Слушајте Sputnik
    Приштина

    Приштина само у два случаја може да тужи Србију за ратну одштету

    © AP Photo / Darko Vojinovic
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    2240

    Докле год Србија не призна Косово или оно не постане део Уједињених нација, Приштина не може да тужи Србију ни за какву ратну одштету.

    После пуштања па демaнтовања вести да ће Приштина тражити обострану амнестију за ратне злочине, из албанских кругова стиже, још једна стара-нова вест: да ће у завршници преговора тражити ратну одштету од Србије.

    То ће, како прижељкују, бити део финалног документа за који се надају да ће са Београдом бити потписан најскорије. Тим, „договором“, подразумевају у Приштини, Косово би и званично постало држава, уз формално признање Србије или без њега.

    У сваком случају, по речима стручњака за међународно право др Душана Челића, Приштина још увек нема правни основ да тужи Србију за ратну одштету, јер није међународно признат субјекат. С друге стране, додаје он, уколико Србија буде признала Косово или оно постане члан Уједињених нација, то право ће стећи. Засад, чак ни нека трећа држава не може у име Косова да тужи Србију за ратну одштету.

    Због тога Челић верује да је ово још једна у низу игара Приштине, а све у контексту притиска на Србију да потпише коначни правно обавезујући споразум.

    „Прича није нова и већ годинама сепаратистичка власт у Приштини прича о ратној одштети као једном од захтева. Било је покушаја да се та тема убаци и у формат преговора у Бриселу, али је тамо техника таква да се на дневни ред стављају само она питања о којима постоји сагласност свих страна. Пре тога је Приштина најављивала тужбу Међународном суду правде против Србије за ратну одштету, али и то је био рачун без крчмара. Косово, напросто, нема активну легитимизацију државе и не може да буде тужилац у међудржавном процесу, тако да је и та прича брзо пала у воду“, каже наш саговорник.

    Ова поновљена прича за њега није никакво изненађење, јер, како каже, очито је да Приштина покушава да подигне улог.

    „Не верујем да је та прича озбиљна ни са становишта факата ни са било ког другог аспекта, а право и суштинско питање је — ко коме заправо дугује одштету? Уверен сам да сепаратистичке власти у Приштини дугују одштету и Србији и српском народу, посебно када је реч о погинулима, убијенима и киднапованима након 10. јула 1999, али и када је реч о уништеној приватној имовини. После тог датума више од 35.000 српских станова и кућа је уништено, милион катастарских парцела које припадају Србима још је узурпирано, а да не говоримо о државној и друштвеној имовини која је непроцењиво благо… 

    Уколико би се неким случајем отворило питање одштете, наш саговорник сматра да би Косово банкротирало и у наредих стотину година не би могло да стане на ноге због исплате штете коју су нанели Србима.

    Опасност може да наступи, како каже Челић, само ако би Србија признала Косово, или ако оно постане члан УН. У том случају, он је готово сигуран да би нас Приштина тужила за ратну одштету и у тим околностима би имала и правни основ. 

    Подсећања ради, Приштина је још 2015. покренула питање одштете, а њему је додала и листу захтева да добију уделе у имовини косовских предузећа која су имала филијале у централној Србији, као и расподелу војних објеката и амбасада бивше СФРЈ.

    Под ратном одштетом Приштина подразумева надокнаду за 127.000 разорених кућа током рата, за имовину која је била у друштвеном власништву, а коју су уништиле српске снаге, као и компензацију породицама чији су чланови настрадали.

    Приштина такође тражи и да из процеса сукцесије добије део блага СФРЈ, као и војни и дипломатски објекти бивше државе. 

    Тагови:
    ратна одштета, Косово, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога