Слушајте Sputnik
    Астана, престоница Казахстана

    Спрема ли се преокрет у сарадњи Србије и моћне евроазијске силе

    © Sputnik /
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 635

    Трећа посета за две године председника Србије Александра Вучића Казахстану несумњиво сведочи о континуитету добрих политичких односа двеју земаља, који, упркос обостраним намерама, никако да покрену и привредну сарадњу.

    У престоници Казахстана Астани председник Србије Александар Вучић трећи пут за две године предводи државну делегацију у којој су се, поред појединих министара, и овога пута нашли представници 49 српских компанија.

    Реч је о фирмама из различитих сектора, од ИТ, грађевине, пољопривреде, фармације, до индустрије намештаја и туризма. Они ће учествовати на Пословном форуму за који се очекује да ће да изнедри неке од уговора о пословима, пре свега у грађевини и ваздушном саобраћају, који би требало да уздигну више него скромну робну размену.

    Према подацима Републичког завода за статистику, у 2017. години укупна спољнотрговинска размена са Кaзахстаном није стигла ни до сто милиона долара. Износила је 88,9 милиона, од чега је српски извоз био вредан 28,8 милиона. Проблем је што и тако скромна размена из године у годину клиза надоле. Она је у 2015. добацила до 166,6 милиона долара, уз наш извоз од 24,4 милиона, а и то је био пад од 22,5 одсто у односу на 2014.

    Очигледно, од помоћи није био ни Споразум о слободној трговини са Казахстаном, који је Србија закључила још 2010. године, а који подразумева бесцарински извоз са обе стране. Зато и не чуди што је Вучић данас новинарима у Астани рекао да је молио и премијера и председника Казахстана, као и председника Русије, да Србији дозволе бесцарински извоз 5.000 аутомобила „Фијата 500 Л“, као и поједине врсте сирева, цигарета, живинског меса.

    Шта ће бити од тога, могло би бити познато у јануару када ће уследити трећа рунда преговора, казао је Вучић, уз наду да ће руски и казахстански партнери на то пристати. Он је, уз то, новинарима предочио да је са домаћинима у Астани разговарао и о могућностима да се нађе стратешки партнер за дугогодишњег губиташа, панчевачку „Петрохемију“.

    Коментаришући настојања да успоставимо боље привредне односе са Казахстаном, некадашњи дипломата Срећко Ђукић каже да је реч о финансијски изузетно моћној држави.

    Казахстанска привреда се, каже он, по својим реалним капацитетима фактички убраја у групу 20 највећих привреда света имајући у виду њене потенцијале у нафти, гасу, уранијуму. Она је прва у свету не само по резервама, него и по производњи уранијума, горива за нуклеарне електране. Незаобилазна је њена хемијска индустрија, заснована на нафти, односно петрохемија. Уз то, казахстанску привреду одликује јако развијена пољопривреда, наводи Ђукић за Спутњик.

    Привредну снагу Казахстана најбоље осликава податак да је, захваљујући нафти и гасу још пре три године остварио БДП од 173 милијарде долара, а имао приход по становнику од 10.500 долара. Још је 2000. године отплатио свој дуг ММФ-у, седам година пре планираног рока.

    Таква земља је јако привлачан и изазован партнер, сматра Ђукић, али и додаје да ми, нажалост, немамо таквих потенцијала који би могли да удовоље захтевима казахтанског тржишта. Он је оценио да је вредност укупне робне размене Србије и Казахстана на нивоу статистичке грешке.

    „Нажалост, ни зона слободне трговине коју имамо са Казахстаном није могла да подстакне неку већу трговинску размену, тако да наша структура привреде не одговара тржишту Казахстана и његовим захтевима. Оно пре свега тражи јако пуно грађевинских фирми, грађевинских стручњака, архитеката, инжењера, квалификоване радне снаге“, истиче саговорник Спутњика.

    На питање можемо ли рачунати на казахтанске инвестиције, он подсећа да је та држава до сада доста инвестирала, поготово у земље источне Европе, Румунију, Украјину… Само у Русију десетине милијарди долара. Напомиње да су то пре свега инвестиције у рафинерије нафте и петрохемију, односно у енергетски сектор који је, како каже, у Србији углавном покривен. Јер да би такве инвестиције дошле у Србију, Казахстан мора имати могућност дотура своје нафте овде, објашњава он.

    Одувек имамо изванредне политичке односе са Казахстаном и не чуде ове интензивне посете. Поента је, међутим, у томе да је лопта на нашој страни, у дворишту владе Србије, која мора да организује сопствену привреду, сматра некадашњи амбасадор, наводећи да би, на пример, требало укрупнити грађевинску индустрију која у Казахстану може да има најбољи пролаз.

    „Влада Србије мора да ствара такву привредну структуру, предузећа која ће сутра моћи да се појаве на тржишту Казахстана или неке друге земље. Иначе ћемо остати на периферији тих збивања“, упозорио је Ћукић, указујући на чињеницу да је велика заблуда да инвестиције Казахстана у Европи представљају приватни капитал. У питању су, истиче он, државне фирме, као уосталом и оне из Кине које су инвестирале до сада у Србију, напомиње он.

    Ђукић на крају указује на значај Казахстана:

    „Он је не само моћна и све моћнија, економска, финансијска, привредна сила, него и политички изузетно важна земља зато што се налази у Евроазијској економској унији, Шангајској организацији за сарадњу, Азијској организацији за економску сарадњу и безбедност и другим организацијама које покривају Централну Азију и Средњи исток“.

    Слично:

    САЗНАЈЕМО Како ће Казахстан ојачати војну индустрију Србије: Обука и за космос
    Казахстан тражи реформу Савета безбедности УН
    Збогом евро, збогом долари: Казахстан има нову светску валуту
    Русија и Казахстан праве нову ракету средње класе
    Казахстан „зарадио“ 26 милијарди долара током Г20
    Тагови:
    Петрохемија, фијат 500Л, Астана, робна размена, пословни форум, привредна сарадња, компаније, инвестиције, Срећко Ђукић, Нурсултан Назарбајев, Александар Вучић, Казахстан
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога