Слушајте Sputnik
    Сала за седнице Савета Европе у Стразбуру

    Удар на Русију могао би да уништи Савет Европе

    © Sputnik / Vladimir Fedorenko
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    1362

    Русија није остала нема на претње генералног секретара Савета Европе Торбјорна Јагланда да би Москва могла да буде искључена из чланства у уставним органима ове организације уколико не обнови исплату доприноса за буџет Савета Европе.

    Реаговао је председник Комитета за међународне послове руске Државне думе Леонид Слуцки, који је изјаву генералног секретара СЕ оценио као још једну политичку игру и навео да би Русија требало да размисли о стопирању или замрзавању чланства у Савету Европе, без чекања почетка процедуре искључивања из те организације.

    И некадашњи дипломата Зоран Миливојевић верује да је цела ова акција и претња званичника Савета Европе политички мотивисана и везана за глобални контекст покушаја супротстављања Русији свим средствима.

    „Уколико би дошло до изласка Русије из Савета Европе, у било којој форми и без обзира на то ко би ту одлуку донео и како, то би био крај Савета Европе. То је потпуно јасно јер Савет Европе је једина паневропска организација у којој нису чланице трансатлантске државе. Дакле, у случају изласка Русије, то би био крај овог тела, а Европа би заиста остала без једне организације која штити њене интересе у целини“, категоричан је Миливојевић.

    Такође, додаје наш саговорник, то би у Савету Европе изазвало поделе и стање какво сада имамо у самој Европској унији — сукоб Истока и Запада.

    „Претња да ће Русија бити избачена је непринципијална, јер је и раније било случајева да, на пример, неке сиромашније или мање земље нису на време плаћале те контрибуције из ових или оних разлога, па се то толерисало. Никада није било политичког става да се неко због тога казни, већ се тражио модус да Савет Европе опстане као паневропска организација, основана 1949. године, која је заиста била једина изворна организација тог типа и обухватала је све земље Европе“, објашњава некадашњи дипломата.

    Миливојевић је уверен да, уколико Русија не намерава да напусти ову организацију, тешко да је могу истерати.

    Како каже, око тога неће бити могуће постићи консензус у самом Савету Европе, из простог разлога што у Европи и иначе постоје поделе око санкција које су уведене Русији, па би то и у овом случају дошло до изражаја.

    „Међутим, сасвим је сигурно да ће се притисак на Русију наставити, што показује у којој мери су ови глобални односи сада присутни на европском терену и колико је велика нервоза неких западних центара моћи. Због немоћи да се руски утицај сузбије, користе се сва средства, па и на штету сопствених интереса, јер не треба заборавити да је Савет Европе био организација која се пре свега бавила људским правима и владавином права. То је био један користан механизам, нека врста чистилишта за Европу, за интеграције и демократизацију и све до пада Берлинског зида то је трајало на начин који је био прихватљив за све“, напомиње Миливојевић.

    После тога, како додаје, дошло је до веће политизације ове организације, а ово што се сада чини са Русијом је пар екселанс злоупотреба Савета Европе у функцији неких глобалних антируских интереса.

    Питање је, додаје некадашњи дипломата, може ли се наћи начин да се ова криза превазиђе, ако се има у виду диктат потеза који стиже са Запада, заоштреност међусобних односа, али и интереси појединих трансатлантских центара моћи да по сваку цену сачувају своју позицију.

    „Мислим да ће овај притисак остати све док је у интересу, пре свега, Вашингтона и тих центара, јер њих не интересује судбина Европе нити им је важно да ли ће Савет Европ опстати и бити у функцији. Напротив, стиче се утисак да они руше те механизме, као што и иначе Вашингтон руши цео тај мултилатерални механизам који је до сада био релевантан и који је подразумевао сарадњу и владавину права, а који очито у овом тренутку нису прихватљиви. Они то руше као што руше и Европску унију на неки начин или Савет Европе. Дакле, све механизме који су у функцији заштите европских интереса“, примећује Миливојевић и додаје да није сигуран колико су европске земље резистентне на тај притисак и колико схватају у којој мери Европа у свему томе губи — одрицањем од сопствених, европских интереса, зарад трансатлантских интереса.

    Подсетимо, представницима Русије је 2014. године одузет низ овлашћења у Парламентарној скупштини СЕ због става о Криму. 

    Москва је саопштила да не може да ради у таквим условима, обуставила је учешће на седницама, а од 2016. године не шаље документа за акредитовање чланова своје делегације. 

    У јуну 2017. године Русија је саопштила да обуставља део уплата у буџет Савета Европе, све док се њеној делегацији не обнове овлашћења у пуном обиму.

    Тагови:
    Савет Европе, ЕУ, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога