Слушајте Sputnik
    Поглед на џамију у Бањалуци

    Спрема ли се у Босни и Херцеговини нови вид револуције — фискална (видео)

    © Sputnik / Дејан Симић
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Наташа Милосављевић
    0 253

    Догађаје који су обележили претходну недељу коментарисао је председник Центра за развој међународне сарадње Стевица Деђански у емисији Радија Спутњик „Од четвртка до четвртка“.

    Саговорник Спутњика дао је своје виђење вожње Хашима Тачија по језеру Газиводе. Питали смо га и за мишљење, шта је то тражио, а шта добио председник Србије од руског лидера Владимира Путина? Хоће ли Македонија у НАТО упркос референдуму и чекају ли Републику Српску нереди после општих избора?

    Овако је Деђански видео догађаје који су обележили недељу иза нас:

    Тачијев упад на Газиводе

    — Тачијев излет није угрозио животе људи, али је показао да може да се крши договор и да у томе нема ко да га спречи. Треба поновити питање: која је улога КФОР-а. Стално треба да указујемо на кршења међународног права. Само пре неколико година били смо у позицији да нас стално лажно оптужују и да се бранимо, а сада је клатно отишло на другу страну. Српска власт је показала да зна шта може да се деси и тражили смо реакцију међународне заједнице, али смо и јасно ставили до знања да не прихватамо више циничан израз „нека се обе стране уздрже“. Физичка опасност је тренутно прошла, али то не значи да ускоро нећемо бити нападнути и да ћемо имати заштиту. Имамо два пута — један је да уђемо војском, а други да останемо прибрани и да указујемо на кршење права.

    У догледно време нећемо моћи да преговарамо са албанским лидерима, већ са њиховим налогодавцима — САД. Сада имамо с ким да причамо, јер ће Трамп у новембру вероватно учврстити своју позицију у Конгресу, а то ће се пресликати и на Европски парламент. Отићи ће у историју цела поставка људи која је изградила каријере на антисрпству. Приштина је тога свесна и тражи брзо решење, али ми не треба да наседнемо на провокацију“.

    Претње о новим сукобима на северу КиМ

    — Нама не треба сукоб, али ако би они први кренули са неком војском да угрозе српско становништво, онда преговора не би било. Треба имати озбиљне живце и играти по жилету док се не деси још ова последња геополитичка промена. Данашња ситуација не може да се упореди са оном од пре пет или шест година, а већ за две ћемо бити у још бољем положају. Замрзнути конфликт није лоше решење ако немате друго. Веома је битно да направимо добру позицију и да при решавању питања КиМ решимо српско национално питање, у које убрајам и Републику Српску. Боље бити у замрзнутом конфликту и у миру — од рата или лошег решења.

    Сусрет Вучића и Путина у Москви

    — Иако сви мисле да је Вучић од Путина добио уверавања за војну помоћ, она не би била новост. Када Руси кажу бранићемо Србију у међународним оквирима, то не значи да они воле Србију, већ да поштују међународно право које на Западу тумаче онако како њима одговара. Мислим да никад нико није питао Русију да нам војно помогне. Недавно је неки новинар поставио председнику питање. „Да ли бисмо ми овде могли да будемо нова Сирија?“ Па нећемо будемо нова Сирија, нећемо да се овде сукобљавају Запад—Исток и Север—Југ. Ја сам тај састанак протумачио на начин да ми и даље имамо подршку Русије ако покушавамо да решимо проблем без сукоба. Мислим да је председник Вучић тражио од Путина неку потврду да ће нам помоћи ако нас буду притиснули и ако поново покушају да нас прогласе геноцидним народом или да спрече улазак Косова у УН или Унеско. Сви ми знамо да ту помоћ имамо, али је лепо да се опет чује.

    Референдум у Македонији — „сви победили

    — Када у Македонији на референдуму гласа 36 одсто бирача, ЕУ честита и каже да је то успех, а у Каталонији је прошле године гласало 43 одсто грађана и референдум није признат. Ово је добар пример који нам показује на шта је Запад спреман. Споменуо бих и Црну Гору, где имамо власт која која је толико безобразна и толико не цени свој народ да је чак рекла да јој референдум не треба, иако је 90 одсто грађена тамо против НАТО-а. Елем, сви су били сигурни да ће у Македонији излазност прећи тих 50 одсто и чекали су до последњег тренутка гласове из албанских села, али их је дочекао „хладан туш“. Зашто? Албански интерес исто није био да Македоније уђе у НАТО, јер је њихов циљ „велика Албанија“ и од тога нема ништа ако буду ушли у Алијансу, због неповредивости граница. То је једна прича зашто референдум није успео, а то може да се обије о главу на другој страни Републици Српској. Велики број муслимана гласаће за СДС, и постоји опасност да не буде глатка победа људи који желе очување Српске.

    Избори у Босни — претње „обојеном револуцијом

    — Постоје два сценарија — ако народ гласа и буде велика разлика, нереда неће бити, а друга опција која се спомиње у дипломатским круговима јесте да ће бити „фискална наранџаста револуција“. То значи да се после избора почиње са позивањем грађана на неплаћање свега чиме се пуни буџет Републике Српске. Уколико се у буџет не слије довољно средстава, створиће се вакуум од неколико месеци због одуговлачења Сарајева, па ће каснити плате свима које финансира држава, што ће довести до незадовољства народа. Међутим, ако то знам ја, знају сигурно и много озбиљније структуре које ће пробати да спрече овакав сценарио. Кључно је да грађани изађу и да дају глас за Републику Српску.

    Тагови:
    Босна и Херцеговина, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога