Слушајте Sputnik
    Председник Венецуеле Николас Мадуро

    Претња која је изазвала мук у Овалној соби, сада је пред вратима Венецуеле

    © AP Photo / Fernando Llano
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 368

    Нису честито спласнуле тензије после Трампових оптужби за говорницом Генералне скупштине УН на рачун Ирана, а председник САД се окренуо новој потенцијалној жртви. Не баш за говорницом, али у здању на Ист риверу амерички председник је новинарима изјавио да би председника Венецуеле Николаса Мадура могла да свргне веома брзо војска те земље.

    Није први пут да Трамп помиње војну опцију као могуће решење за свргњавања председника Венецуеле Николаса Мадура. Пре најновијег, на маргинама заседања Генералне скупштине Уједињених нација, о томе је пре два месеца писала америчка агенција АП. Према њеним сазнањима, августа прошле године, Трамп је у кругу најближих сарадника у Овалној соби питао зашто једноставно САД не изврше инвазију на Венецуелу и свргну Мадура.

    Међу присутнима, а ту су били и тадашњи државни секретар САД Рекс Тилерсон и тадашњи саветник за националну безбедност Херберт Рејмонд Мекмастер, како је навела АП позивајући се на званичника упознатог са дешавањима на том састанку, прво је завладао мук. Потом су му, један по један, објашњавали како би војна интервенција у Венецуели била лош потез и могла би да доведе до губитка тешко стечене подршке међу латиноамеричким владама.

    На те Трампове претње војном интервенцијом одмах је реаговао министар одбране Венецуеле оценом да је то „акт лудости и крајњег екстремизма“, а председник Уставне скупштине да су Венецуеланци спремни да направе „још један Вијетнам“ у случају инвазије Американаца.

    По мишљењу дугогодишњег дописника из Латинске Америке, али и из Уједињених нација, Борислава Лалића, најновије Трампове натукнице о војној интервенцији у Венецуели могле би да се сматрају још једном олако датом, неодговорном изјавом америчког председника.

    „Мислим да ту изјаву Доналда Трампа треба ипак схватити као још један од његових ’трампизама‘, још једну од његових шокантних изјава каквих је било чак и у његовом говору који је јуче одржао у УН, па је било и смеха у сали више него аплауза“, каже Лалић за Спутњик, али и додаје: „Она се ипак мора озбиљније узети јер је на линији оне америчке политике према Латинској Америци која је карактерисала цео прошли век, па и године на почетку овог миленијума. “

    Лалић подсећа да су САД у Латинској Америци често проблеме, односно своје интересе, решавале тако што је било довољно да неко из Беле куће или Пентагона да миг да треба мењати власт у некој од тих земаља, а онда би била ангажована ЦИА преко своје Јужне команде у Панами. Тако су пучевима биле рушене власти у Чилеу, Панами, Гватемали, Доминиканској Републици.

    „Ту Трампову изјаву о потреби војне интервенције у Венцуели од стране венецуеланске војске, на чему вероватно ради неко из Америке, из ЦИА, треба узети као континуитет такве политике. Али ја мислим да је за такве интервенције и за такве покушаје мењања режима у Латинској Америци прошло време и да за то не постоје реални услови чак иако се Америка на томе ангажује, сматра саговорник Спутњика.

    Он, међутим, додаје да оно што ће да забрине народе у Латинској Америци, посебно Венецуелу која се налази у економским невољама и политичким превирањима, јесте да се такав дипломатски манир Америке и даље одржава.

    То је она дипломатија коју је својевремено пре сто и више година, на почетку прошлог века, инаугурисао председник Теодор Рузвелт — Америка треба да говори лепо и иза леђа држи велику батину. Данас се, оцена је Лалића, она унеколико променила. 

    „Америчка доктрина је сада таква да њене дипломате сада иду по свету и не носе више батину иза леђа, него изнад главе“, констатује одличан познавалац прилика на оба америчка континента.

    На питање како се дошло дотле да се више чак ни не робује дипломатским манирима, па усред Уједињених нација које треба да чувају мир у свету имамо могућу најаву војне интервенције, Лалић подсећа да је за време Била Клинтона Америка прокламовала да је једина добра, успешна дипломатија она иза које стоји војна сила, односно присила.

    Некадашњи дописник из Уједињених нација сматра да је америчка политика са случајем СР Југославије, односно бомбардовањем Србије, променила понашање на међународној политичкој сцени тиме што су заобиђене Уједињене нације, њен Савет безбедности и што је прекршена Повеља УН. Чак је, подсећа он, и генерални секретар УН Кофи Анан тада рекао да међународна заједница, што ће рећи НАТО, може да интервенише када процени да су угрожени некакви морални принципи и права појединих народа.

    „Променила се и ситуација у УН. Организација која је створена да брани, чува и одржава мир у свету постала је у међувремену немоћна. И пре Трампа је неколицина америчких председника покушавала да омаловажава улогу УН, између осталог тако што су ускраћивали своје фондове за УН који су договорени по јасно утврђеним принципима“, истиче саговорник Спутњика, оценивши да америчка политичка елита и Трамп нарочито покушавају да се понашају у том маниру да УН и нису важне. Дакле, ми имамо своје интересе, па ако нас УН подржавају — добро, уколико нас не подржавају — ми ћемо ићи нашим правцем.

    По Лалићевој оцени, то ниподаштавање од стране Америке које се десило у последњих двадесетак година и створило другачију атмосферу у УН, актуелизовало је питање да се улога најзначајније међународне организације преиспита и да се нађе решење да она заиста сачува своју првобитну улогу чувара мира и безбедности у свету.

    У супротном, велике силе, попут САД, уколико се настави оваква пракса, могу да решавају проблеме мимо УН, а онда се поставља питање чему Уједињене нације, каже Лалић за Спутњик.

    Слично:

    Шта је то засметало Трампу, па је ударио на Уједињене нације
    Тресу се темељи света: Хоће ли Америка разорити Уједињене нације
    Коме требају овакве Уједињене нације?
    Захарова открила ко се још насмејао Трампу у УН
    „Свет је више од петорке“: Ердоган позвао на реформу СБ УН
    Ердоган предлаже да се реформише СБ УН
    Трамп ће у УН покушати да прода своју дипломатију
    Тагови:
    бомбардовање Србије, војни пуч, мир, интереси, улога, војна интервенција, УН, дипломатија, Борислав Лалић, Доналд Трамп, Николас Мадуро, Венецуела
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога