Слушајте Sputnik
    Колона камиона

    Амерички председник учи од Албанаца: Трећи балкански царински рат на хоризонту

    © REUTERS / Alexandros Avramidis
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 125

    Изгледа да је Трамп учио од Балканаца из ЦЕФТА. Централноевропски уговор о слободној трговини је необично често, контра дефиницији, током протекле деценије био кршен примерима протекционистичких мера разне врсте, од ванцаринских баријера до класичног увођења царине, за чим је управо посегла Приштина.

    Само три месеца је прошло од претходног кршења ЦЕФТА споразума. После једва „испегланих“ добро познатих македонских ванцаринских баријера на увоз српског брашна, сада је на реду случај Приштина. Србији, као и осталима, увели су царину од 30 одсто на увоз сезонског воћа и поврћа и кукуруза.

    „Заштитна мера“, како ју је Приштина назвала, на снази је већ пет дана, а да ли ће доћи до седнице Комитета ЦЕФТА, као и састанка ресорних министара Србије, БиХ и Македоније, још није познато. Министар трговине Србије Расим Љајић је изјавио да ће тражити њихово хитно заседање.

    Питање колико је, међутим, изводљив састанак Комитета ЦЕФТА није без основа, јер је крајем јануара ове године председавање тој организацији преузео УНМИК у име Косова. Тада је косовски министар трговине Бајрам Хасани најавио да ће стратешки циљ ЦЕФТА бити стварање регионалне економске зоне.

    А како она изгледа, видели смо већ после непуних пола године. Дан пошто је 18. јула на снагу ступила одредба о царињењу сезонског воћа и поврћа и кукуруза, на Косово и Метохију није прешао ниједан камион са поврћем и воћем из Македоније, а њихов министар трговине Љупчо Николовски најавио је да ће о кршењу ЦЕФТА споразума обавестити ЦЕФТА, ЕУ и Светску трговинску организацију.

    И опет све укруг. Сада Приштина, ономад Македонија. Имала је Србија и са БиХ 13 ванцаринских баријера, од којих је девет решено. Принципи слободног кретања робе и услуга важе када то коме одговора.

    Зато ни не чуди што је крајем прошле године, приликом обележавања 10 година од потписивања трговинског споразума између садашњих чланица те асоцијације у којој су Македонија, Албанија, Босна и Херцеговина, Молдавија, Србија, Црна Гора и УНМИК у име Косова и Метохије, Љајић указао на то да је он у озбиљној кризи.

    Идеја о економском повезивању региона је на „климавим ногама“ због честих једностраних, провокативних одлука појединих чланица, које су најчешће превазилажене после претњи контрамерама.

    Љајић је својевремено упозорио да међу чланицама ЦЕФТА има више ванцаринских баријера него са било којом трећом земљом. Тако због честих застоја на граничним прелазима логистички трошкови у региону износе 16 одсто БДП-а, што је дупло више у односу на просечних осам одсто у ЕУ. А само један дан застоја смањује извозну вредност робе за један одсто. Када су у питању пољопривредни производи, ради се о чак седам процената.

    Упркос свим препрекама, спољнотрговинска размена чланица ЦЕФТА је повећана 2,5 пута, а извоз ЦЕФТА земаља 3,6 пута. Ипак, могућности ни изблиза нису искоришћене. Тако Албанија користи свега 40 одсто потенцијала, Македонија и БиХ само трећину, а извоз Србије, којој су чланице ЦЕФТА други спољнотрговински партнер, јесте 27 одсто мањи него што би могао да буде.

    Према оцени Љајића, са слободним тржиштем, које је ЦЕФТА споразум омогућио, завршена је листа његових успеха. Стало се са економским интеграцијама и та асоцијација се налази на прекретници.

    Коментаришући најновије догађаје, економиста Божо Драшковић подсећа на дешавања на глобалном нивоу у последњих неколико година и трговински рат на релацији САД — други делови света. Ту логику заштите сопствене производње увођењем протекционистичких мера, без много размишљања, каже, покушавају да примењују и поједине чланице ЦЕФТА, а сада то чини и Приштина.

    „Царинским и ванцаринским баријерама покушавају да подстакну сопствену производњу и смање нето одлив у трговинском платном билансу са другим земљама. Али је велико питање такве логике ко плаћа ту цену. Свакако је на кратак рок плаћа домаћи потрошач подручја на ком се примењују те мере. На дуги рок је, међутим, питање да ли та производња може бити конкретна“, каже Драшковић за Спутњик.

    Он, уз то, напомиње да ЦЕФТА заправо никада није у потпуности функционисала, увек је било искакања, бар на неки временски период. Након притисака који би уследили на оног ко искаче из ЦЕФТА модела, тај би се вратио јер би се суочио са могућим контрамерама које су и економске и ванекономске, подсетио је професор на Београдској банкарској академији.

    Додаје, ипак, да није баш сигуран да треба радикално приступити проблему питањем да ли нам оваква ЦЕФТА треба, или не.

    „Сигурно би требало прецизирати одређена правила и казнене мере у случају кршења правила. Подвлачим да се у глобалном оквиру ради о једном врло, врло малом тржишту које има неке компаративне предности због близине тржишта и што та слободна трговина ипак чини корист за већину потрошача и утиче на економски развој сваке од чланица“, истиче Драшковић.

    Свет јесте глобалан, али, по његовом мишљењу, апсолутно либералан у смислу трговине очито не може да буде, и одређена правила и тарифе се морају уводити.

    „Можда је за ЦЕФТА решење да се договоре неке минималне тарифе унутар групације које би значиле подстицаје за развијање сопствене привреде“, каже овај економиста, али и упозорава на проблем недовољног сопственог капитала за улагање у развој.

    Ако пажљивије посматрамо тржишта земаља ЦЕФТА, најчешће неку кључну и по обиму значајну производњу држе филијале страних мултинационалних компанија. Такве филијале, такође, држе и трговину на мало, указује он и илуструје примером да производња млека и млечних производа није ствар „ситне“ производње, него посао мултинационалне компаније.

    Љајићева бојазан да „у ЕУ нема слуха“ због тога што је ЦЕФТА у кризи и да начелни састанци на ту тему обично ништа не доносе, судећи по извештајима са недавних самита ЕУ о Балкану у Софији и оног у оквиру Берлинског процеса у Лондону, добила је потврду.

    Коментаришући ту чињеницу, Драшковић каже да је то за Европу маргинално питање. Додаје, такође, да се врло често у економским токовима преплићу и врло снажни политички интереси.

    „Сада, као и у последњој деценији прошлог века, економија опет бива механизам, односно инструмент за спровођење одређених политичких интереса“, указује саговорник Спутњика.

    Слично:

    Загреб покренуо трговински рат на миг Брисела, а против — Москве
    Трговински рат са Хрватском на помолу?
    Трговински рат: Регион фронтално узвраћа Хрватима
    Трамп покренуо трговински рат с ЕУ: Од сутра царине на челик и алуминијум
    Француски министар: Почео трговински рат Европе и Америке
    Хоће ли се трговински рат Кине и Америке пренети на Србију
    Вулин: Унмик крши споразум ЦЕФТА
    Прави ли се „турска унија“ до Балкана
    Царинска унија Балкана — шта би Србија добила а шта изгубила
    Тагови:
    воће и поврће, ванцаринске баријере, економски протекционизам, ЦЕФТА споразум, царина, слободна трговина, извоз, производња, Бајрам Хасани, Љупчо Николовски, Божо Драшковић, Расим Љајић, регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога