Слушајте Sputnik
    Венецуела

    Изгладњивање, војска, специјални рат: Америка би тотално да покори Венецуелу

    © AFP 2018 / Luis ROBAYO
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 151

    Председник Бразила Мишел Темер је на две недеље распоредио војнике дуж границе и главних путева у држави Рораими на северу Бразила, на граници са Венецуелом, како би „гарантовали ред и мир“ због огромног прилива избеглица које напуштају кризом погођену Венецуелу.

    Таква одлука Бразила уследила је након сукоба локалног становништва и Венецуеланаца на граници, а Темер је изјавио да „трагична“ ситуација у суседној земљи представља претњу за читаву Јужну Америку.

    Према речима др Душана Васића, професора Факултета за пословне студије и право и бившег амбасадора СР Југославије у Мексику, ситуација се мигрантима је стављена у функцију политичких обрачуна и притиска на Венецуелу.

    „Такав потез Бразила је поражавајући. Наиме, домаће цивилно становништво напало је избеглице из Венецуеле и због тога је проамерички председник Темер послао војску на ту границу. Бразилске власти, међутим, нису покушале да то питање реше са локалним властима у смислу да се организују пријемни центри, да се тим људима понуде храна и преноћиште, да се асимилују у мери у којој је то могуће, бар привремено. Дакле, све оно што спада у пакет хуманитарних поступака је изостало, а придошлице су се одједном нашле у сукобу са локалним становништвом и Бразил је реаговао војском“, објашњава проф. Васић.

    Егзодус из Венецуеле је, подсећа наш саговорник, кренуо 2013. године, након смрти Уга Чавеза, а до сада је око 2 милиона и 300 хиљада Венецуеланаца напустило ту земљу. Како каже, из земље одлази углавном становништво из сиромашних, руралних подручја.

    „Криза у Венецуели траје дуго, али њене узорке и последице треба посматрати из најмање три равни. Прва је унутрашње-политичка борба где социјалистичка оријентација, коју, идући траговима Уга Чавеза, следи актуелни председник Мадуро, наилази на супротстављање ортодоксне деснице која има снажну подршку САД. Ту је и криза са нафтом и пад цена тог енергента, што је довело до економског слабљења земље. Трећи узрок су велики међународни интереси и настојања Сједињених Америчких Држава да ту земљу покоре. У томе нису успели у време Чавеза, а САД се надају да ће у томе успети за Мадуровог мандата и у томе истрајавају“, примећује Васић.

    Како напомиње, и извештавање у западним медијима је у функцији урушавања актуелне власти.

    „Непримерено је да водећи западни медији, свега десет дана пошто је председник Мадуро најавио први пакет реформских мера, тај његов потез на сваки начин оповргавају и тврде да неће успети. Западна штампа оркестрирано негира сваку наду у успех реформе коју је најавио Мадуро“, указује Васић.

    Како додаје, ситуација није толико критична да ће Венецуела остати без становништва, али је занимљиво да се у западним медијима избегава податак да је управо та земља примила огроман број миграната из других држава.

    „На пример, двадесет одсто становништва Венецуеле, односно око шест милиона људи, јесу избеглице из Колумбије, Перуа и Еквадора. То је велики социјални терет за ту земљу, а она се према мигрантима ипак није понела као што су то учиниле власти неких суседних земаља. Није истерала те људе, а најмање је против њих кренула силом“, напомиње некадашњи амбасадор.

    Он верује да ће егзодус из Венецуеле релативно скоро, или бар до краја ове године, бити заустављен.

    „Међутим, треба знати да је он пре свега политички подстицан и подгреван, а у мањој мери руковођен економским разлозима. Миграције нису ретке и већина савремених земаља су имигрантске земље. Међутим, када се то стави у функцију политике, онда се дешава исто што и сада са Венецуелом. Стиче се утисак да људи јуришају преко границе, а то уопште није случај. Границе су отворене, а до скоро је Венецуеланцима за улазак у Бразил или Перу требала само лична карта, а не пасош. Међутим, Бразил је сада одговорио провокацијама и слањем војске, што нити је хумано нити добро за збивања у овом делу Латинске Америке“, каже саговорник Спутњика.

    Васић ипак не мисли да ће доћи до даљег заоштравања ситуације између Бразила и Венецуеле у војном смислу.

    „Нити је до тога стало Бразилу, нити Венецуела за тако нешто даје повода. Такође, Бразилу се приближавају избори и садашњи председник, колико год да га Американци подржавају, мораће да води рачуна, јер би неки потез више могао да делује контрапродуктивно, да се пробуди онај латиноамерички инат и да се бирачи сутра окрену против њега“, закључује Васић за Спутњик.

    Тагови:
    криза, инфлација, Николас Мадуро, Венецуела, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога