Слушајте Sputnik
    Мигранти са италијанског брода „Дичоти“

    Брисел нема одговор: Шта ако Рим повуче радикалан потез

    © AP Photo / Orietta Scardino/ANSA
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 320

    Односи Владе Италије и Европске комисије пре неколико дана поново су се заоштрили због питања распоређивања миграната са италијанског брода „Дичоти“, а које су европске земље одбијале да приме.

    Лидери италијанске владајуће коалиције Матео Салвини и Луиђи ди Мајо више пута су претходних дана претили Бриселу да је Рим спреман да суспендује фондове намењене ЕУ због овог случаја.

    Иако је ова криза решена након хитног састанка представника 12 држава-чланица Уније, а 150 мигранта се најзад искрцало после договора Римокатоличке цркве у Италији, Албаније и Ирске о њиховом пријему, питање је тренутка када ће се слична ситуација поновити.

    На питање зашто Брисел није у стању да пронађе трајно решење за проблем прихвата миграната, Александар Гајић из београдског Института за европске студије за Спутњик каже да су механизми Европске уније генерално бирократски, удаљени су и нису прилагођени специфичностима земаља.

    „Мигрантска криза на различите начине погађа различите земље, а највише погађа оне које су граница шенгенске зоне и у које мигранти продиру нарочито са морске стране. Оне су у том смислу суочене са већим изазовима, већим ризицима и имају велике трошкове. Дакле, није исто ако сте на удару миграната, или сте на супротној страни као Данска или неке скандинавске земље које нису на удару тог првог таласа. ЕУ нема неко решење које је прилагођено или је довољно еластично за целу ову ситуацију коју ствара константни прилив миграната“, објашњава Гајић.

    Како каже, Италија је свакако у најгорој ситуацији јер је највише изложена удару миграната. Та земља је поднела највећи терет, па није необично то што је незадовољна.

    „Статистички подаци говоре да је 2002. године у Италији живело око милион и триста хиљада страних држављана, док их је 2017. године било преко пет милиона. То је велики терет, трошкови које Влада има су огромни, јер је велики број миграната остао у Италији, а стално пристижу нове десетине хиљада. Европска комисија је крајем 2015. године донела одлуку Фронтекса да појачају ту заједничку агенцију за чување граница, али она ако помаже тим пограничним службама држава-чланица очигледно не чини то довољно ефикасно, а и финансијска средства су недовољно добро распоређена. Такође, у Италији је сада на власти коалиција која има јасне евроскептичне ставове и жели да спречи притисак на своју земљу, па се може очекивати да ће се слична ситуација поновити“, указује Гајић.

    Поред тога, додаје Гајић, ту су и проблеми са другим чланицама.

    „Видимо да неке земље, пре свега из Вишеградске групе, одбијају да приме своју квоту миграната. Дакле, постоје различити интереси, различите позиције, а Европска унија просто нема механизам да спроведе та системска решења, а и она која има су очигледно недовољно прилагођена ситуацији и проблемима са којима се сусрећу поједине државе“, напомиње Гајић.

    На питање колико је реално остварива претња Владе Италије да ће ускратити подршку фондовима ЕУ због недовољног ангажовања у вези са питањима попут последње ситуације са мигрантима, Гајић одговара да Италија на тај начин врши притисак на Брисел и да је њихова претња реална.

    „Италија заиста може да обустави плаћање око 20 милијарди евра у европски буџет, јер су годишњи трошкови те земље у борби са мигрантском кризом огромни. Они очигледно траже да их Европска унија финансијски и на друге начине више подржи, али и да се део миграната који у Италију пристижу прерасподели у друге земље. То је дакле једначина са пуно непознатих коју ЕУ очигледно не може да реши, па ће веће државе онда прибећи самопомоћи, тако да ће свака од њих, носећи се са различитим видовим мигрантске кризе, прибећи вођењу сопствене политике не би ли се заштитила и спречила нове велике проблеме са мигрантима“, закључује Гајић за Спутњик.

    Тагови:
    мигранти, ЕУ, Италија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога