Слушајте Sputnik
    Оснивач Викиликса Џулијан Асанж у амбасади Еквадора у Лондону

    Дуги пипци Вашингтона: Колико кошта Асанж?

    © REUTERS / Olivia Harris/Files
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    3147

    Случај оснивача Викиликса Џулијана Асанжа, који би после шест година могао да буде избачен из еквадорске амбасаде у Лондону, где је нашао уточиште, показује да политички дисиденти на Западу нису безбедни док год су у домашају, пре свега Вашингтона.

    Судбина Асанжа, једног од најпознатијих политичких дисидената на свету, засад је неизвесна.

    Прво је главна и одговорна уредница телевизије „Раша тудеј“ Маргарита Симоњан, позивајући се на своје изворе, објавила да ће Асанжу у наредним недељама или данима амбасада Еквадора у Лондону ускратити гостопримство и препустити га законодавству Велике Британије, а потом је нешто слично објавио и амерички новинар Глен Гринвалд.

    Тај новинар — познат по објављивању података о масовном прислушкивању које организује америчка влада, а које му је доставио Едвард Сноуден, други значајан политички дисидент — тврди да је еквадорски председник Лењин Морено посетио Велику Британију како би се договорио са британском владом о условима под којим би Асанжов азил у еквадорској амбасади у Лондону био укинут.

    Према Гринвалдовом мишљењу, Асанж би већ наредних дана могао да буде избачен из еквадорске амбасаде.

    „Извештаји да Еквадор и Уједињено Краљевство припремају примопредају Асанжа, по свој прилици су тачни. Главно питање је да ли ће Сједињене Државе против њега подићи оптужницу и затражити његово изручење“, навео је Гринвалд на Твитеру.

    У прилог тврдњама Симоњанове и Гринвалда говоре и чињенице да Асанж нема приступ интернету од марта, да га еквадорски председник назива трном у оку, док је са званичницима Пентагона најавио тешњу сарадњу. Вашингтон, са своје стране, прети блокадом новог зајма ММФ-а Еквадору ако ова латиноамеричка земља настави да пружа гостопримство Џулијану Асанжу у својој амбасади у Лондону, где се оснивач Викиликса налази од 2012. године.

    Да иза притисака да се Асанж избаци из еквадорске амбасаде стоје САД сматра и Никола Врзић, новинар и аутор књиге „Викиликс — тајне београдских депеша“, који подсећа да је садашњи шеф Стејт департмента Мајк Помпео, док је био на челу ЦИА, прогласио Викиликс за недржавну непријатељску организацију.

    Асанж ће, уколико буде био избачен из еквадорске амбасаде, највероватније бити изручен Вашингтону, где му прети вишедеценијска затворска казна, сматра Врзић.

    „За изручење Асанжа сада навијају сви либерални медији главног тока, због његове наводне повезаности са Русијом, а при томе се из вида губи једна проста чињеница, а то је да су Асанж и Викиликс радили оно што свакодневно раде амерички медији — објављују информације које су проглашене за државну тајну“, објашњава Врзић.

    Тиме се разоткрива америчко лицемерје — оно што није дозвољено Асанжу, дозвољено је Њујорк тајмсу и Вашингтон посту. При томе, нико никада није оспорио информације које је Викиликс објавио, напротив, све су потврђене као аутентичне, додаје Врзић.

    „Ако се погледа читав тај контекст, потпуно је јасно да овај удар на Џулијана Асанжа представља покушај гушења слободне речи и слободне мисли и то од оних који се проглашавају за светионик слободе и либералне демократије. Дакле, то је свеопште лицемерје коме присуствујемо и очигледно је да ту право силе превлађује над силом права“, оцењује Врзић.

    Игор Шатров, политиколог и заменик директора московског Националног института развоја савремене идеологије, сматра да је Асанжово изручење Великој Британији могуће, као и да оснивач Викиликса служи Еквадору као монета за поткусуривање у преговорима ове земље о економској помоћи са Британијом и САД.

    „Британске власти наводе еквадорског председника да предузме такав корак (изручење Асанжа) и вероватно је да су и америчке власти донекле у ту причу умешане, имајући у виду да Трамп настоји да све своје речи спроведе у дела. Није захвално сада прогнозирати било шта даље поводом овог питања, јер не располажемо другим конкретним информацијама. Осим тога, ево готово шест година је Еквадор спроводио норме хуманитарног права и ако би сада дошло до изручења, мислим да би то било искључиво као размена за неке економске уступке или помоћ Еквадору од стране Велике Британије“, сматра Шатров.

    Јединствено је и необично, према Шатровљевом мишљењу, да је Асанж нашао уточиште баш у еквадорској амбасади, амбасади земље која се, како каже, није истицала у борби за људска и хуманитарна права. Све се догодило, према његовом мишљењу, случајно и спонтано, а тек касније је Еквадор искористио то што је Асанж нашао уточиште у његовој амбасади у Лондону као адут на међународној сцени.

    Врзић изражава наду да због притиска светске јавности Асанж неће бити избачен из свог лондонског уточишта, предвиђајући шта ће се десити ако буде изручен Америци:

    „Постоји мала вероватноћа да ће га Трамп помиловати, али због притиска јавности, плашим се да ће бити осуђен на дугогодишњу затворску казну“, процењује он.

    Оно што случај Џулијана Асанжа поручује другим политичким дисидентима на Западу јесте да се склоне у Русију, каже Врзић, јер ће у тој земљи пронаћи слободу.

    „Имамо пример Едварда Сноудена који је управо то урадио и не прети му слична опасност. Док год се неки политички дисидент са Запада налази негде где је у домашају првенствено власти у Вашингтону, неће бити нимало безбедан“, закључује Врзић.

     

    Слично:

    Си-Ен-Ен најавио хапшење Асанжа
    Памела Андерсон: Криви су Клинтонови
    Асанж о Фејсбуку: Закерберг је мегаломанијак, корисници „глупаци“
    Вивијен Вествуд: Асанж је ратни херој, разоткрио је америчке ратне злочине
    Асанж изгубио процес пред судом
    Асанж: Лажне вести свуд редом
    Потврђено: Асанж добио држављанство Еквадора
    Шта значи кôд који је Асанж објавио 1. јануара на Твитеру?
    Асанж: Каталонија — први светски интернет рат
    Тагови:
    политички дисиденти, избацивање, Еквадор, Запад, изручење, амбасада, Викиликс, притисак, САД, Асанж, Интернет, избацивање Џулијана Асанжа из еквадорске амбасаде у Лондону, Викиликс, ММФ, Никола Врзић, Лењин Морено, Игор Шатров, Глен Гринвалд, Џулијан Асанж, Маргарита Симоњан, Русија, Еквадор, Велика Британија, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога