Слушајте Sputnik
    Пчелар

    Малинари да уче: Пчелари покрећу револуционарни пројекат у Србији

    CC0 / pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    31123

    Пчелари су, као и сви добри ђаци, учили на туђим грешкама. Нису, као малинари, чекали да им други кроји судбину, већ су је узели у своје руке. Сопственим средствима граде Погон за откуп и пласман, односно извоз меда.

    Непуних месец дана по постављеном камену-темељцу, у Рачи ће 20. јула почети градња Погона за откуп и пласман меда који је заједничка инвестиција Савеза пчеларских организација Србије (СПОС) и Општине Рача, вредна око милион евра.

    Према речима председника СПОС-а, др Родољуба Живадиновића, рок за завршетак радова је 150 дана и он очекује да Погон површине хиљаду и по квадрата, који ће годишње моћи да складишти најмање 3.000 тона меда, буде изграђен до Нове године.

    „Након тога, у наредној години следи опремање Погона, увођење свих стандарда, добијање потребних дозвола за рад… Очекујемо да он крене са радом у ово време наредне године“, каже Живадиновић за Спутњик.

    Он је објаснио да би у почетку Погон првенствено извозио мед и 95 одсто укупне обраде ће ићи у извоз. Мед ће се у почетку откупљивати на класичан начин — мед за новац, а идеја је да се то касније ради на другачији начин, да пчелари дају у погон мед на чување и да чекају повољнију цену за продају. Живадиновић очекује да већ за три године овај начин откупа, односно пласмана, буде доминантан, што би пчеларима омогућило да остваре максималну цену у односу на тренутну на тржишту.

    Терапију може да спроводи само дипломирани лекар – апитерапеут. Обраћање народним исцелитељима се категорички забрањује.
    © Sputnik / Виталиј Ањков

    Пчелари које окупља СПОС, а таквих је, према речима саговорника Спутњика, више од 9.500, што је половина укупног броја, очигледно су, као и сви добри ђаци, учили на туђим грешкама. Нису дозволили, као малинари, да им други кроји судбину, већ су је узели у своје руке. Сопственим средствима, прикупљеним од чланарине, граде Погон за откуп и пласман меда. Као прави инвеститори, расписали су конкурс на којем су се 32 локалне самоуправе надметале у понуди бољих услова, на коме је победила Рача.

    Погон ће, како је објаснио Живадиновић, свим члановима СПОС-а омогућити да први пут без посредника, на транспарентан начин пласирају свој мед у иностранство.

    На питање да ли то значи да нису били задовољни досадашњом сарадњом са седам регистрованих извозника меда, председник Савеза каже да не би прибегли тако великој инвестицији од преко милион евра да су били задовољни.

    Он наводи да су свим извозницима 2013. године нудили да почну заједно да раде, да извозници попуне своје капацитете, а да пчелари добију више за свој рад, али да то они нису прихватили.

    „Кад смо направили сопствену теглу за мед, расписали смо два узастопна тендера за паковање меда и давали смо им бесплатне тегле, етикете, бандероле и поклопце, и плус 20 евроценти за паковање меда, као и 9.000 евра за анализе меда, што би их учинило конкурентнијим на тржишту, али се нико од њих није јавио. То је нама доказало да они једноставно не желе сарадњу са онима од којих живе, те да се неће одрећи ни најмањег дела своје зараде зарад већих прихода у будућности за обе стране“, објашњава Живадиновић. Тада су, каже, донели коначну одлуку, да по сваку цену морају да направе сопствени Погон за мед, и без посредника га пласирају на тржиште. То ће, додаје он, обезбедити максималну могућу цену за скоро 10.000 пчелара, чланова СПОС-а.

    Живадиновић истиче да су велики број других проблема превазишли, што сопственим снагама, што у сарадњи са државом која све више помаже и издваја неколико милиона евра годишње за субвенције у пчеларству.

    Да је држава Србија препознала значај пчеларства указује и саветница у Привредној комори Србије Мирјана Мишчевић,  која је оснивач групације за пчеларство. Од 2003. године, од када та групација постоји, догодиле су се, каже, крупне промене. Тада није било никакве помоћи државе, сада она плаћа 720 динара по кошници, а млади произвођачи меда имају посебне погодности. Ако желе да купе центрифугу, приколицу, нешто од опреме, 75 одсто трошкова им се враћа, објаснила је она за Спутњик.

    О све бољим резултатима говоре и подаци да је у првих пет месеци извоз меда из Србије повећан шест одсто у односу на исти период прошле године, па су тако из Србије у свет отишле 852 тоне меда вредних четири милиона долара. Прошла година је са скоро 10 милиона долара извоза била седам одсто боља од 2016, иако су је обележили неповољни временски услови и киша у периоду цветања багрема, навела је Мишчевићева. Она очекује да и ова година буде боља од претходне, иако је подбацила паша сунцокрета.

    Уз констатацију да расте број произвођача меда, посебно је указала на чињеницу да је то раније више био хоби за пензионере, а да је данас у њему све више жена и младог света. Број кошница и извоз константо расту и седам извозних објеката на тржиште ЕУ пласира 99 одсто укупног извоза, каже Мишчевићева. А могло би и више, јер земље ЕУ 40 одсто потреба за медом задовољавају увозом, и то углавном из Кине, која је и највећи продавац меда на свету.

    Интересантно је да мед који у ЕУ увезу управо из Србије мешају са кинеским да би му подигли квалитет, јер српски мед је, како објашњава Мишчевићева, изузетног квалитета, одмах после најквалитетнијег на свету — новозеландског. Томе можемо да захвалимо чињеници да је Србија земља која има најразноврснију флору у целој Европи, са пуно биљних врста којих нема у другим земљама.

    Живадиновић, међутим, као и Мишчевићева, указује на проблем тровања пчела несавесном употребом пестицида у пољопривреди. И овог пролећа је, посебно третирањем сунцокрета, страдало неколико хиљада пчела. Председник СПОС-а указује и на проблем крађе пчела, али и на непостојање могућности осигурање пчела.

    „Остало нам је да се регулише домаће тржиште меда јер још има неприхватљиво високог нивоа фалсификата меда на тржишту Србије, али и у томе ће нам Погон значајно помоћи, јер ћемо понудити прави мед по реалним ценама за потрошаче. У неким трговинама само марже на мед достижу 100 одсто, што значајно одбија потрошаче меда од ове здраве навике“, указује Живадиновић за Спутњик.

    Он додаје да адвокатска канцеларија коју је СПОС ангажовао пре неколико година ради за све њихове чланове и пружа им бесплатну правну заштиту и правне савете.

    Да ли је, према подацима Управе за ветерину Министарства пољопривреде, Србија са 1,1 милион кошница прва у свету по њиховом броју по становнику, или их има 850.000 колико их је пребројао Републички завод за статистику, мање је битно. Чињеница је да је, по званичној рачуници, број кошница у последњих шест година већи 43 одсто и да је пчеларство препознато као извозна шанса Србије и посао од кога може пристојно да се живи.

    Слично:

    Космичке пчеле: Како НАСА планира да пошаље роботе на Марс
    Пчела демонстрирала филозофију живота нестварним подвигом
    Мед који је „оживео“ село (видео, фото)
    Бесплатни хектар грађанима на руском Далеком истоку
    Тагови:
    СПОС, Погон за откуп меда, пчеларство, ПКС, српски квалитет, инвестиција, мед, субвенције, извоз, изградња, Родољуб Живадиновић, Мирјана Мишчевић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога