Слушајте Sputnik
    Ирански ријали  и амерички долари

    Заједно Лондон и Москва: Несвакидашњи савез који извлачи амерички нож из леђа Ирана

    © AFP 2018 / ATTA KENARE
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 621

    Званични Техеран, потпомогнут Трампом, успео је оно што није пошло никоме за руком. Створио је савез Русије, Велике Британије, Француске, Немачке, Кине, ЕУ и Ирана.

    Са састанка одржаног на маргинама заседања Генералне скупштине УН огласили су се заједничким саопштењем министри Русије, Велике Британије, Француске, Немачке, Кине, Ирана и представници ЕУ. Резултат — Европска унија ће створити финансијски механизам за трансакције са Ираном, који заобилази америчке санкције.

    Учесници тог састанка су „поздравили предлоге за одржавање и очување канала плаћања, а посебно иницијативу за стварање специјалног механизма за олакшавање плаћања која се односе на извоз Ирана, укључујући нафту, и увоз“.

    То су свету предочили шефица европске дипломатије Федерика Могерини и министар спољних послова Ирана Мухамед Џавад Зариф, а Могеринијева је потврдила да ће за обављање финансијских трансакција са Ираном чланице ЕУ формирати правно лице.

    Нови механизам се, дакле, покреће само месец и по дана пошто је ЕУ, дан по објављивању нових америчких санкција Ирану, активирала „закон о блокади“, који је требало да спречи учинак америчких санкција на европске компаније у пословању са Ираном. Иако је тада Европској инвестиционој банци дато зелено светло да ЕУ компанијама олакша пословање у Ирану, резултат је очигледно изостао.

    Коментаришући најновију вест о најави новог механизма за избегавање америчких санкција, економиста Борислав Боровић каже да је то знак да досадашње европске мере, какав је „закон о блокади“, нису одвратиле компаније од напуштања иранског тржишта.

    „Неспорно је да ће компаније из ЕУ трпети огромну, можда и највећу штету ако се повинују санкцијама према Ирану. Данашња вест да је ЕУ најавила стварање финансијског механизма за трансакције са Ираном, који заобилази америчке санкције, врло је важна. Наиме, у заједничком саопштењу након министарског састанка на маргинама Генералне скупштине УН, Могеринијева је најавила да ће за обављање финансијских трансакција са Ираном државе чланице ЕУ формирати посебно правно лице. Очигледно је да раније мере ЕУ које је требало да компанијама са седиштем у ЕУ амортизују ризике пословања са Ираном кршењем америчких секундарних санкција нису дале резултате“, каже Боровић за Спутњик.

    Он подсећа да је такозвани статут блокирања, који је ЕУ донела још 1996. године да би своје компаније заштитила од америчких санкција уведених Куби, активиран после Трампових санкција Техерану. Председник САД је, међутим, запретио пеналима европским компанијама које одлуче да наставе пословање са Ираном.

    Средином августа је већ било јасно да ће одржање послова бити тешко изводљиво. Директорка за међународне односе организације „Бизнис јуроп“ Луиза Сантос тада је рекла да је неспорно да европске компаније желе да послују у Ирану, али да ће то ићи тешко под новим условима и да је најизвесније да ће се од тога уздржати.

    „Главни проблем је што наше законодавство нема екстратериторијалне ефекте. То значи да нека одбрана постоји на тлу ЕУ, али нема заштите на америчком тлу“, рекла је Сантосева. А највећи број европских компанија које послују у Ирану су оне које функционишу и на америчком тржишту, и то уз подршку америчког финансијског система.

    Оне ће морати да размисле које им је тржиште важније, америчко или иранско. Мислим да сви знамо одговор на то питање, додала је Сантос.

    Најава покушаја са новим механизмом сасвим је разумљива с обзиром на чињеницу да је, после Кине, ЕУ највећи ирански спољнотрговински партнер. Размена између Ирана и ЕУ расте трећу годину заредом и на крају прошле године достигла је 21 милијарду евра, што је било 53 одсто више него у 2016. А она у 2016. била је 73 одсто већа него 2015, када је потписан нуклеарни споразум са Ираном, из кога се ове године Америка повукла уз нове санкције Техерану.

    Какве је послове европских компанија то угрозило Боровић је илустровао примером француског гиганта „Тотал“, који је већински власник једног од највећих светских природних резерви гаса, Јужни парс. Он напомиње да је „Тотал“ рачунао да ће у наредних двадесет година профитирати неколико десетина милијарди евра. Али „Тотал“ се америчким финансијским системом служи у деведесет одсто својих трансакција. Слично је и са „Пежоом“, који је планирао годишњу производњу од 200.000 аутомобила у фабрици у Ирану.

    „Европљани ће морати да иду споредним путевима. Осим што ће бити изложени санкцијама, они који буду хтели да послују са Ираном, неће моћи да користе америчке банке, склапају послове у глобалној резервној валути — америчком долару, као ни да буду присутни на америчким берзама. Европске фирме које послују са САД и које користе америчке банке и везане су за амерички финансијски систем, немају опцију заобилажења трговине са Ираном које су разрадиле Кина и Русија. Зато ова данашња најава о формирању посебног правног лица иде у том смеру“, сматра Боровић.

    По његовом мишљењу, одлазак западних компанија са уносног иранског тржишта може бити поклон Русији и Кини.

    „Суочен са новим економским санкцијама САД и несигурним изгледима пословања са Европом, Иран се нада да би са Русијом и Кином могао да прошири трговинске односе. И Москва и Пекинг, који имају економске проблеме са Вашингтоном, у доброј су прилици да прихвате понуђену руку Ирана, истиче саговорник Спутњика.

    А Кина и Русија су већ почеле да предузимају кораке којима намеравају да замене европске компаније које не желе свађу са Вашингтоном.

    Кинески нафтни див „Чајна петролеум“ одмах је показао намеру за посао вредан три милијарде долара за даљи развој џиновског нафтног поља Јадаваран, где је Кина заменила „Шел“, који је одлучио да послуша САД. Још један кинески државни див, „Чајна нешенел петролеум“ откупио је удео „Тотала“ у Јужном парсу.

    Уз то, „Росњефт“ од прошле године има закључен план рада на заједничким стратешким пројектима у сектору производње нафте и гаса у Ирану са улагањима која се мере милијардама долара. Још једна руска државна компанија — „Зарубежњефт“, једина је инострана компанија која је потписала нови уговор за производњу нафте у Ирану. Руси ће развијати два мања нафтна поља којима су се надали британски „Бритиш петролеум“ и немачки „Винтершал“.

    Напросто, руске и кинеске компаније не зависе од америчког финансијског система, као што је случај са онима из ЕУ.

    Јасно је да се потез Доналда Трампа према Ирану уопште не исплати компанијама из ЕУ. Питање је, међутим, колико се исплати и Американцима.

    Прва реакција Вашингтона на нове несвакидашње савезништво које су предочили Могеринијева и Зариф био је позив Ирану на преговоре, трећи откако је Трамп увео нове санкције. Стигао је одговор попут оног првог, иранског председника Хасана Роханија: „Кад некоме забијете нож у леђа и онда кажете да хоћете да преговарате, прво што урадите је да извучете тај нож“.

    Слично:

    Рохани: Поверење Русије и Ирана никада није било веће
    Рохани: Иран ће превазићи проблеме, санкције неће успети
    Рохани: Ми смо за разговоре, али...
    Рохани: Нећемо лако одустати од права на извоз нафте
    Рохани: Трамп нас лоше проценио
    Рохани: Историјске грешке које ће изоловати САД
    Рохани: Повлачење САД из споразума је кршење морала
    Рохани: Американци бескрупулозни лицемери
    Тагови:
    европске компаније, послови, кинеске компаније, америчке санкције, руске компаније, ирански нуклеарни споразум, механизам, штета, Борислав Боровић, Доналд Трамп, Мохамад Џавад Зариф, Хасан Рохани, Федерика Могерини, свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога