Слушајте Sputnik
    Графит у Косовској Митровици

    Још једно лукавство: Америка активира резервну варијанту да одвоји Србију од Русије

    © Фото : Kancelarija za KiM
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић, Јована Вукотић
    13155

    План САД за Косово и Метохију је да се постигне решење ван оквира Резолуције 1244, а ако Србија на то пристане, прети јој опасност да буде одвојена од својих традиционалних савезника, који су је досад подржавали у борби за очување јужне покрајине.

    Осим за такозвану нормализацију односа између Србије и самопроглашеног независног Косова, вршилац дужности заменика помоћника америчког државног секретара Метју Палмер залаже се и за истискивање Русије са Балкана.

    У интервјуу за „Јуропијен Вестерн Балканс“, који је Палмер дао током Бледског стратешког форума, високи амерички званичник подсетио је на обавезу свих кандидата за чланство у ЕУ да ускладе своју спољну политику са политиком Уније, а као оруђе за истискивање Русије из Србије види споразум о потпуној нормализацији односа Београда и Приштине.

    „Верујем да ће, ако Приштина и Београд буду у могућности да постигну споразум о потпуној нормализацији односа, то смањити утицај Москве на Србију“, рекао је Палмер.

    Нормализација односа између Београда и Приштине, смањиће, према Палмеровом мишљењу, ослањање Србије на Русију када је реч о спољној политици.

    „То ће бити добро за Србију док се приближава Европи. То је циљ Србије, то је наш циљ“, изјавио је Палмер у интервјуу.

    Директан договор Београда и Приштине доскора је била америчка резервна стратегија, каже Александар Гајић, аналитичар Института за европске студије, и подсећа да су амерички званичници пролетос на састанку Квинте (Британије, Француске, Немачке, Италије и САД) заступали, како каже, непопустљив став о томе да Србија, кроз правно обавезујући споразум, треба да призна независност Косова у постојећим границама.

    „Видели смо да Србија на то није пристала, а да Русија, која подржава Србију, подржава Резолуцију 1244. И заправо, они (Америка) користе ситуацију у којој Србија жели компромис, и у том простору евентуалне корекције граница, да би истиснули Русију и оно што она заговара, а то је решење у оквиру међународног права и постојеће резолуције УН“, објашњава Гајић.

    Америка је очигледно схватила да њена максималистичка позиција не може да прође и да су бриселски преговори пропали, наглашава Гајић.

    „Сада покушавају да постигну неко решење којим би Србија добила минимум минимума и тако Србију одгурну од Русије и од већег дела међународне заједнице који подржава решење у оквиру система УН и који није признао независност Косова“, каже Гајић и додаје да, иако је крајњи амерички циљ зацементирати отцепљење и независност Косова и Метохије, један од стратешких циљева је и потиснути руски утицај у Србији и на Балкану.

    То се постиже, према његовим речима, тако што би коначно решење за јужну српску покрајину било пронађено изван система УН и Резолуције 1244.

    Србија би, искорачивши из подршке коју јој пружају Русија и Кина а зарад, како Гајић каже, минималних уступака, изгубила спољнополитичку подршку и направила проблем јер би такав преседан, уз добровољно учешће Србије, срушио систем међународног права.

    „За Србију би било крајње опасно да, зарад минималних територијалних уступака, трајно изгуби јужну покрајину. Тако не би затворила кризно жариште, јер би се пројекат ’велике Албаније‘ наставио, представљао би регионалну претњу, а Русија и Кина би биле крајње незадовољне и Србија би се нашла у незгодном положају са великим силама које су је подржавале“, сматра Гајић.

    Тако би Србија, пристанком на америчке захтеве, трајно изгубила највећи део Косова и Метохије, као и стратешке савезнике и потенцијалне регионалне партнере, закључује Гајић.

    Ирина Рудњева, научна сарадница московског Центра за проучавање савремене балканске кризе, сматра да се у Палмеровој изјави крије још једно лукавство Запада. Без обзира на то колико је Русија заинтересована да дође до помака у решавању проблема на Балкану, ипак не треба заборавити да се на Косову налази велика америчка војна база. Зашто овде уопште озбиљно говорити о било каквом утицају Русије, пита се Рудњева.

    Притисак Запада на Србију посебно је јак у последње две-три године, оцењује она. Србија се заиста налази између Русије и Запада, али ако тражите савезника, свакако нећете изабрати онога који вас дави и од вас нешто стално захтева, наглашава.

    „Из перспективе свега онога што се дешава на Балкану, утицај Вашингтона и Брисела је значајан, мада је европски слабији јер Европа није војно присутна. Немојмо заборавити да је Америка дуго истицала да је подела Косова апсолутно неприхватљиво решење и да би одвајање било којег дела изазвало додатне напетости. Вашингтону је свакако једноставније да се договори са албанским становништвом и зато можемо с увереношћу говорити да ће даљи развој ситуације зависити најпре од ставова САД“, каже Рудњева и наставља:

    „Уколико дође до имплементације планова о корекцији граница, тада ћемо видети реакцију САД и Европе, јер сада је све само на нивоу разговора и преговора. И на Косову и у Србији нема јединственог става о корекцији граница на Балкану. Зато се ради о моменту када ће евентуално почети имплементација ових планова“.

    У Палмеровој изјави нема никаквих тајни, сматра Александар Пивоваренко, научни сарадник Института за славистику Руске академије наука и члан Руског савета за међународне послове.

    „То што је он рекао о Србији и Косову, то је било речено у контексту општих планова у региону. Интервју је урађен на маргинама самита у Словенији. И питање Косово—Србија су учесници разматрали као део већег и ширег питања организације читавог региона у садашњој прилично затегнутој међународној ситуацији. Дакле, говорили су о максималном могућем ширењу НАТО-а. Високи представник америчког дипломатског ресора је у интервјуу истакао да без обзира ко је на челу Америке, био то Трамп или не, политика према Балкану бележи континуитет“, каже Пивоваренко.

    Палмер је говорио и о могућем партнерству Србије и НАТО-а, а шта је то тачно значило, остаје нам да размислимо и видимо шта ће време показати, подсећа Пивоваренко. Не треба заборавити да Србију чекају заједничке војне вежбе са НАТО-ом у октобру, што јасно показује да су Сједињене Државе почеле да посвећују далеко више пажње читавом региону него што је то био случај пре пет година, закључује он.

    Слично:

    Вучић и Палмер: Односи Србије и САД на снажним темељима
    „Притисак на све, не само на Вучића, циљ је Косово у УН“
    Тачи америчком изасланику дао озбиљно обећање
    Тагови:
    руски утицај, ширење НАТО-а, резолуција 1244, Косово и Метохија, Америка, утицај, Русија, Србија, Косово, интервју Метјуа Палмера, УН, НАТО, ЕУ, Ирина Рудњева, Метју Палмер, Александар Гајић, Александар Пивоваренко, Русија, САД, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога