Слушајте Sputnik
    Берза

    Да ли би пад овог државника повукао цео свет у суноврат

    © AP Photo / Richard Drew
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 352

    Колико су спекулације о опозиву америчког председника оцењене као неутемељене, и то управо од западних аналитичара најразличитијих боја, рекло би се да је исто толико одговор шефа Беле куће на њих био типичан трамповски.

    Ако ме икада опозову, доћи ће до краха на тржишту. Мислим да би сви били веома сиромашни, рекао је амерички председник Доналд Трамп у интервјуу телевизији „Фокс њуз“ на питање о импичменту.

    На страну да ли је изјава председниковог бившег адвоката Мајкла Коена да је у последњим данима предизборне кампање за изборе 2016. године платио двема женама да не говоре о наводној афери са Трампом свесно стигла три месеца уочи гласања за Конгрес. Такође и оцене да се Трамп у том смислу и не разликује од доброг броја претходника у Белој кући. Али да ли би заиста опозив америчког председника могао да доведе до краха тржишта? Колико се може озбиљном сматрати та оцена бизнисмена Трампа на привременом раду у Белој кући?

    „Искрено говорећи, тржиште је преживело пад Ричарда Никсона, кога су отерали пре времена са места председника, па није свет баш настрадао“, духовито је приметио саговорник Спутњика, економиста Махмуд Бушатлија.

    Уколико дође до опозива, потреса ће сигурно бити, јер сваки политички потез нарочито тих великих сила, као што је Америка, изазива одређене потресе, пре свега на финансијском тржишту, на берзама, каже овај стручњак за страна улагања, али и додаје: „Таман посла да би ту кризу могао да изазове сам опозив Трампа. Не може ту ништа трагично да се деси“.

    Али Трамп, судећи по оцени Бушатлије, може бити узрочник проблематичних дешавања на финансијским тржиштима. Јер, такорећи, у истом дану када су кренуле спекулације о његовом опозиву, дошло је до увођења додатних америчких тарифа на кинеску робу, али и контрамера Кине. Трампов трговински сукоб са Пекингом већ прети последицама по глобалну економију и њен раст.

    Зато Бушатлија и каже да је америчко-кинески трговински сукоб далеко озбиљнија ствар него евентуални Трампов опозив.

    Он, уосталом, додаје да без обзира ко је на власти и ко би после Трампа дошао на власт Америка би наставила са протекционистичком филозофијом. То је, како каже, њихов традиционални начин одбране од остатка света.

    Бушталија сматра да је проблем Америке што сада живи у једном привиду бољитка, јер то не може да поништи чињеницу да и даље има врло лошу структуру економије.

    „Већ више од деценије, можда и 15 година, Америка ствара највећи део профита на секундарном финансијском тржишту. Сад је то већ преко 55 посто укупног профита оствареног у току године који дође са тог секундарног тржишта где нема никакве производње него само трговина новцем и папирима. И потреси на берзи преко које се ти послови обављају нормално да могу да имају одјека на америчку привреду“, објаснио је Бушатлија.

    Он напомиње да ће наредна економска криза, о којој се сада врло озбиљно прича, и у Америци бити далеко драстичнија јер ни ова претходна из 2008. године, која је и кренула из Америке, није решена.

    „Ја не очекујем да ће та криза лако проћи, поготово што су економске кризе глобалног карактера све дуже, а периоди између криза све краћи. Ако анализирате стање у последњих десет година у светској економији, не може се рећи да је криза из 2008. године санирана, само мења облике“, каже Бушатлија.

    Он указује да данас политика без економије више и не постоји, а поготово се то односи на међународну политику. А ту је, каже, видљиво да Американци немају те класичне страначке поделе на две партије, јер делови и једне и друге партије стоје иза Трампове протекционистичке политике.

    „Не можемо рећи да ће они кроз неко партијско надгорњавање решавати те проблеме. Они ће их решавати онако како једино знају на основу њихових искустава у суочавању са проблемима који имају карактер глобализма. А кад год нису били задовољни ситуацијом, они су се затварали у своје оквире“, оценио је Бушатлија.

    Слично:

    Хоће ли се трговински рат Кине и Америке пренети на Србију
    Америка започела највећи трговински рат у историји
    Све наде потонуле — од поноћи креће трговински рат Кине и Америке
    Трговински рат може следеће године да доведе до рецесије у САД
    Трамп покренуо трговински рат с ЕУ: Од сутра царине на челик и алуминијум
    Траже опозив: Протести против Трампа у Лос Анђелесу
    Све или ништа: 200 демократа у јуришу на Трампа, следећи корак – опозив
    Амерички конгресмен: Могућ опозив Трампа
    Амерички конгресмен позвао на опозив Трампа
    Тагови:
    глобална економија, амерички протекционизам, тарифе, председник САД, тржишта, трговински рат, опозив, финансијски крах, последице, Ричард Никсон, Доналд Трамп, Махмуд Бушатлија, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога