Слушајте Sputnik
    Финансијска криза. Илустрација

    Хоће ли светски економски колапс стићи уместо разгледнице са рајског Балија

    © Фото: CC0 Creative Commons
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 832

    Има ли већег парадокса. Недељу дана пошто је свет обавестио да му услед презадужености прети нова економска криза, највећи зајмодавац, Међународни монетарни фонд, о „изазовима, кретањима и изгледима у светској економији“ расправљаће ни мање ни више него на Балију.

    Ваљда по оној, кад пропадамо да пропадамо достојанствено. Егзотично рајско острво, које је увек било мера луксуза и богатства оних који га походе, до 15. октобра биће домаћин Годишње скупштине ММФ-а и представника Светске банке.

    И ништа у томе не би било чудно да само недељу дана раније ММФ није готово завапио како је светска економија у опасности од још једне финансијске кризе. О презадуженом свету на једној од најскупљих туристичких дестинација на свету. Леп пример.

    У извештају „Регулаторне реформе: десет година после глобалне финансијске кризе“, који је пренео британски „Гардијан“, ММФ је указао на чињеницу да је ниво глобалног дуга знатно изнад онога из времена последње кризе 2008.

    „То значи да постоји ризик да ће делови финансијског система за које још не постоји регулатива изазвати глобалну панику, пошто владе и регулатори нису успели да спроведу све оне реформе које су биле неопходне да би се систем заштитио од неодговорног понашања“, објаснио је ММФ.

    Дуг света, и јавни и приватни, како је уочи заседања Годишње скупштине навела шефица ММФ-а Кристин Лагард, износи 182.000 милијарди долара и за десет година, од почетка прошле кризе, порастао је 60 одсто. Она сматра да би даља ескалација текућих финансијских спорова могла да има „шок дејство на дуги низ земаља у развоју“.

    Ако амерички председник Доналд Трамп настави да диже трговинске баријере према Кини и заведе нове царине страним произвођачима аутомобилске индустрије, збирна последица биће дугорочни пад привредног раста САД за један одсто и око 0,5 одсто светске привреде, процена је  ММФ-а.

    После претходних критика на рачун осигуравајућих компанија и фондова, који нису увеле строга ограничења, а управљају активама у вредности од више хиљада милијарди долара, али и на рачун кинеских „банака у сенци“ које су, по наводима ММФ-а имале „драматичан раст кредитирања“, ММФ је тако уочи заседања поткачио САД. Чланицу са највишим финансијским улогом, али и највећим гласачким правима у ММФ-у.

    Упозорења о сасвим извесној новој светској економској кризи стизала су у последњих годину и више дана од многобројних економиста, па и оних овенчаних Нобеловом наградом.

    Да ли потврда која је стигла и од ММФ-а чини реалном прогнозе да би нас нови велики талас економске кризе могао запљуснути већ 2020. године. Тако је пре месец дана проценио Нуријел Рубини, чувени „доктор пропаст“, један од ретких који је предвидео светску кризу 2007. и добио надимак у складу са црним слутњама.

    И он разлоге види у трговинским сукобима Трампове администрације, потезима унутар САД и њихове Управе федералних резерви, али и недовршеној монетарној интеграцији ЕУ. Али ипак главне назнаке нове рецесије Рубини види у економској сфери.

    За разлику од 2008, када су владе имале политичка оруђа потребна да спрече слободан пад, политичари који ће морати да се суоче с новим падом привредне активности имаће везане руке будући да је ниво дуга већи него за време претходне кризе. Када до ње дође, следећа криза и рецесија могле би да буде озбиљније и дуже, упозорио је Рубини.

    Професор Међународних финансија на Београдској банкарској академији Зоран Грубишић такође указује на више жаришта, али главни проблем види пре свега у великом јавном дугу.

    „Поред приватног дуга, који је раније био висок, па су га државе преузимале и интервенисале, сада је већ алармантно висок и јавни дуг. И сада нема простора, као што је било у претходној кризи, да се интервенише. Много је мањи маневарски простор држава да рецесију кочи тим класичним интервентним мерама“, каже Грубишић за Спутњик.

    Он је то илустровао примером америчког јавног дуга који је достигао 22.000 милијарди долара и у односу на онај од пре осам година већи је око 30 одсто. А толико није скочио БДП у односу на кога се мери јавни дуг, објашњава овај економиста, напомињући да је слична ситуација и са другим најразвијенијим земљама.

    На питање колико је извесно да би до кризе могло да дође већ за две године, он каже да би лицитирање са годином било спекулисање. Може за годину, две, две и по.

    „То ће одједном да се деси и без најаве, иначе би сви шпекуланти зарадили, а то не може берза да вам омогући. Манифестоваће се сигурно на берзи и то ће бити први индикатор кризе, као и код оне претходне. Кад почну значајно да падају Дау Џонс и најјачи глобални индекси“, објаснио је професор Међународних финансија.

    Ту, како каже, ММФ мало шта може да уради. Он је ту просто да упозори, укаже на опасност.

    Момир Булатовић - Без дистанце
    © Sputnik / Александар Милачић

    А из ког сектора је најреалније да криза крене?

    „Тешко је рећи која ће бити прва жаришта, али ће се манифестовати у финансијском сектору, јер се ипак он бори са дугом. Удар ће бити на финансијском сектору, као и  у претходној хипотекарној кризи када је она брзо избила у финансијски сектор јер су банке те које управљају дугом“, истиче Грубишић.

    Извесно је једино да ће, слажу се економисти, следећа криза бити много гора од претходне, јер су поновљене и проширене све грешке које су изазвале претходну.

    Уз то, Питер Шиф сматра да ће, за разлику од претходне која је избила због хипотекарног дуга, нову кризу карактерисати пре свега дужничко ропство у САД. Национални дуг ће бити полазна тачка, епицентар кризе, каже он, прогнозирајући да ће се долар сурвати, а порасти цена злата, потрошачке цене.

    А до тада, групни портрет са Балија главних играча. За неке никада нема кризе.

    Слично:

    Америка — водећа економска сила до гуше у дуговима
    Грађани САД и Европе: Све гора економска ситуација
    Да ли ће „Дојче банка“ изазвати нову светску економску кризу?
    Трговински рат између Кине и Америке може да траје 20 година
    Америчко-кинески трговински рат угрожава цео свет
    Француски министар: Почео трговински рат Европе и Америке
    Да ли је почео светски трговински рат?
    Трамп уводи „челичне мере“ Европској унији — почиње трговински рат?
    Тагови:
    интервентне мере, финансијски сектор, светска економска криза, берзански колапс, рецесија, ММФ, јавни дуг, Нуријел Рубини, Доналд Трамп, Зоран Грубишић, Кристин Лагард, свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога