Слушајте Sputnik
    Конференција за новинаре Доналда Трампа на Самиту НАТО-а у Бриселу

    Заокрет Беле куће: Трамп не сарађује са ЕУ већ са „другарима“ из Европе

    © AP Photo / Olivier Matthys
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин, Тимур Блохин
    2312

    Европске земље у последње време сасвим сигурно нису миљенице америчког председника Доналда Трампа, а „пацке“ које први човек САД свако мало удари својим европским савезницима по свој прилици се неће завршити на трговинском рату који је Вашингтон покренуо са ЕУ.

    Не само да је Трамп упутио оштре критике Немачкој због њене енергетске сарадње са Руском Федерацијом, већ је на добром путу да увреди британску премијерку Терезу Меј уколико се приликом званичне посете Лондону сретне са, како је рекао, „својим пријатељем“ Борисом Џонсоном, чија је оставка на место шефа дипломатије Велике Британије изазвала озбиљна превирања у Влади те земље.

    Не треба заборавити ни да је лист „Вашингтон пост“ недавно пренео наводе два европска званичника према којима је председник САД на приватном састанку са француским председником Емануелом Макроном у Белој кући крајем априла нудио Француској билатерални трговински споразум под бољим условима него што их има ЕУ, уколико Париз иступи из Уније.

    Сергеј Судаков, стручњак за САД из Москве, за Спутњик каже да Трамп као бизнисмен одлично схвата да су билатералне везе много боља опција него везе са неком заједницом. Зато је, објашњава, амерички председник више пута позитивно говорио о „брегзиту“ и на неки начин је спреман да буде посредник у „разводу“ ЕУ и Велике Британије.

    „Трампа не занима цела Европа, већ само ’велика Европа‘, то јест локомотива ЕУ — Немачка, Француска, а у неком смислу и Италија и Шпанија. Председник САД зна да Европа није хомогена и да заправо постоји неколико Европа, јер осим такозване ’велике‘, ту је ’мала‘, на челу са Пољском. Дакле, максимално подељена Европа, која се посвађала са Русијом и која има проблем са мигрантима и последицама сувишне толеранције, јесте у интересу Трампа, јер је принцип ’завади па владај‘ и даље актуелан. Зато Трамп предлаже Великој Британији и Француској да ’испод жита‘ граде билатералне односе, без додатног оптерећивања у облику ’мале Европе‘“, оцењује Судаков.

    Милан Игрутиновић са Института за европске студије сматра да је Трамп дошао на место председника САД са прилично поједностављеним погледом на америчко окружење, чија је суштина да су билатерални економски односи Америке са низом земаља прва тачка логике којом се он води у својој спољној и економској политици.

    „Иако су постојала надања од стране мејнстрим власти у ЕУ — Берлину, Паризу и Лондону — да му је то пролазна фаза, мислим да више нико озбиљан у ЕУ не рачуна са тим да ће Трампова политика у будућности бити другачија“, напомиње Игрутиновић.

    Друга ствар је, указује он, да је Трамп кандидат Републиканске партије и да је нека врста десног крила те странке дошла са њим на власт у Вашингтон.

    „Он је већ почео да шаље сигнале да је пријатељски настројен само према одређеним партијама и политичким кружоцима у земљама ЕУ и да би са њима желео да сарађује. У том смислу имамо и релативно новог америчког амбасадора у Немачкој Ричарда Гренела који се већ неколико пута јавно огласио против политике Ангеле Меркел, не подржавајући притом десне политичке партије попут Алтернативе за Немачку, већ десно крило Меркелиног ЦДУ. То је јасан сигнал које су преференције Трампове политике, јер је Гренел баш његов амбасадор који није преостао из Обаминог мандата и који носи директне поруке америчког председника“, оцењује саговорник Спутњика.

    У том кључу, како каже, треба посматрати и Трампову најаву да намерава да се у Лондону сретне са Борисом Џонсоном.

    „Трамп је ефективно послао сигнал да је Џонсон некакав његов ’другар‘, али имајући у виду скорашњу оставку шефа дипломатије и кризу Владе коју преживљава премијерка Тереза Меј, амерички председник се тиме практично меша у унутрашњу политику Велике Британије. Шаље јасну поруку да постоје политичке струје у Европи које он преферира и то махом нису потпуно етаблиране елите, ако говоримо о највећим и најутицајнијим државама“, напомиње Игрутиновић.

    Министар спољних послова Велике Британије Борис Џонсон долази у Даунинг стрит.
    © AP Photo / Stefan Rousseau/PA

    Према његовим речима, амерички председник шаље и поруку да од актуелних владајућих елита у најзначајнијим европским земљама, попут Меркелове, Макрона и Терезе Меј, не очекује много.

    „Али то што од њих не очекује много негде сигнализира да се њима неће превише ни бавити, већ ће пустити да лагано пропадају до неког нивоа који је у овом тренутку тешко проценити. Тај тренд који је негативан за земље ЕУ ће се наставити, а притом је нејасно које то противуслуге Трамп конкретно жели, с обзиром на то да је ЕУ прилично комплексна у одлучивању. Идеја да ће све земље-чланице некако успети да се договоре како би учиниле нешто за САД у смислу смањења дефицита није претерано на видику“, примећује Игрутиновић. 

    Трампови досадашњи потези биће озбиљна лекција за лидере ЕУ, уверен је саговорник Спутњика, да сами процене да ли имају способности, политичке воље и мудрости да се организују с обзиром на околности које су се, из њихове перспективе, врло брзо на негативан начин промениле Трамповим доласком у Белу кућу.

     

    Тагови:
    Трамп, Тереза Меј, САД, ЕУ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога