Слушајте Sputnik
    БРИКС

    Милијарде, пројекти, сарадња — БРИКС трн у оку Западу

    © REUTERS / MIKE HUTCHINGS
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Јована Вукотић, Тања Трикић
    1740

    Лидери БРИКС-а су у четвртак, другог дана самита у Јоханезбургу, усвојили декларацију којом су потврдили посвећеност принципима демократије, узајамног поштовања, суверене једнакости и трајне и свеобухватне сарадње.

    Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република су, оцењују аналитичари, на самиту нашли колективни глас који заговара принципе глобалне трговине, а уједно су дали обећање да ће се борити против унилатерализма и протекционизма након „царинских претњи“ америчког председника Доналда Трампа.

    Председник Русије Владимир Путин, кинески председник Си Ђинпинг, премијер Индије Нарендра Моди, бразилски председник Мишел Темер и домаћин јубиларног самита у Јоханезбургу, лидер Јужноафричке Републике Сирил Рамафоза потписали су уједно и одвојену декларацију којом се подржава отворен и инклузиван мултилатерални трговински систем, какав је предвидела Светска трговинска организација на самиту у Јужноафричкој Републици.

    Милијарду долара за Русију

    Ово је иначе десети, јубиларни самит БРИКС-а на ком су, између осталог, потписани и меморандуми о животној средини и регионалном ваздушном партнерству, као и споразум између Бразила и Нове развојне банке БРИКС-а о оснивању њене нове федералне канцеларије у тој земљи.

    Потпредседник банке и њен главни финансијер Лесли Масдорп најавио је да ће та институција за Русију издвојити кредит од милијарду долара за инфраструктурне пројекте, а руски председник Владимир Путин рекао је да рачуна да ће филијала развојне бранке БРИКС-а у скоријој будућности бити отворена и у Русији.

    Василиј Колташов, шеф Центра за политичка и економска истраживања на Институту за глобализацију и друштвена кретања у Москви, каже да су инфраструктурни планови те банке у Русији веома амбициозни, али да је кључно питање да ли ће на инфраструктурним пројектима радити руске фирме, или ће извођачи бити, на пример, кинеске компаније.

    „Ако не буду била ангажована домаћа, руска предузећа, онда је овај корак није од нарочито велике важности за Русију. С друге стране, ако би кредит Развојне банке био јак замајац да се поради на побољшању инфраструктуре у земљи, да се упосле Руси и поспеши домаћа производња, то је онда већ друга прича“, каже Колташов, али додаје и да Русија није земља која тренутно има насушну потребу за оваквим кредитима.

    „Русија има довољно новца"

    „Издвајање ове импресивне суме је више показатељ да Развојна банка функционише, као и сам БРИКС. То је знак да пројекти тог савеза нису само мртво слово на папиру, већ да се новац реално може издвојити и представља сигнал и другим државама. Дакле, сматрам да су први кредити Развојне банке БРИКС-а пробног карактера. Русија, понављам, има довољно сопствених средстава за велике пројекте и за њу тај тип кредита није од пресудне важности“, наглашава за Спутњик Василиј Колташов.

    С друге стране, Никита Исајев, са московског Института актуелне економије, сматра да најава улагања Развојне бранке БРИКС-а у руску инфраструктуру представља почетак још већих инвестиција.

    „Разговори о банци БРИКС-а воде се одавно. Пре три године, када је банка основана, планирано је да њена капитализација буде 200 милијарди долара. Тиме би та институција БРИКС-а могла да конкурише ММФ-у, чија је капитализација у том тренутку била 350 милијарди долара“, каже Исајев.

    Нема журбе с Развојном банком

    Он додаје да, с друге стране, државе БРИКС-а не журе да до краја формирају ту банку, а то се може тумачити различитим колебањима на светским тржиштима.

    „Кина, базни бенефицијар БРИКС-а, не жури да ову банку стави под своје политичко крило, а знамо да без политике никаквог бизниса и никакве крупне економије нема“, каже Исајев. Он додаје да је обим капитала Развојне банке сада између 10 и 20 милијарди долара.

    „Свака земља-чланица има право на кредите када представи своје пројекте, у складу с уложеном квотом. До сад Русија није добијала тај новац, мада, додуше, није ни изабрала квоту. Ово је први већи кредит који је Москва добила на овај начин“, напомиње Исајев.

    Наш саговорник додаје и да једна милијарда долара средстава за руску економију, али и у размерама светске привреде, из перспективе макроекономског показатеља не носи са собом неки суштински значај. 

    Русија, додаје он, пре свега жели да покаже да постоје алтернативне међународне институције које могу да конкуришу Светској банци, Европској банци за обнову и развој и ММФ-у.

    Тагови:
    БРИКС, свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога