Санџак“, одговара Зукорлић.

    Аћиф ефендија великоалбански идеолог

    Учесници емисије прокоментарисали су и најаву да би, у складу са недавно донетим Законом о ратним меморијалима, ускоро могла бити уклоњена табле Аћиф ефендији у Новом Пазару. 

    Како је указао Раковић, реч је не само о историјској личности која је као сарадник немачких окупатора стрељана 1945. године, већ и о човеку који не може бити национални херој Бошњака јер је био великоалбански идеолог.

    „Он се залагао за велику Албанију и био је посланик у парламенту ’велике Албаније‘ у Тирани, иако Нови Пазар није био интегрисан. Његово стратешко опредељење је било да буде Албанац и то се показало посебно 1941. године“, објаснио је Раковић, додајући да никаквом колаборационисти који је сарађивао са фашистичким окупаторима није место на спомен-плочи у нашој земљи.

    Зукорлић је поручио да је он „последња адреса“ за питање уклањања табле Аћиф ефендији јер је он није ни постављао. То је, тврди, иницирао Сулејман Угљанин, али је постављању табле присуствовала и делегација актуелног министра Расима Љајића. С друге стране, према Зукорлићевом мишљењу, историјске догађаје треба препустити научницима, па тако и оцену лика и дела Аћиф ефендије.

    Тврдећи да „Аћиф ефендија није био део СС структура“, напомиње да у сагледавању улоге те личности треба узети у обзир да су четници на почетку рата за месец дана ликвидирали 9.200 људи.

    „У Новом Пазару на челу са Аћиф ефендијом и уз помоћ Шабана Полуже одбрањен је тзв. источни Санџак. Можете причати шта год хоћете, али те факте објасните Бошњацима“, наводи Зукорлић, али и додаје: „Одговорно пред целом јавношћу тврдим: за кога год да се докаже кап једна нацизма, фашизма, не може имати моју подршку“.

    Шта је Зукорлић нудио Коштуници

    Једно од питања у емисији тицало се повезаности ситуација у Рашкој области и на Космету.

    „Косово је горка пилула, а ја покушавам да будем опрезан са изјавама о томе јер не желим сукоб ни са Србима, ни са Албанцима“, каже Зукорлић, који верује да је могуће не сврставати се ни на чију страну у том спору, поготово кад се определите за политику помирења.

    „Ја бих се чак укључио кад бих могао нешто да помогнем. Чак сам Коштуници незванично то понудио 2003-2004, али он није имао слуха“, испричао је Зукорлић.

    На питање да ли би сада прихватио сличан предлог одговара:

    „Увек бих прихватио. Зато то и помињем. И сад бих се укључио у албанско-српски проблем кад бих могао да помогнем.“

    На додатно питање на чијој страни, прецизира:

    „Не могу ја да будем на српској страни. Ја сам Бошњак. Ја могу да будем партнер Србима.“

    Не може, каже, да понуди решења, али ако може нешто да помогне „не би побегао од тога“.

    Није се мачка реформисала него је не гања пас

    Зукорлић се у разговору осврнуо и на опаску Раковића да је редефинисао радикалне ставове и „реформисао се“.

    „Нисам се ја реформисао, ја сам само адекватан. Оно што сам вам радио од 2007. године је одговор на оно што сте ми радили. Ситуација се смирила кад је Вучић дошао на власт. Малецку мачку гања пас, она зна да је он јачи од ње 10 пута, дође до зида и онда је пусти. И онда ви кажете тој мачки да се реформисала. Ма није се она реформисала него је више не гања пас“, одговара муфтија.

    Саговорници Спутњика на крају су изнели своје виђење будућности Рашке области.

    „Надам се да ћу моћи да се сложим са муфтијом да је најбоље да Србија, БиХ, Црна Гора и Македонија поново створе неку државу јер је много бољи оквир да живимо заједно него овако подељени, а поделе су нам врло лако уношене са стране“, рекао је Раковић. Зукорлић дотле сматра да је заједничка држава немогућа.

    „Имате право да сањате, мада сте ви продали Црну Гору. Никад ми није било јасно: како се оволико борите за Косово, а тако сте јефтино дали Црну Гору“, додаје. Објашњава да је он као Бошњак губитник, јер је тај народ „остао у парчадима“, са „Босном јадном, смештеном у инвалидским колицима која слови као матична земља Бошњака, али без капацитета да им помаже“.

    Много је реалније, према његовом мишљењу, да се интеграција оствари у оквиру ЕУ, ма шта о њој мислили. Ипак, како каже, сваки облик интеграције је бољи од дезинтеграције и он ће га подржати „на реалним, партнерским основама“.

    Тагови:
    Санџак, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога