Слушајте Sputnik
    Застава БиХ испред цркве Покрова Пресвете Богородице

    Рогови у врећи: Може ли и оваква Босна опстати (видео)

    © Sputnik / Александар Милачић
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Александра Станић
    0 230

    Иако на први поглед не делује тако, новоизабрани чланови председништва БиХ могли би да сарађују много боље него што јавност очекује у овом тренутку, а томе ће свакако допринети и српски члан Милорад Додик.

    Универзитетски професор Ненад Кецмановић рекао је у емисији „Свет са Спутњиком“ да Додик, који се појављује као личност која највише забрињава, као „реметилачки фактор“, у Председништво улази као неко ко неће скривати своје ставове.

    „Сви претходни чланови Председништва некако су сматрали својом обавезом да онда кад дођу на то место, да бар декларативно ’као‘ брину о целини Босне и Херцеговина, али ништа од тога после није било. Свако је наравно заступао своју страну, националну или ентитетску политику“, рекао је Кецмановић и додао да је Додик кренуо унапред са неком врстом огољавања.

    Додик одлази у Сарајево да брани интересе Републике Српске, а Кецмановић пита и шта би друго радио и шта су то други радили са све три стране, него управо то што Додик мисли. Неко је то, каже наш саговорник, радио мање или више успешно, неко отворено и енергично.

    „Мислим да ће Додик оголити те односе на позитиван начин, тако што ће ићи на чисте рачуне и односе, да се зна ко у ствари шта хоће и у име кога и да ће онда једноставно речено ићи оним системом — да видимо у чему се слажемо. А нешто увек има око чега постоји сагласност“, каже Кецмановић.

    Ово Председништво, према Кецмановићевим речима, биће ослобођено празног хода, надмудривања и натезања око ствари око којих нема сагласности. Наводи пример како се то ради у земљама са сличним системом, као у Белгији са Валонцима и Фламанцима. 

    „Спорна питања се решавају на трговачких начин. Ви нама попустите у овоме, ми ћемо вама у овоме и на тај начин они решавају ствари. Додуше, они су усавршили технике, али Додиково учешће у том заједничком пројекту Председништва биће корисно у том погледу. Он ј врло прагматичан човек са трговачким талентом, с обзиром да је бизнисмен који зна да преговара. Ефикасан је и упоран и врло реалан човек“, рекао је Кецмановић.

    Асистент на Факултету политичких наука у Београду Деспот Ковачевић сматра да Сарајево и институција Председништва намећу појединцу да се прилагођава.

    „Мислим да је Додик сада кључни играч, да је он у фокусу Сарајева и мислим да ће се и друга два члана Председништва њему, а и он њима, прилагођавати и да ће управо ту да се тражи компромис око важних питања“, рекао је Ковачевић.

    Упоређујући Белгију и БиХ, Ковачевић додаје да наш сусед има много веће проблеме, а да Белгија има краља, а БиХ високог представника.

    За генерал-мајора у пензији Митра Ковача индикативно је да СДА и даље не одустаје од својих прокламованих предратних, па и ратних циљева. Према његовом мишљењу, Џаферовић је у суштини наставак Изетбеговићеве политике и верује да ће у том смислу бити проблема, јер ће заступати концепт унитарне Босне и Херцеговине.

    „Покушаће прегласавањем, иако оно није могуће по начину одлучивања, али покушаће да механизмима притиска на Републику Српску неке ствари мењају. Такође, мислим да ће Додик инсистирати на оном на чему је добио гласове и поверење народа. Дакле, на курсу самосталности у доношењу стратешких одлука на нивоу Републике Српске и да неће дозволити прегласавање“, каже Ковач.

    Било какви разговори о учлањењу у НАТО могли би да буду камен-спотицања у сарадњи Председништва. Генерал-мајор у пензији Митар Ковач сматра да питање динамике и разговора око тог питања није само у зони интересовања чланова Председништва, него ће ту динамику у доброј мери програмирати водеће чланице НАТО-а. Он напомиње да НАТО у својим стратешким опредељења види Босну и Херцеговину као будућу чланицу после Македоније и Косова.

    „Верујем да ће то питање у мандату овог састава сигурно бити покренуто и то чак у првој години. Међутим, и испитивање јавног мњења у Босни и Херцеговини говори о томе да су значајне разлике између јавног мњења у Бањалуци, Мостару и у Сарајеву. Негде око 70 одсто испитаника у Сарајеву и Мостару је сагласно да Босна и Херцеговина иде путем НАТО-а, док је у Републици Српској и Бањалуци отприлике исти такав проценат против чланства у НАТО и нормално би било, да ако има разума, да се не прави раздор по таквом једном питању“, каже Ковач

    Ковачевић не мисли да ће се после дебакла у Македонији питање уласка у НАТО ускоро наћи на дневном реду Председништва БиХ.

    „Мислим да НАТО неће журити с још једним дебаклом, јер очигледно да је дошло до дебакла и унутар Македоније с покушајем референдума. Позиција унутар БиХ се мења значајно, јер кад се погледа Додикова политика од пре петнаестак година, видимо да је она знатно више била окренута ЕУ. А једна од тема у приступању је НАТО, иако то није обавеза. Та тема може бити на дневном реду ако буде била потребна као вид притиска на Републику Српску, због многих других питања која ће бити отварана у оквиру овог мандата“, рекао је Ковачевић.

    Ковачевић каже да њега суштински највише брине у будућности Босне и Херцеговине управо то што постоје три члана Председништва и да сваки вуче на своју страну.

    „Очигледно је да ће имати једно прилагођавање институција људима или људи институцијама. Видећемо како ће се Додик понашати у Сарајеву, како ће заиста радити Џаферовић и Комшић и да ли су последње изјаве постизборне поруке на таласу изборне кампање и нека врста одмеравања снага. Комшић је изјавио да ће на Додиков популизам одговарати хладне главе. Као да се ради о некој утакмици или спорту. Наиме, мислим да ће ипак Сарајеву у Председништву доћи до неке врсте компромиса око питања која се морају решавати, јер то је врло важно за све три стране“, рекао је Ковачевић.

    Тагови:
    Додик, Босна и Херцеговина, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога