Слушајте Sputnik
    Демонстрант исписује графит на симболичном зиду испред америчке амбасаде у Мексико Ситију

    Транснационалне компаније можда изнеле из Мексика више злата него колонијалисти

    © REUTERS / Edgard Garrido
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    0 116

    У Мексику има бар 800 пројеката чији је циљ испитивање и експлоатација земљишта богатог племенитим металима или драгим камењем. Седамдесет пет одсто компанија које се баве тим пројектима долази из Канаде. Земљиште богато рудама заузима 18 одсто територије земље.

    Само у периоду од 2001. до 2007. године транснационалне компаније су из Мексика изнеле дупло више злата, као и половину укупне количине сребра, него што су то учинили шпански конквистадори и колонијалисти за 300 година, наводи се у књизи новинара Хесуса Лемуса „Мексико под отвореним небом“.

    Књига је објављена почетком ове године.

    До наглог раста извоза злата из Мексика дошло је након потписивања Споразума о слободној трговини између Канаде, Мексика и САД. Тај уговор је ступио на снагу 1. јануара 1994. године.

    „Од како је НАФТА (скраћеница за горепоменути споразум) ступио на снагу, компанијама које се баве ископавањем и продајом племенитих метала у потпуности су одрешене руке и практично се то односи на било коју другу делатност којом би те компаније хтеле да се баве“, објашњава за Спутњик Ивет Лакаба, мексичка активисткиња.

    Од тог момента је издато 22.000 концесија за 800 пројеката за ископавање племенитих метала, а који се простиру на између 16 и 18 одсто укупне територије земље. Седамдесет пет одсто компанија које се баве тим пројектима долази из Канаде.

    Лакаба објашњава да је дошло до промене начина ископавања руда. Сада су, каже она, то буквално окна под отвореним небом. То значи да се експлоатација земљишта обавља тако што се изазове велика експлозија и тиме отвори кратер из којег се извлачи земљиште где је одређена руда заступљена у релативно малим количинама. Другим речима, не копају се, као некад, ходници и тунели дубоко под земљом да би се дошло до земљишта које је богатије рудом.

    „Проблем је што начин који примењују канадске компаније значајно ’трује‘ земљиште и околину, користи се веома много воде за прераду тог земљишта како би се извукла релативно мала количина племенитих метала. Такође, употребљавају се и цијанид и жива“, резигнирана је Лакаба.

    Методе које примењују канадске компаније су хемијски високотоксичне. Посредством тих метода се метал издваја из земљишта у којем се до тада налазио. Нажалост, потребна је огромна количина земљишта да би се извукло релативно мало метала.

    „Постоје докази да је из Мексика изнесено више руде него током колонијалних времена. Има логике у тим наводима, имајући у виду да се примењује инвазивни систем. Ипак, ово се не сме тврдити са сигурношћу, јер сада не постоји тело које се бави контролом количине руде која се извози“, објашњава наша саговорница.

    Механизам који је сада на снази у Мексику, а тиче се контроле рударских компанија, састоји се у томе да саме компаније пријављују колико су земљишта ископали и колико руде одатле извукли. Међутим, не постоји тело које контролише ове извештаје и стање на терену.

    Почевши од 2014. године, на ту делатност је предвиђена пореска стопа од 7,5 одсто за ископавање земљишта, а од те суме компаније могу да одбијају своје оперативне трошкове, тако да заправо у државни буџет не одлази много. Осим тога, коришћење воде и земљишта кошта близу 50 мексичких пезоса (мање од 3 долара) по хектару, на сваких пола године.

    Када је Лопез Обрадор постао нови мексички председник, појавила се мала нада да ће проблем бити решен. Ипак, изјаве које је дао Алфонсо Ромо, Обрадоров координатор, да ће Мексико постати „рај за приватне инвестиције“ поново су унеле немир и сумње међу активисте.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога