Слушајте Sputnik
    Тужна и уплашена деца

    Може ли Србија да одбрани децу од — сиротиње

    © Depositphotos / Photographee.eu
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    3034

    Дете је дете да га волите и разумете, годинама нас подсећа свевремени Ршум. Додали бисмо, дете је дете, без обзира на то да ли одраста у својој биолошкој или хранитељској породици.

    Несрећни родитељ из околине Ниша није могао да се суочи са чињеницом да у 21. веку својој деци није могао да приушти ни елементарне услове за живот, попут струје у кући. Убио се. Иза њега је остала незапослена супруга са четворо малишана, а ова трагична судбина поново је подстакла причу о томе хоће ли деца чији родитељи не могу да им обезбеде основне животне услове, морати да их потраже у хранитељским породицама.

    У последње време не једном је констатовано да деца у хранитељским породицама живе у неупоредиво бољим условима него она у сопственим породицама, које због скромних или непостојећих прихода живе од мале социјалне помоћи. Јер држава хранитељима за одгајање једног детета даје месечну накнаду нешто већу од 25.000 динара. За друго и треће, јер је дозвољено да их буде највише троје, у хранитељској породици добијају по 15.600 динара. Уз то их за свако дете, зависно од потреба, следује и додатна месечна накнада. Све то је, како напомињу у Центрима за породични смештај, довољно да се деци обезбеде квалитетни услови живота.

    ЕУ, Брисел
    © Sputnik / Алексеј Витвицки

    Потпуно је друга слика сиромашних породица у случају да испуњавају услове за примање социјалне помоћи. Она је у пуном износу 8.300 динара, док се по детету добија још 2100 динара.

    Трагичан крај оца породице који није могао да пређе преко беде у којој су живели, или суочавања да децу дâ у хранитељске породице где би имала могућност пристојног живота, неизбежно намеће питање шта држава може да предузме?

    Некадашња министарка за социјална питања, данас професорка на Факултету за економију, финансије и администрацију, Гордана Матковић пре свега указује на то да се не могу поредити надокнаде хранитељским породицама и социјална давања оним са скромним приходима.

    „Нема никаквог основа да се пореди оно што могу да остварују породице које имају децу, са оним што остварују хранитељске породице. То је као када бисте поредили да ли сиромашни могу да добију то што запослени у домовима за децу добијају за плату и за одгајање деце“, напомиње Матковићева за Спутњик. Она је објаснила да је хранитељска породица заправо породични смештај који је пандан институционалном смештају деце.

    Никоме не дајете плату зато што је родитељ, а хранитељским породицама дајете надокнаду за рад, прецизирала је саговорница Спутњика, која уз то сматра да не би смело да се дешава да се деца одузимају због тога што породице немају средства за издржавање.

    Зато сматра да је важно питање до које мере ми можемо да унапредимо наша социјална давања за сиромашне.

    Јако је важно да постоји значајнија подршка кроз социјална давања сиромашнима. Да ли је то дечји додатак, или социјална помоћ, то су посебна питања и ствар је у финесама, додаје она.

    То што имамо вишечлане породице са децом без прихода, одраз је неадекватности наших социјалних давања и потребе да она буду адекватнија, закључила је Матковићева.

    Поготово, то не би требало да буде у земљи која се бори против беле куге, где је подизање наталитета питање опстанка не само породице, него народа и државе. Основни предуслов не само за очување породице, него и за одлуку о њеном заснивању, јесте управо гаранција државе да ће деца моћи да живе достојним животом било у хранитељској, било у сопственој породици.

    Тагови:
    сиромаштво, деца, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога